Sve oči su uprte u Singapur: Jedan sastanak u ovom gradu zarazio je koronavirusom ceo svet

Nekoliko internacionalnih slučajeva koronavirusa u Ujedinjenom Kraljevstvu i Južnoj Koreji može se pratiti nazad od Singapura, zbog čega neke zemlje savetuju da se ne putuje međunarodnim linijama. Iako se Singapur dobro bori sa krizom, on pred sobom ima jedinstvene izazove, piše BBC.

Međunarodni aerodrom Čangi u Singapuru jedno je od najvećih internacionalnih čvorišta. Ovde avioni doleću i odleću na svakih 80 sekundi, zbog čega je on bolje povezan sa svetom nego aerodrom Džon F. Kenedi i aerodomi u San Francisku i Dubaiju. Ipak, u poslednjih nekoliko dana stanje na ovom aerodromu se izmenilo.

Preporučujemo

Desetine termalnih skenera nalazi se na terminalima, automatski mereći temperaturu putnika koji dolaze na aerodrom u Singapuru i koji odlaze sa njega. Proverava se da li putnici imaju simptome groznice, prehlade ili kašlja, a osoblje aerodoma je pod stalim oprezom tražeći znake koronavirusa.

Otvorene granice ove zemlje i njena internacionalna povezanost, bez obzira na proaktivni pristup testiranju, doveli su do toga da ova država ima najveći broj zaraženih osoba posle Kine – zabeleženo je čak 50 slučajeva obolelih od koronavirusa.

- Mi smo podložni zarazi, ali moramo da učinimo sve što možemo da obuzdamo širenje virusa - kaže Lorens Vong, kopredsedavajući u singapurskoj operativnoj grupi koja se bori protiv širenja koronavirusa.

Kada se virus pojavi u Singapuru, on ne pogađa samo ovaj grad, nego se može raširiti po celom svetu.

Susret koji je inficirao ceo svet

Posle jednog sastanka koji je sredinom januara održan u hotelu u Singapuru zabeleženo je nekoliko slučajeva koronavirusa širom sveta. Više od 100 ljudi sastalo se povodom povodom prodajne konferencije, a među njima su bili i Kinezi.

Nedelju dana posle tog sastanka slučajevi koronavirusa zabeleženi su širom sveta – od Južne Koreje, preko Malezije i Ujedinjenog Kraljevstva, do Španije. Prvi Malezijac koji je oboleo od ovog virusa je muškarac star 41 godinu koji je bio na ovoj konferenciji zajedno sa kolegama iz Kine. Odmah posle njega zarazile su se njegova sestra i tašta.

Zatim su u Južnoj Koreji obolele dve osobe, koje su takođe prisustvovale konferenciji, dok se u Singapuru troje zarazilo na ovom okupljanju: dvoje Singapuraca i jedan stanovnik sa singapurskim državljanstvom.

Foto: Tanjug/AP

Britanac Stiv Volš, koji je zarazio desetine ljudi, takođe je bio jedan od učesnika konferencije. Posle ovog sastanka on je posetio francusko skijalište pre nego što se vratio kući. Smatra se da je tokom svog boravka u Francuskoj zarazio 11 ljudi – petoro Engleza, petoro Francuza i jednu osobu iz Majorke u Španiji.

Samo ovaj jedan sastanak pokazuje da je Singapur postao „superprovodnik“ za virus, ali pomenuta konferencija nije jedina opasnost koja vreba iz ovog grada.

Singapur je veoma pogodan za širenje virusa baš zato što je jedna od najpoželjnijih destinacija za poslovne sastanke i međunarodne putnike. Osim toga, ovaj grad-država privlači veliki broj kineskih biznismena zbog bliskih ekonomskih veza između ove dve zemlje. Čak 3,62 miliona ljudi iz Kine prošlo je kroz Singapur tokom 2019. godine.

Kako kineski turisti izbegavaju Hongkong zbog antivladinih protesta, mnogi su odlučili da tokom praznika u vreme kineske Nove godine dođu u Singapur, što je takođe uticalo na širenje smrtonosnog virusa.

Koje korake preduzima Singapur

U ovom gradu-državi na snazi su ekstremne mere koje imaju za cilj da spreče širenje zaraze. Vlasti su odmah shvatile rizik koji postoji zbog guste naseljenosti. Osam do 50 obolelih stanovnika imalo je kontakt sa kineksim putnicima iz Vuhana, što stvara dodatnu zabrinutost, jer je moguće da su oni preneli zarazu i na druge, kod kojih virus još nije dijagnostikovan.

Zbog toga je u Singapuru razvijen mehanizam koji ima za cilj da prati sve ljude koji su imali bilo kakav kontakt sa zaraženima da bi oni na vreme bili uzeti na posmatranje ili smešteni u karantin.

Singapur je prva zemlja posle Severne Koreje i Rusije koja je svoje granice zatvorila za Kinu i u kojoj je na snagu stupila odredba o obaveznih 14 dana karantina za sve kineske građane koji se vraćaju iz svoje domovine u Singapur. Oni Kinezi koji su zaposleni u Singapuru a koji su prekršili ovu odredbu izgubili su svoje radne dozvole i trajno im je zabranjen rad u ovom gradu, a njihovim poslodavcima je zabranjeno da zapošljavaju strance u naredne dve godine.

Foto: Tanjug/AP

Singapur je takođe distribuirao zaštine maske u više od milion domaćinstava, a vlada je pokrenula grupu na aplikaciji „WhatsApp“ u kojoj svakodnevno obaveštava članove o broju zaraženih i o mogućim rizicima.

Osim toga, studentski domovi su brzinski iseljeni kako bi se u njih smestili pacijenti kojima je određen karantin.

Panična kupovina, nestašica maski

Bez obzira na sve, veliki broj građana Singapura ne pridržava se saveta svetskih zdravstvenih stručnjaka i ne odgovara uvek na sugestije vlasti. Prema komentarima na društvenim mrežama, može se videti da mnogi Singapurci ne praktikuju savet vlade da maske nose samo u slučaju da se ne osećaju dobro, zbog čega je došlo do njihove nestašice.

Osim toga, mnogi smatraju da Singapur nije na vreme zatvorio svoje granice prema Kini.

Kada su vlasti prošle nedelje saopštile da je nivo zdravstvenog rizika porastao i da je opasnost od zaraze ozbiljna, veliki broj Singapuraca je pohrlio u supermarkete kako bi se obezbedio zalihama.

Panika se stišala tek kada je premijer Li Sjenlung objavio snimljenu poruku u kojoj je građanima saopštio da imaju sasvim dovoljno zaliha.

Ovaj stepen kontrole u Singapuru može da se postigne zahvaljujući njegovoj centralizovanosti i velikoj parlamentarnoj većini vladajuće stranke. Osim toga, postoje ograničenja o tome šta u javnosti sme da se kaže o koronavirusu, a ova zemlja ima i zakon protiv lažnih vesti kako bi smanjila širenje dezinformacija.

Lekcije koje smo naučili od Sarsa

Glavni razlog zbog kojeg Singapur može brzo da sprovodi mere za borbu protiv koronavirusa jeste to što je mali i što je jasno da ima plan – onaj koji je usavršio tokom epidemije Sarsa 2002. i 2003. godine. Tada je zarađeno 238 Singapuraca, od kojih je umrlo 33.

- Jednog dana biste videli svog kolegu na ručku, a posle nekoliko dana čuli biste da je na intenzivnoj nezi ili da je mrtav. Mi smo ranjiva zemlja, tako mala, a tako dobro povezana. Jednog dana je bolest u Kini, a već sledećeg mogla bi da se pojavi u Singapuru. Nerealna su očekivanja da će ovaj virus moći da se obuzda, mislim da Kina neće moći da ga kontroliše. Najverovatnije će opstati njegova slabija forma, slična običnoj prehladi – tvrdi doktor Lion Ho Nam, specijalista za infektivne bolesti, koji je preživeo Sars.

Singapur nema drugi izbor nego da bude izrazito oprezan i otvoren u svojoj borbi protiv ove smrtonosne bolesti, jer ekonomija ove zemlje zavisi od ostatka sveta.

Striktne mere ovog grada-države pomogle su u borbi protiv Sarsa, ali u posledniih 10 godina on je postao mnogo integrisaniji u globalnu ekonomiju i ojačao je svoju povezanost sa Kinom, zbog čega je sada situacija mnogo ozbiljnija.

(V. T.)