Istorija američko-iranskih odnosa: Više od 65 godina zategnutih veza, sada ponovo na ivici rata

Ubistvo vodećeg iranskog generala Kasema Sulejmanija u američkom napadu u Iraku smatra se prekretnicom i najavom eskalacije sukoba Irana i SAD i izvesno je da će uslediti potezi odmazde, što bi ionako već nemiran region Bliskog istoka mogao da gurne na ivicu rata. Od svrgnutog premijera Irana 1953. godine koji je orkestrirala CIA, do tenzija i konfrontacija pod vođstvom američkog predsednika Donalda Trampa, ovo je pogled unazad na više od 65 godina zamršenih i zategnutih odnosa između Irana i SAD-a.

Poznavaoci prilika veruju da je ubistvo iranskog generala vrlo opasan potez koji se može smatrati i američkom objavom rata Iranu, a neki predviđaju da će to ubistvo imati veći uticaj na događaje od ubistva lidera Al Kaide Osame bin Ladena 2011, prenose svetski mediji.

Pentagon je potvrdio da je Sulejmani ubijen u blizini aerodroma u Bagdadu "po nalogu predsednika" Donalda Trampa, kako bi se zaštitili američki vojnici u inostranstvu.

- Ovaj udar je imao za cilj odvraćanje Irana od budućih planova napada. SAD će nastaviti da preduzimaju sve neophodne korake da zaštite naš narod i naše interese svuda u svetu - navodi se u saopštenju Pentagona.

Osim Sulejmanija, koji je vodio iranske vojne operacije u Iraku i Siriji, u napadu je ubijen i zamenik šefa PMU-a, Abu Mahdi al-Muhandes, bliski Sulejmanijev saradnik.

Iranski zvaničnici osudili su ubistvo generala Revolucionarne garde tokom napada, a predsednik Hasan Rohani poručio je da će Iran ostati odlučan u nameri da se odupre Sjedinjenim Državama.

- Sulejmanijevo mučeništvo će učiniti Iran odlučnijim da se odupre američkom ekspanzionizmu i odbrani naših islamskih vrednosti. Bez sumnje, Iran i druge zemlje koje traže slobodu u regionu će se osvetiti - rekao je Rohani, prenosi Rojters.

Dok obe strane zveckaju oružjem, ovo je pogled unazad na više od 65 godina odnosa između SAD i Irana, koji su nekoliko puta bili na ivici rata.

1953. Svrgavanje Mosadika

Američke i britanske obaveštajne službe organizovale su državni urad radi svrgavanja iranskog demokratski izabranog premijera Mohameda Mosadika.

Sekularni lider je pokušao da nacionalizuje iransku naftnu industriju.

1979. Iranska revolucija

Iranski šaf Mohamed Reza Pahlavi, koji je imao podršku SAD, bio je primoran da napusti zemlju 16. januara nakon meseci demonstrancija i napada protiv njegove vladavine od strane sekularnih i verskih protivnika.

Dve nedelje kasnije islamski religiozni lider ajatolah Ruholah Musavi Homeini vratio se iz egzila. Nakon referenduma, Islamksa Republika Iran proglašena je 1. aprila.

1979-1981. Talačka kriza u američkoj ambasadi

Američku ambasadu u Teheranu zauzeli su protestanti u novembru 1979. i američki taoci držani su unutra 444 dana. Poslednja 52 taoca oslobođena su u januaru 1981. godine, na dan inauguracije američkog predsednika Ronalda Regana.

Još šest Amerikanaca, koji su pobegli iz ambasade prokrijumčareni su iz Irana od strane ekipe koja se predstavljala da snima film. Ovi događaji dramatizovani su u filmu Argo, koji je 2012. osvojio Oskara.

1985-1986. Iran-Kontra skandal

SAD tajno šalju oružje u Iran, navodno u zamenu za pomoć Teherana u oslobađanju američkih talaca koje su militanti Hezbollaha držali u Libanu. Profit se ilegalno usmerio na pobunjenike u Nikaragvi, stvarajući političku krizu za Regana.

1988. Oboren iranski putnički avion

Američki ratni brod "USS Vincennes" oborio je 3. jula let iranske aviokompanije u zalivu, ubivši pritom svih 290 ljudi na njemu.

SAD su rekle da su mislile da je Airbus A300 borbeni avion. Većina žrtava bili su iranski hodočasnici na putu za Meku.

2002. "Osovine zla"

U svom govoru o stanju nacije američki predsednik Džordž Buš proglasio je Iran kao deo "osovine zla" sa Irakom i Severnom Korejom. Govor je izazvao bes u Iranu.

2000. Nuklearni strahovi i sankcije

Iranska opoziciona grupa je 2002. godine otkrila da Iran razvija nuklearna postrojenja uključujući postrojenje za obogaćivanje uranijuma.

SAD su optužile Iran za tajni program nuklearnog oružja, što je Iran negirao. Sledi decenija diplomatskih aktivnosti i povremenog iranskog angažmana s nuklearnim čuvarom UN.

Međutim, UN, SAD i EU su uvele nekoliko rundi sankcija protiv vlade ultrakonzervativnog predsednika Mahmuda Ahmadinežada. Zbog toga je iranska valuta za dve godine izgubila dve trećine svoje vrednosti.

2013-2016. Bliže veze i nuklearni sporazum

U septembru 2013. godine, nekoliko meseci nakon što je na vlast došao Hasan Rohani, on i američki predsednik Barak Obama govorili su telefonom, što je bila prva konverzacija na najvišem nivou za više od 30 godina.

A onda su 2015. posle burne diplomatske aktivnosti, Iran pristaje na dugoročni sporazum o svom nuklearnom programu sa grupom svetskih sila poznatih kao P5 + 1 - SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka.

U skladu s tim, Iran pristaje da ograniči svoje osetljive nuklearne aktivnosti i daje dozvolu međunarodnim inspektorima u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

2019. Tenzije u Zalivu

U maju 2018. godine američki predsednik Donald Tramp napušta nuklearni sporazum, pre ponovnog uspostavljanja sankcija protiv Irana i zemalja koje trguju njim.

Odnosi između SAD i Irana se pogoršavaju. SAD šalju grupu nosača aviona i bombardere B-52 u Zaliv zbog, kako su rekle, "zabrinjavajućih i eskalacijskih indikacija" vezanih za Iran.

A onda je u maju i junu 2019. godine eksplozija pogodila šest naftnih tankera u Omanskom zalivu, za šta su SAD optužile Iran.

Zatim su 20. juna iranske snage oborile američki dron u Ormuskom moreuzu. Dok su SAD rekle da se to dogodilo u međunarodnim vodama, Iran tvrdi da je to bilo na njihovoj teritoriji.

(A.M.)