Koronavirus otkrio slabosti režima Si Đinpinga: Hoće li zaraza srušiti kineskog predsednika?

Koronavirus, koji je ovih dana privukao pažnju cele svetske javnosti, odneo je do sada 26 života, a preko 800 ljudi obolelo je od ove infekcije. Sada se Kina susreće sa posebnim izazovom - da dokaže koliko se promenila od 2003. godine, kada je veliki broj ljudi oboleo od SARS virusa zbog spore reakcije na početak epidemije ove zaraze.

Zaraza koronovirusom počela je u kineskom gradu Vuhanu u kom živi preko 11 miliona ljudi. Zbog straha od širenja, on je potpuno blokiran zajedno sa Huanggangom, koji broji oko sedam miliona ljudi. Takođe, otkazana je i proslava kineske Nove godine u Pekingu iz bojazni da ne dođe do opšte "eksplozije" virusa.

Preporučujemo

Treba napomenuti da je jedan slučaj već zabeležen u Vašingtonu, a SAD su povukli snažne mere zaštite, te pacijenta pored lekara, neguje i robot.

Predsednik Kine Si Đinping naredio je ove nedelje "sveopšte akcije kako bi se sprečilo širenje virusa", kao i da se spasu zaraženi ljudi. Njegova poruka je jasna: greške prilikom epidemije SARS-a ne smeju da se ponove.

Novi izazov za Sija

Koronavirus u Vuhanu je posle demonstracija u Hongkongu novi izazov za Sija. On je promenama u političkom sistemu Kine osigurao još veću moć, a u Komunističkoj partiji uspeo je da zavede red koristeći zakon o korupciji da skloni eventualne političke rivale unutar stranke.

Foto: Tanjug/AP

Prema ocenama nekih stručnjaka, aktuelni predsednik ima najveću moć još od vremena Mao Ce Tunga, a sa apsolutnom vlašću, dolazi i apsolutna odgovornost - te novi virus predstavlja test za njegove liderske sposobnosti. Takođe, svaki propust vlasti znači i njegov propust, a njih je bez sumnje bilo.

Posle Sijeve objave, zdravstvene ustanove u Kine pokrenule su snažne mere kako bi se zaraženi ljudi zbrinuli, a u isto vreme da se spreči širenje zaraze. Među njima je i objavljivanje genoma virusa, kako bi se istraživačima širom sveta pomoglo da se što pre načini vakcina protiv ovog soja.

Kriza i "peglanje" situacije

Prvi slučajevi SARS-a registrovani su u novembru 2002. godine na jugu Kine. Virus se zatim raširio širom sveta i odneo je prema nekim podacima 774 života. Preko 8.000 ljudi je bilo zaraženo, a najveći broj nastradalih i inficiranih bio je u Kini.

Iako se smrtonosni patogen raširio provincijom Guangdong, mediji su bili cenzurisani, a pacijentima i njihovim porodicama nije bilo omogućeno da otvoreno govore o ovoj zarazi.

Ako bi se vlasti uopšte oglasile o tome, zvaničnici bi obično "spuštali loptu", ne želeći da rizikuju uticaj eventualne epidemije na ekonomske tokove. Sve se to promenilo kada je doktor u penziji Đijang Janjong postao uzbunjivač 2003. godine i kazao da svetu preti virus koji se već u tom trenutku proširo i na ostale krajeve sveta.

Svetska zdravstvena organizacija ubrzo je proglasila SARS "globalnom pretnjom" i primenila more kako bi se širenje obustavilo. U narednim mesecima, kineska vlada izvinila se zbog spore reakije na širenje SARS-a, kao posledica smenjeni su ministar zdravlja, kao i tadašnji gradonačelnik Pekinga.

Bolja reakcije, ali ne dovoljno

Po broju mera, odgovor Kine na trenutku krizu bio je drastično brži i bolji nego kakav je to slučaj bio sa SARS-om. Vlasti u Vuhanu upozorile su javnost na novi virus još sredinom decembra prošle godine, ubrzo pošto su otkriveni prvi slučajevi. Sijeva izjava četiri nedelje kasnije predstavljale je mnogo bolji odgovor. Poređenja radi, Kinezima je bilo neophodno čak dva meseca pošto je kod prvih pacijenata otkriven SARS, a SZO je upozorio uzbunjivač, a ne kineske vlasti.

Da li će nove mere uspeti da zadrže virus, pokazaće vreme, ali jedno je sigurno - Sijeva popularnost i liderstvo su na velikom ispitu.

(M. Lj.)