Tramp tvrdio da niko nije povređen u Iraku, a "traume mozga" ima čak 50 vojnika

Prema proceni trojice američkih specijalista koji su predvodili istraživanje posledica prve upotrebe municije s osiromašenim uranijumom u istoriji, tokom osam meseci 1991. oko 50.000 iračke dece umrlo je od različitih bolesti, uključujući rak, oboljenja bubrega i ranije nepoznatih internističkih bolesti, disajnih oboljenja, kongenitalnih abnormalnosti, kožnih i drugih teških, nepoznatih i fatalnih bolesti. Prema tom istraživanju, količine municije ispaljene iz američkih i savezničkih aviona i tenkova dovoljno su velike da rizici i šteta ne pogađaju samo bojno polje, već su prošireni do veoma udaljenih područja.

Irak probija zid ćutnje NEPRIZNAT UŽAS: Iračka beba Čini se da je presudan korak u probijanju istine o efektima osiromašenog uranijuma – ili, ako ne istine, bar argumenata za ozbiljnu zabrinutost – učinila stalna misija Iraka u Centru za ljudska prava UN-a u Ženevi, u noti od 21. maja 1996. godine. Smatrajući da upoteba municije s osiromašenim uranijumom spada pod udar sankcija Konvencije o zabrani ili ograničavanju upotrebe određenog konvencionalnog naoružanja za koje se veruje da može biti izuzetno opasno ili da ima nekontrolisane posledice iz 1980. godine, Irak argumentuje da upotreba osiromašenog uranijuma, osim što podjednako pogađa i vojnike i civile, predstavlja i izraz mržnje iskazane u nasumičnom uništavanju i kasapljenju koje se graniči s genocidom.

Argumentacija počinje citatom jednog pisma britanskog ministra odbrane. U pismu s oznakom DS/S/SS 0692/94m od 6. decembra 1994. koje je uputio članu Parlamenta ser Dejvidu Stilu, tadašnji ministar odbrane Malkolm Rifkind priznaje da su britanske snage koristile municiju s osiromašenim uranijumom, ali dodaje da su američke snage u svojim oklopnim jedinicama i A-10 avionima koristile mnogo veće količine takve municije. Rifkind dopušta štetne posledice po posade vozila i vojnike u njihovoj blizini, ali ne i za druge ljude, jer neposredna opasnost od raspršene prašine brzo nestaje. Međutim, aprila 1995. "Le Monde Diplomatique" citira poverljiv izveštaj britanske Agencije za atomsku energiju, dostavljen britanskoj vladi novembra 1991, u kom se kaže da lokalna kontaminacija vozila i tla može prevazići dozvoljene granice i postati opasna po lokalno stanovništvo. Februara 1994. mreža NBC objavila je dva slučaja posledica koje se povezuju s delovanjem osiromašenog uranijuma. U prvom slučaju, narednik Deril Klark, čija je jedinica bila u blizini iračkog tenka kada ga je jedan avion A-10 uništio, dobio je posle rata ćerku rođenu s tumorom žučne kesice i bez tiroidne žlezde. Drugi slučaj je Kerol Piku, čija se medicinska jedinica našla u oblacima dima pogođenih iračkih tenkova: po mišljenju njenog lekara, simptomi koje pokazuje veoma su nalik na oboljenja izazvana unošenjem radioaktivnih supstanci u organizam.

Prema tvrdnji iračkih stručnjaka, zabeležen je nenormalan rast oboljevanja od raka krvi, pluća, digestivnog sistema i kože, kao i primetan rast incidencija kongenitalnih bolesti i fetalnih deformiteta (prisustvo dodatnih nenormalnih organa, hidrocefalija, bolesti očiju, potpuno odsustvo ili deformacije očiju). Pojavili su se slučajevi blizanačkih rođenja sa Daun sindromom, dodatnim skeletnim nenormalnostima, kongenitalnim sindromima i hromozomskim trisomijama, neobjašnjivi slučajevi opadanja kose i retkih kožnih oboljenja među pogođenim ljudima ili onima koji žive u bombardovanim područjima. Primećen je i porast broja napada epidemijske vrtoglavice praćene stomačnim problemima; brojni pacijenti patili su od napada iskrivljenog ili delimičnog gubitka vida praćenog jakom migrenom; uz to, zabeleženi su neobjašnjivi slučajevi steriliteta kod oba pola i porast broja rizičnih trudnoća, kasnih, preranih ili teških porođaja.

Jaoj bas su se potresli jer nisu navikli da njih neko goni. Valjda ce se navici vremenom jer Iran nece odustati od napada na teroriste Amere, a i ne trebaju.

408 000 američkih vojnika, koje je Amerika svesno gurnula u ratove ima ovu dijagnozu. Pa vi niste normalni. Da li je neko u Americi ugasio sijalicu, pošto demokratija, svest i savest tamo odavno ne važe. Imate li vi neke proteste osim onih omanjih nedavno. Pa ubijaju vam vojnike u Keniji, Iraku, Avganistanu. Ambasada vam je pogođena u istom danu kada je poginuo Kobi. I vi takvi tvrdite da ste demokratija. Sopstvenu decu ste umesto na normalna radna mesta poslali na ratišta. To ste im projektovali kao budućnost. Traume i sindrome. Šta vam rade sindikati? Udruženja vojnih veterana? Civilno društvo. "Živi i pusti druge da žive". Tako treba da se zove istinski mirovni marš za život koji je Americi potreban.