2 dana pre tragedije, Iran podsetio na rušenje aviona 1988: Ukrajinski Boing sačekala sudbina MH17?

Dva dana pre nego što se ukrajinski putnički avion srušio iznad Teherana, iranski predsednik Hasan Rohani podsetio je svet na obaranje iranskog aviona 1988. godine od strane mornarice SAD.

Iranski avion sa 290 ljudi eksplodirao je na nebu 3. jula 1988. pošto ga je pogodio projektil ispaljen sa američke krstarice koja je plovila Persijskim zalivom, podseća CNN.

Preporučujemo

Rohani je broj 290 iskoristio u objavi na Tviteru 6. januara, aludirajući na prethodni tvit američkog predsednika Donalda Trampa, u kom je Tramp govorio o mogućim vojnim ciljevima SAD.

- Oni koji se pozivaju na broj 52 takođe bi trebalo da se sete broja 290. Nikada ne preti iranskoj naciji - napisao je Rohani.

Those who refer to the number 52 should also remember the number 290. #IR655 Never threaten the Iranian nation.— Hassan Rouhani (@HassanRouhani) January 6, 2020

CNN podseća da se broj 52 odnosi se na broj mesta u Iranu koje je Donald Tramp označio kao moguće vojne ciljeve ako se Teheran odluči na osvetu za ubistvo generala Kasima Sulejmanija u vazdušnom napadu.

Kako navodi CNN, ni 1988. godine atmosfera u Zalivu nije bila ništa manje tenzična - više od godinu dana američka mornarica bila je na zadatku zaštite komercijalnih brodova u takozvanom "tankerskom ratu", delu iransko-iračkog rata (1980-88), dok je Iran pokušavao da blokira snabdevanje Iraka kroz Persijski zaliv, postavljajući mine i raketirajući brodove.

Podseća se da je 3. jula 1988. godine, iranski avion na letu 655 poleteo sa Bandar Abasa.

Žrtve pada aviona 1988; Foto: Tanjug/AP

Reč je o vojno-civilnom aerodromu na koji je iranska vojska prebacila borbene avione F-14, za koje je američka vojska verovala da su opremljeni raketama Maverik, čijem dometu bi bili dostupni američki brodovi u krugu od 16 kilometara.

Dan ranije, jedan od tih F-14 bio je upozoren da se previše približio američkoj krstarici.

To jutro, 3. jula, raketna krstarica "Vinsenes" je sa fregatom "Montgomeri" razmenjivala vatru sa iranskim razaračem koji je pretio pakistanskom tankeru u Zalivu, navodi se u izveštaju američke mornarice.

Iranski avion je, kako je pokazala istraga, bio u odobrenom komercijalnom vazdušnom koridoru i na frekvencijama kontrole vazdušnog saobraćaja identifikovao se kao civilni let.

Ali iranski pilot nije upozoren na ratna dejstva u tom području, što je kontrolni toranj u Bandar Abasu ranije radio u sličnim prilikama.

Kapetan "Vinsenesa" dobijao je informacije da nepoznata letelica koju je registrovao radar ne odgovara na pozive, a pogrešno mu je rečeno da bi taj kontakt mogao biti iranski F-14.

On je imao manje od pet minuta da proceni da li je njegov brod u opasnosti i posle sedam munuta je ipak odlučio da obori avion u onome što je američka mornarica kasnije nazvala "tragičnim i žalosnim incidentom".

Iran je tužio američku vladu 1989. godine Međunarodnom sudu pravde, a 1996. nagodbom su se SAD obavezale da plate desetine miliona dolara kao nadoknadu porodicama žrtava.

U toj nesreći poginulo je 290 ljudi; Foto: Tanjug/AP

Iran slučajno oborio ukrajinski avion?

Tragedija koja se dogodila 32 godine kasnije podsetila je mnoge na nesreću iz 1988. godine. Iako razlog rušenja aviona od pre nekoliko dana i dalje nije zvanično utvrđen, američki, kanadski i britanski zvaničnicvi su saopštili da je vrlo verovatno da je Iran oborio putnički avion koji je leteo iz Teherana za Kijev.

Naveli su i da je moguće da je to učinjeno greškom, budući da je ukrajinski avion pao nekoliko sati nakon što je Iran izveo balistički raketni napad na iračke vojne baze u kojima su smeštene američke trupe, a usred sukoba sa Vašingtonom zbog napada američkog drona u kojem je ubijen iranski general Kasim Sulejmani.

Avion u Iranu pre nekoliko dana verovatno je oborio iranski projektil; Foto: Tanjug/AP

Avion boing 737-800 je u sredu pao nedugo nakon poletanja sa aerodroma u Teheranu, a u nesreći je poginulo svih 176 putnika i članova posade.

Iran je danas saopštio da je pozvao kompaniju Boing da uzme učešće u istrazi o padu putničkog aviona.

Slučaj MH17

Ova tragedija je stoga vrlo verovatno još jedna slučajna žrtva mađunarodnih sukoba. Pre 6 godina u Ukrajini je oboren avion Malezija erlajnsa MH17. Kako piše abc.net.au, koliko god neko pokušavao da sakrije istinu, ona će na kraju isplivati na videlo. To se dogodilo i sa MH17.

MH17 je bio međunarodni putnički let kojim je avion Boing 777 17. jula 2014. trebalo da preveze putnike iz Amsterdama u Kuala Lumpur. Avion se tokom dana srušio u mestu Hrabova u Donjeckoj oblasti Ukrajine, oko 40 kilometara od granice sa Rusijom.

Osumnjičeni za obaranje aviona na letu MH17; Foto: Tanjug/AP

Poginulo je svih 283 putnika i 15 članova posade.

Incident je odmah doveden u vezu sa oružanim sukobom između ukrajinske pro-evropske vlade i pro-ruskih separatista koji se vode upravo na području gde je avion srušen.

Poslednji izveštaj istrage iz 2017. godine saopštio da je avion na letu MH17 oboren ruskim PVO raketnim sistemom koji pripada 53. PVO brigadi koja je bazirana kod Kurska u Ruskoj Federaciji.

Holandija je prošlog juna imenovala četiri osumnjičena, uključujući trojicu Rusa bliskih moskovskoj obaveštajnoj službi. Osumnjičeni ruski državljani su Igor Girkin, Sergej Duninski, Oleg Pulatov, dok Leonid Harčenko ima ukrajinsko državljanstvo.

(Telegraf.rs/Tanjug/N.Z.)