Jezive procene: Koronavirus opasan kao "španska groznica", preti da pokosi 50 miliona ljudi

Smrtonosni koronavirus koji dolazi iz Kine odneo je do sada 25 života, a nekoliko stotina osoba je zaraženo. Dok Svetska zdravstvena organizacija pomno prati slučaj, javnost sa strahom i zebnjom prati razvoj događaja, pošto se virus iz Vuhana stigao i do Sjedinjenih Američkih Država.

Neki stručnjaci, pak, daju sumorne prognoze po kojima bi koronavirus mogao da odnese isti broj žrtava kao što je to 1918. godine učinila španska groznica.

Prema nekim procenama, ovaj virus koji se smatra za "najsmrtonosnijom zarazom u istoriji čovečanstva", ubio je između 20 i 50 miliona ljudi širom sveta, a oko 500 miliona je bilo zaraženo.

Kineski zvaničnici do sada su potvrdili 25 smrtnih slučajeva, a da je 440 osoba zaraženo. Na osnovu trenutnih podataka, zaraza bi mogla da ima stopu smrtnosti od 2 odsto. To, kako navode stručnjaci, znači da u 50 slučajeva infekcije, jedna osoba će prema statistici umreti.

Kada se to stavi u kontekst, ako jedna od 1.000 osoba umre od posledica virusa, to implicira je stopa smrtnosti, 0.1 odsto.

- Novi virus preti da dostigne stopu od 2 odsto smrtnosti, što je slično "španskoj groznici - kaže profesor koledža u Londonu, Nil Ferguson.

Procene na osnovu "kliničke slike"

Profesor Piter Horbi sa Univerziteta Oksford da su procene načinjene na osnovu "kliničkih podataka inficiranih pacijenata". Prema trenutnim podacima, 15-20 odsto zaraženih nalaze se u kritičnom stanju i prikačeni su na veštačko disanje,

Koronavirusi su kao klasa uobičajeni, te mogu da izazovu stanja od obične prehlade do akutnog respiratornog sindroma (SARS). Pretpostavlja se da je novi soj ovog virusa 2019-nCoV prvo nastao kod životinja, pre nego što je prešao na ljude.

- Ovi virusi se brže šire, jer nemamo imunitet - kazao je Ferguson.

Španska groznica smrtonosnija od Prvog svetskog rata

Smatra se da je španska groznica ubila barem 50, a možda i 100 miliona ljudi. Poređenja radi, u Prvom svetskom ratu poginulo je 17 miliona ljudi.

Groznica je dobila ime zahvaljujući političkim okolnostima. Zbog ratnih prilika, vlade zaraćenih zemalja ograničile su objavu vesti o bolesti strahujući da bi to moglo porazno da utiče na moral stanovništva. Kako je Španija ostala neutralna u ratu, nije bilo cenzure i to je omogućilo novinarima da slobodno izveštavaju o posledicama bolesti. Pošast je nosila različita imena koja svedoče o tom teškom vremenu neprijateljstva među narodima. Tako su je u Senegalu nazvali brazilskom, u Brazilu nemačkom, u Poljskoj boljševičkom, a u tadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) britanskim gripom.

Prvi oboleli bio je Albert Gičel, vojni kuvar u američkoj bazi Fort Rajli u Kanzasu. On se ujutru 11. marta 1918. godine požalio vojnom lekaru na kašalj, glavobolju i visoku temperaturu. Do ručka je u bolnici već bilo stotinak vojnika s istim simptomima, dok je do kraja nedelje taj broj porastao na 500. U knjizi "Pale Rider", objavljenoj prošle godine, britanska novinarka Lora Spini spekuliše da su nulti pacijenti mogli da budu i jedan seljak u pokrajini Šanksi na severoistoku Kine i vojnik primljen u francusku vojnu bolnicu u Etaplesu.

Tri talasa smrtonosne zaraze

Groznica je napala čovečanstvo u tri talasa. Prvi je počeo u martu 1918. godine među američkim vojnicima u Kanzasu. Smrtnost u tom talasu nije bila tako visoka, vojnici su je opisivali kao "trodnevnu groznicu", a do kraja proleća odnela je 56 života. Drugi talas bio je najsmrtonosniji, a počeo je u avgustu 1918. godine. Prema nekim procenama, drugi talas je u 25 sedmica odneo je živote 25 miliona ljudi. Treći talas krenuo je početkom 1919. i potrajao do marta 1920.godine.

(M. Lj)