Lideri su pred velikim dilemama: Zašto su se Iran i SAD dosad klonili rata

Početak godine, kažu, vreme je kad kolumnisti i analitičari očiste prašinu s kristalne kugle i krenu sa predviđanjima za godinu pred njima. O kriznim žarištima širom sveta se može pisati naširoko, ali je početak 2020. godine obeležio predsednik Donald Tramp i tenzije sa Iranom.

Kolumnista Džejms B. Foli napisao je da je ciljana američka likvidacija generala Kasima Sulejmanija, iz bespilotne letelice, dovela dve države do ivice oružanog konflikta. U kontekstu napada na Sulejmanija ostaje nejasno zašto bi reskirao život putujući u Bagdad otvoreno i bez jake zaštite, dok milicija šiita, navodno po njegovoj zapovesti, nasilno provaljuje u utvrđeni kompleks američke ambasade, te priprema nove napade na interese i državljane SAD?

Preporučujemo

Kako on navodi, Sulejmani je za američku vladu, bez obzira na to da li je Trampova odluka bila bezobzirna ili ne, očito bio jako privlačan cilj.

- Važniji zaključak o Trampovoj politici je, uključujući povlačenje iz nuklearnog sporazuma i uvođenje ozbiljnih ekonomskih sankcija Teheranu, da je od početka vodila u siguran konflikt - napisao je Foli.

Poslednjih meseci Iran je pokušavao da smanji taj pritisak iz Vašingtona, sponzorišući sitne agresivne akcije najčešće preko svojih saveznika. Tramp, koji ne želi da mu rat sa Iranom ugrozi izglede za reizbor, dosad se suzdržavao od upotrebe osvetničke sile.

- Svejedno je zadržao svoj tvrd pristup. Ali takav status quo je postao neizdrživ: suočeni sa ekonomskom propašću, Iranci su stalno pojačavali pritisak i konačno naveli Trampa da odgovori. Sad je spirala nasilja pokrenuta, te se treba zapitati dokle će ići i može li se zaustaviti - naveo je Foli.

Foto: Tanjug/AP

Obe strane su pred dilemom

- Za iranski režim nužno je osvetiti ubistvo Sulejmanija. Bez toga reskiraju gubitak obraza među narodom koji se ionako sve više okreće protiv režima ajatolaha. Svejedno, Teheran mora biti jako oprezan u odabiru odgovora jer ih je Tramp upozorio na teške vojne posledice - piše Foli.

Nedavni snažni protesti, koje su iranske vlasti brutalno ugušile, mogli bi ponovo da eksplodiraju i sruše režim ako američki vazdušni udari unište ključne tačke civilne infrastrukture. Stoga je izvesnije da će se Teheran odlučiti na posredne napade na američke ciljeve za koje, javno, neće preuzeti odgovornost. Za SAD i pogotovo predsednika Trampa ostaje dilema kako pojačati napetosti, ali bez početka otvorenog rata s Iranom koji će, sasvim sigurno, dovesti do američkih gubitaka i haosa u regionu, a možda i van njega.

- U stvarnosti, možda je prekasno za izbegavanje takvog crnog scenarija. Tramp se obavezao na masovnu odmazdu ako Iran, na bilo koji način, podstakne ili podrži napad na američke ciljeve i interese. Ne pomaže ni činjenica da su svi važni Trampovi saveznici osobe koje već dve decenije rade na uništenju islamske republike i koji će se potruditi da ova prilika, koju su sami isprovocirali, ne propadne - navodi kolumnista.

Konačno, činjenica da je Iran odlučio da odustane od odredbi nuklearnog sporazuma, potpisanog 2015, te da će nastaviti s proizvodnjom i obogaćivanjem uranijuma mogla bi dovesti do vojnog udara Izraela ili SAD.

Foto: Profimedia/AFP

- Neko bi mogao da izađe s argumentom da se iranska strana naveliko prevarila u eskalaciji provokacija nakon uvođenja američkih sankcija. Možda je trebalo da Teheran otvorenog srca i snažno, podupre napore francuskog predsednika Emanuela Makrona, kojima je bio i Trump sklon, kako bi se pronašao kompromis između suprotstavljenih strana. To se nije dogodilo. Možda i zato što su u Teheranu procenili kako mogu izdržati još jednu godinu bolnih i razarajućih sankcija u nadi da će Tramp izgubiti izbore. A onda će stići olakšanje. Sad, ipak, režim u Teheranu mora da donese odluku koja će biti povezana s njihovim preživljavanjem, kao i sudbinom iranskog naroda. Ako je suditi po ranijim matricama ponašanja, verujem da će vođe u Iranu, kratkoročno, da budu jako oprezni - naveo je Foli.

Ipak, ako budu suočeni sa uništenjem, potrudiće se da opustoše region i slome američke interese. Većina Amerikanaca, što se može razumeti, doživljava Iran kao neprijatelja SAD još od vremena islamske revolucije i otmice američkih diplomata pre četiri decenije.

Neki od analutirača u SAD (a delom i u Evropi) u svemu što je iranski režim činio kod kuće i u regionu vide samo probleme i stvarne procese destabilizacije. Imajući sve to u vidu, mogući rat s Iranom bio bi, ako mene pitate, krupna strateška greška SAD.

Teško bi se proširila nestabilnost na Bliskom istoku, ali i Sjedinjene Američke Države bi se udaljile od prvih strateških prioriteta: Kine, Rusije i Severne Koreje. A da ne govorimo da bi takav rat bio jako težak i bolan za moju zemlju. U ovom trenutku jedini izlat je krenuti u pregovore uz posredovanje treće strane. Tako bi mogao da se izbegne rat.

(Telegraf.rs/Express.hr)