Norvežanima ponestalo snega: Uposlene mašine za pravljenje veštačkog, da bi se deca igrala

  • 3

Norveška je početkom meseca zabeležila najtopliji dan u svojoj istoriji. U ovo doba godine je temperatura obično daleko ispod nule, ali ovih dana dostiže i nezapamćenih 19°C u zapadnom delu zemlje.

Porast temperature je izazvao nestanak snega, pa je prestonica Oslo prinuđena da svoje građanstvo opskrbi veštačkim, kako se deca ne bi dosađivala tokom zimskih meseci. Aktivnosti poput klizanja i skijanja su veoma popularne među omladinom, a nedostatak prirodnog snega preti da ugrozi zabavi velikog broja stanovništva.

U šumi Vestmark je već pokrenuto šest mašina za pravljenje snega, a pojedini vrtići razmatraju uvođenje snežnih topova, kako bi deca mogla da prave Sneška Belića za vreme odmora.

- Za decu je zima bez snega jako dosadna - ističe Ine Kvaleng, upravnica jednog vrtića u Oslu.

Samo jedno ispaljivanje snežnog topa košta 608 evra, ali to je cena koju su voljni da plate kako bi zimska idila opstala, tvrdi Kvaleng.

Snežni pokrivač odavno jenjava

Broj snežnih dana se prepolovio u poslednjih 120 godina. Tek 50 dana ispunjenih snegom debljim od 30cm se očekuje do 2050. Uzrok ovih vidnih promena jeste globalno zagrevanje.

Norveški meteorološki institut je naglasio da se moraju primeniti mere prilagođavanja klimi koja će nastaviti da bude sve toplija.

- U južnoj Norveškoj povećanje temperature može prouzrokovati letnje suše, a postoji rizik i od šumskih požara. Padavine će biti pojačane, što može izazvati poplave i ugroziti useve - glasi upozorenje na veb-sajtu instituta.

Zbog čega su slabije snežne padavine problem?

Norveška je domovina zimskih sportova. Kako ističe Frode Plejm, rukovodilac norveškog „Grinpisa” za Euronews, odsustvo snega zaista utiče na ljude.

- Zvučaće kao bajata fraza, ali skijanje je za Norvežane isto što i čaj za Britance. Sneg je deo naše kulturološke DNK - kaže Plejm.

Norveški „Grinpis” zahteva od vlade da se pozabavi borbom protiv klimatskih promena, skrećući pažnju na činjenicu da je Norveška sedma u svetu po emisiji ugljen-dioksida.

Zimske čarolije u „četiri zida”

„Snu” (norv. ''Snø'') je snežna dvorana otvorena ovog meseca u Oslu i prvi je objekat ove prirode u zemlji, a temperatura unutra je uvek između -2°C i -4°C .

An Marte Solberg koja je zaposlena u dvorani priznaje da je tragično to što će ubuduće neko morati da se zatvori da bi mogao da skija.

Norveška je, inače, treća u svetu prema izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2019. kojim su mereni sreća i zadovoljstvo građana životom u svojim zemljama.

N.I.

Video: Poslednjeg vikenda uoči Nove godine Beograd je prazan

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Kckg

    28. januar 2020 | 22:04

    Nije bilo 19 stepeni ali bilo je nekih 8 bez snega od polovine decembra u Oslu

  • Komsija

    29. januar 2020 | 07:17

    Ljudski faktor nema nikakav uticaj na globalno zagrevanje, a to se moze potvrditi i cinjenicom da se rupa na ozonskom omotacu smanjila. Da dobro ste procitali, nije se povecala, ne stagnira vec se smanjila. Globalno zagrevanje je prosto proces u zivotnom toku planete koji je poceo i zavrsice se bez naseg uticaja na to. Potom nam sledi opet ledeno doba i u krug...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA