Može li Iran da se osveti Americi i da je zbriše: Oružje uvozi iz Rusije, a evo kakvu vojsku ima

Nakon što je u američkom napadu, koji je naredio predsednik Donald Tramp, ubijen iranski general Kasim Sulejmani, Teheran je najavio odmazdu. Sulejmani je ubijen na aerodromu u Bagdadu, a iranski vrhovni lider naveo je da Amerikance čeka osveta.

Vest o smaknuću generala odjeknula je svetom, a brojni analitičari smatraju da je ovo tačka ključanja u odnosima između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

Mediji juče nisu bili "škrti" ni kada se radilo o naslovima da planeti preti treći svetski rat.

Ipak, može li Iran zaista da se osveti Amerikancima?

Vojska

Procenjuje se da se iranska vojska sastoji od 523.000 aktivnih vojnika i to u raznim ulogama, piše BBC, pozivajući se na Međunarodni institut za strateške studije.

U ovu brojku uključeno je 350.000 regularnih vojnika i najmanje 150.000 pripadnika Revolucionarne garde (IRGC).

Dalje, tu je i 20.000 članova koji služe pomorskim snagama Revolucionarne garde. Ova grupa vodi deo naoružanih patrolnih brodova u Ormuskom zalivu, koji je već u nekoliko navrata bio razlog tenzija između dve zemlje.

IRGC takođe kontroliše jedinicu Basij, volontere koji mogu da mobilizuju stotine hiljada članova.

Revolucionarna garda je uspostavljena pre 40 godina kako bi se odbranio islamski sistem u Iranu, a postala je velika vojna, politička i ekonomska sila.

Uprkos tome što ima manje vojnika od obične vojske, smatra se da se radi o najjačkoj vojnoj sili u Iranu.

Operacije u inostranstvu

Snage Kuds, koje je predvodio general Sulejmani, vodile su tajne operacije u inostranstvu za Revolucionarnu gardu i odgovarale su direktno vrhovnom lideru Irana Ajatolahu ali Hamneiju. Veruje se da je čini 5.000 članova.

Jedinica je dopremljena u Siriju, gde je savetovala vojnike lojalne sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu i šiitske militante koji su im lojalni. U Iraku, ova jedinica podržava paravojne snage koje su učestvovale u pobedi nad Islamskom državom.

Ipak, SAD tvrde da Kuds snage imaju mnogo šoiru ulogu u finansiranju, obučavanju, naoružavanju grupa koje Vašington smatra terorističkim organizacijama na Bliskom istoku. To uključuje libanski pokret Hezbolah i palestinski Islamski džohad.

Sa druge strane, ekonomski problemi i sankcije oslabili su uvoz oružja u Iran, koji je relativno mali u poređenju sa drugim zemljama regiona.

Vrednost uvoza Irana za odbranu između 2009. i 2018. godine bio je jednak 3,5 odsto uvoza Saudijske Arabije u istom periodu, prema podacima stokholmskog Međunarodnog instituta za istraživanje mira.

Većinu oružja Iran je uvezao iz Rusije, a ostatak iz Kine.

Projektili

Da, Iran ima i projektile i oni su ključne kada je reč o vojnoj snazi ove zemlje, kada se uzmu u obzir ne tako razvijene vazdušne snage u poređenju sa Izraelom i Saudijskom Arabijom.

Američko ministarstvo odbrane nevelo je da Iran ima najviše projektila na Bliskom istoku. Radi se uglavnom o projektilima kratkog i srednjeg dometa. Osim toga, Iran testira i svemirsku tehnologiju kako bi razvio interkontinentalne projektile.

Međutim, razvoj projektila dugog dometa je zaustavljen 2015. godine u sklopu obustave razvoja nuklearnog programa.

Dronovi

Uprkos tome što je godinama pod sankcijama, Iran je radio na naoružanju u obliku dronova. Upravo ti dronovi su korišćeni u Iraku od 2016, u borbama protiv SAD.

Takođe, tim dronovima je Iran upao u vazdušni prostor Izraela iz baze u Siriji, piše BBC.

U junu prošle godine, Iran je oborio dron SAD koji je vršio nadzor tvrdeći kako je taj dron ušao u iranski vazdušni prostor preko Ormuskog zaliva. Dronovima su oštećena i dva ključna naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji. SAD i Saudijski su okrivili Iran, iako je Teheran negirao umešanost.

Sajber-oružje

Nakon velikog sajber napada 2010. godine na iranska naftna postrojenja, Iran je počeo da radi i na svojim sajber-spejs mogućnostima.

Revolucionarna garda navodno ima sopstvenu sajber-komandu.

Da se na ovome radi, tvrdi i Majkrosoft koji je 2019. godine objavio da je grupa hakera iz Irana povezana sa iranskom vladom targetirala kampanju za predsednika SAD.

(Telegraf.rs/N.Z.)