Svi traže hemijsku kastraciju za pedofile zbog Malčanskog berberina: Ove zemlje su je već uvele

Slučaj koji je zaprepastio Srbiju, otmica devojčice Monike Karimanović (12), ponovo je na svetlost dana kroz brojne medijske natpise i komentare iznedrila staru polemiku. Ona se odnosi na pravosuđe, zatvorske kazne za seksualne predatore, ali i mogućnost kastracije.

Da podsetimo, u toku je sedmi dan potrage za 12-godišnjom devojčicom iz Niša. Za njenu otmicu sumnjiči se Ninoslav Jovanović, poznatiji kao Malčanski berberin, koji je već osuđivan zbog silovanja.

Preporučujemo

Jovanović je prethodno bio osuđen na 15 godina zatvora zbog silovanja i hapšen nekoliko puta, a iza rešetaka je bio do marta ove godine.

Za svirepe zločine nad decom odgovarajuće kazne nema, a tek u poslednjih nekoliko godina se i u Srbiji govori o mogućnosti uvođenja hemijske kastracije za silovatelje i pedofile.

Taj princip zastupljen je u brojnim evropskim zemljama, ali i širom ostatka sveta.

Moniku Karimanović oteo je, kako se sumnja, Ninoslav Jovanović; Foto: Telegraf/D.K, Facebook/Aleksandra Caka, Facebook

Šta je hemijska kastracija?

Kastracija putem anafrodizijskih lekova. Za razliku od hirurške kastracije, hemijska ne uklanja organe, niti je to oblik sterilizacije.

Iako ima efekta kada je u pitanju lečenje mnogih bolesti, pa tako i raka, hemijska kastracija je postala efekat borbe protiv seksualnih predatora.

Moguće je izvesti je i na muškarcima i na ženama.

Prvi put hemijska kastracija upotrebljena je 1944. godine kada je korišćen dietilstilbestrol u svrhu snižavanja testosterona.

Hemijska kastracija se često vidi kao lakša alternativa doživotnom zatvoru ili smrtnoj kazni jer dovodi do oslobađnja seksualnih prestupnika uz istovremeno smanjenje ili eliminisanje šanse da ponove zločin.

U Poljskoj je kastracija obavezna ukoliko je žrtva mlađa od 15 godina Foto: Profimedia/United Archives/KPA

Zemlje u kojima je kastracija dozvoljena

Na spisku zemalja u kojima se na neki način govori o hemijskoj kastraciji nalaze se Argentina, Indija, Indonezija, Izrael, Novi Zeland, Rusija, Južna Koreja, SAD. I u Evropi je spisak duži. Tu su Velika Britanija, Nemačka, Portugal, Poljska, Moldavija, Estonija, Severna Makedonija.

Da podsetimo, poslednja u nizu je Alabama u SAD, koja je potpisala zakon po kom će neki osuđeni pedofili morati da budu podvrgnuti hemijskoj kastraciji.

Zakon nalaže da će oni koji su počinili zločin nad maloletnikom mlađim od 13 godina morati da počne sa konzumiranjem lekova nekoliko meseci pre puštanja iz zatvora.

Tako je Alabama postala osma država u SAD koja je donela zakone o hemijskoj kastraciji. Tu su Džordžija, Ajova, Luizijana, Montana, Oregon, Teksas i Viskonsin.

Džon Mani postao je 1966. godine prvi Amerikanac koji je propisao hemijsku kastraciju za pacijenta koji je imao pedofilske nagone. Kalifornija je, sa druge strane, prva američka država koja je počela da koristi ovakav vid kažnjavanja za zločine počinjene nad mlađima od 13 godina, ukoliko su počinioci na uslovnoj posle drugog zločina. Optuženi ne može da odbije intervenciju, iako može da odabere hiruršku kastraciju u suprotnom.

Pedofil u nekim zemljama može da odbije kastraciju

U Poljskoj je kastracija obavezna ukoliko je žrtva mlađa od 15 godina. Ako počinilac to odbije, obavezno je da bude upućen na psihijatrijsko lečenje.

Foto: Pixabay

U Moldaviji se svaki osuđeni pedofil hemijski kastrira, nezavisno od njegovog pristanka, dok je u Rusiji ovakav vid kažnjavanja obavezan ako je žrtva mlađa od 14 godina.

Čak i Severna Makedonija kažnjava zločince koji se dobrovoljno izlažu medicinskom tretmanu smanjenja seksualnog nagona, uz smanjenje kazne zatvora. U slučaju da ponove zločin tada se kod njih obavezno primenjuje hemijska kastracija.

Indonezija je 2016. godine usvojila zakon koji dozvoljava hemijsku kastraciju, dok je ovakav zakon u Indiji i dalje u fazi rasprave i to posle zločina koji je šokirao zemlju - grupnog silovanja jedne devojke.

Koji su argumenti protiv hemijske kastracije?

Iako su eksperimentalne faze u Švedskoj, Danskoj i Engleskoj zaista pokazale da u mislima seksualnih prestupnika i njihovom ponašanju zaista dolazi do smanjenja seksualnih preokupacija, postoje i brojne kritike.

Naime, sumnju u učinkovitost ovih lekova unosi "teorija" da kod seksualnih napasnika nije reč samo o potrebi za seksom, nego je u pitanju nasilništvo i potreba za dominacijom, a takvu prirodu lekovi ne mogu da izmene.

Dok je letos trajala rasprava u Alabami pojavili su se takođe neki argumenti protiv.

Foto-ilustracija: Pixabay.com

- To je zaista medicinsko eksperimentisanje i nema nikakvu osnovu u medicinskoj zajednici. Oni koji su osuđeni izdržavaju kazne i ako zakonodavac ne misli da dužina kazne odgovara krivičnom delu, može je uvek revidirati. Korišćenje medicinskog eksperimentisanja u svrhu odzmadne nema mesta u našem pravnom sistemu - rekao je izvršni direktor američke Unije za građanske slobode u Alabami Rendal Maršal, dodajući da je ovaj tretman okrutan.

Kako je predviđeno zakonom, osuđenici bi tri meseca pre puštanja iz zatvora trebalo da počnu da dobijaju injekcije.

- Kada država počne da eksperimentiše na ljudima, mislim da to krši Ustav - rekao je Maršal.

Sa njim je saglasan i tužilac Rejmond Džonson koji smatra da će se osuđenici najčešće suočiti sa zakonom.

- Mogu da se pozovu na Osmi amandman... Tvrdiće da je to okrutna i neobična kazna za nekog ko je svoju kaznu odslužio i da sada bude doživotno kastriran - rekao je on.

Oni koji smatraju da je kastracija odgovarajući način kažnjavanja silovatelja i pedofila govore o dva argumenta. Neki kažu da je to kazna "koja odgovara zločinu". Sa druge strane, teorije poput "oko za oko" postoje vekovima. Međutim, čak iako je ovo opravdanje generalno u redu, moralna prihvatljivost određenog oblika odmazde, poput kastracije, može da otvori brojne polemike.

Drugo opravdanje za kaznu je njena "odgovarajuća vrednost". Kada je osuđeni prestupnik poslat u zatvor, uklanjanje iz društva deluje kao posebno odvraćanje jer ta osoba nije u mogućnosti da počini novo nasilno delo. Nema polemike oko toga da li je specifično odvraćanje efikasno. Delotvornost bilo kog oblika kazne kao opšteg odvraćanja je kontroverznija. Rasprava okružuje pitanje da li i u kojoj meri kazna izvršena onima koji su proglašeni krivima uspeva da odvrati druge.

Slučaj Alana Tjuringa i Majkla Džeksona

Engleski matematičar, logičar i kriptograf Alan Tjuring, koji se inače smatra ocem modernog računarstva, osuđen je 1952. godine za delo "velike nepristojnosti" pošto je priznao da je bio u vezi sa muškarcem u Mančesteru.

Kako bi izbegao zatvorsku kaznu prihvatio je hemijsku kastraciju. U to vreme homoseksualni činovi bili su ilegalni, a homoseksualnost se smatrala mentalnom bolešću koja bi mogla da se izleči hemijskom kastracijom.

Majka Džeksona pratile su brojne optužbe za pedofiliju; Foto: Profimedia/AFP

Tjuring je međutim pretrpeo i neke nuspojave, kao što su ginekomastija (rast grudi) i nadimanje tela. Umro je dve godine kasnije, a sumnja se da je počinio samoubistvo.

Britanski premijer Gordon Braun 2009. godine je objavio javno izvinjenje zbog "lečenja" Tjuringa nakon što je online peticiju potpisalo 30.000 ljudi. Postuhmno mu je dato kraljevsko pomilovanje u decembru 2013. godine.

Pojedini britanski tabloidi pisali su svojevremeno da je čak i pevač Majkl Džekson hemijski kastriran i da je to uradio njegov otac.

Kako je tvrdio njegov lekar Konrad Mari, Džeksonov otac Džo je to učinio sinu kako bi na taj način održao njegov visok glas.

Da podsetimo, Džekson je u nekoliko navrata optuživan za pedofiliju.

(N. Z.)