Otkriveno ko je nagovorio Trampa da likvidira Sulejmanija: Deceniju smišljao kako da ga se reši

Državni sekretar SAD Majk Pompeo bio je inicijator odluke predsednika Donalda Trampa da odobri napad na iranskog generala Kasima Sulejmanija, prenosi CNN, dok Njujork tajms navodi da iza toga stoji direktorka CIA Ðina Haspel.

Izvori iz američke admnistracije tvrde da je napad na proiranske trupe u Iraku bio potez visokog uloga koji je pokazao Pompeov status najuticajnijeg zvaničnika za nacionalnu bezbednost u Vašingtonu.

Uklanjanje lidera elitne jednice Revolucionarne garde "sa bojnog polja" bio je cilj najvišeg američkog diplomate već deceniju, prenosi CNN izjavu neimovanog zvaničnika koji kaže da je Pompeo sa tim predlogom izašao pred Trampa.

Prema izvorima bliskim Pompeu, državni sekretar je tokom svoje karijere verovao da je Iran u korenu svih problema na Bliskom istoku i fokusirao se na Sulejmanija, "komandanta u senci", koji stoji iza terorizma širom tog regiona.

Kao bivši diplomac iz Vest Pointa koji još uvek ima mnogo prijatelja u vojsci na Bliskom istoku, Pompeo je bio uveren da je Sulejmani kriv za smrt stotine američkih vojnika, kao i da je arhitekta iranskih vojnih operacija u Iraku i Siriji.

Izvor kaže da je Pompeo izjavio da se "neće povući iz javne službe dok Sulejmani ne ode sa bojnog polja".

Posle izjave da se neće kandidovati za senatora u Kanzasu, gotovo je izvesno da će Pompeo nastaviti sa uticajem u Trampovoj administraciji, a koji je, prenosi CNN, u rangu "državnog sekretara, ministra obrane i direktora CIA".

Međutim, Njujork tajms prenosi da je druga ličnost uticala na Trampovu odluku potpuno predvidevši reakciju Irana.

Direktorka CIA Ðina Haspel je ocenila da je pretnja koju predstavlja iranski general veća od pretnje od reakcije Irana ako bi on bio ubijen, navode izvori iz američke admnistracije.

Kako se navodi, ona je predvidela raketiranje baza sa američkim trupama kao najverovatniju reakciju Irana, što se u utorak i odigralo.

List navodi sa Ðina Haspel nije formalno zauzela stav o tome da li Sulejmani treba da bude ubijen, njena analiza je protumačena kao uverenje CIA-e da bi njegova likvidacija ojačala, a ne oslabila, pozicije SAD i bezbednost na Bliskom istoku.

Prethodno su se nizali različiti scenariji o mogućoj odmazdi Irana za ubistvo Sulejmanija koji su ukljucivali raketne udare, terorističke akte usmerene na Amerikance na Bliskom istoku ili napad stotina pripadnika proiranske milicije na vazduhoplovnu bazu Al Asad.

Dobra procena američke obaveštajne službe doprinela je tome da su projektili uništili prazne hangare i havarisane avione, pa nije bilo poginulih američkih ili iračkih vojnika, prenosi Njujork tajms.

(Telegraf.rs/Tanjug)