"Putina čekaju problemi, Makrona iskušenja, a Džonsona muke": Šćekić o izazovima za lidere u 2020.
Kraj godine obično je vreme da se sumiraju utisci, svedu računi i naprave planovi za sledeću godinu. Na svetskoj sceni cela 2019. bila je veoma uzbudljiva, došlo je do novih prijateljstava i "ljubavi" među liderima, ali i do verbalnih sukoba, ogovaranja i raznih skandala. Tako su, na primer, predsednici SAD i Severne Koreje Donald Tramp i Kim Džong Un započeli godinu pomirenjem i istorijskim rukovanjem na granici dveju Koreja, ali kako se godina bližila kraju, usledile su pretnje severnokorejske strane slanjem prazničnog "poklona", ukoliko se ne nastave pregovori o denuklearizaciji.
U centar javnosti dospela je i izjava francuskog lidera Emanuela Makrona o "kliničkoj smrti EU", ali će verovatno kao najjači utisak ostati pokretanje opoziva Donalda Trampa. Šta nas sve čeka naredne godine, da li će biti novih političkih zemljotresa i neočekivanih promena na svetskoj sceni, za Telegraf.rs otkriva novinar Jakša Šćekić.
- Jedan od najvažnijih događaja sledeće godine biće predsednički izbori u Americi. Kakve su šanse da Tramp osvoji drugi mandat i kog protivnika treba da se plaši?
Tramp za sad ima velike šanse za drugi mandat. Istina, već je ušao u istoriju SAD kao treći američki predsednik protiv koga je pokrenut proces opoziva, i ta mrlja će mu obeležiti sve mandate koje će imati. U Kongresu republikanci imaju većinu, tako da taj predlog neće proći, ali treba imati takođe u vidu da je razlika u prošlim izborima između njega i Hilari Klinton, za američke pojmove bila mala, ali je Tramp zbog elektorskog sistema pobedio.
Najveći saveznik Trampu je ekonomija, američki izbori se dobijaju na ekonomiji, a mnogo manje na spoljnoj politici. Zbog toga je Tramp morao da ublaži ekonomski rat sa Kinom, pokušava da ima dobre odnose sa ruskim predsednikom Putinom, ali tu nailazi na veliki unutaramerički otpor, a sad će pokušati da postigne i dobar ekonomski ugovor sa Velikom Britanijom, koja je tradicionalno dobar američki saveznik. Živimo u vremenu gde svet vode populistički lideri, Tramp, Putin, Orban, Si Đinping, ljudi koju imaju svoju političku agendu, i ne obaziru se mnogo na demokratiju. U vreme krize, ekonomske, političke, kulturne, moralne, većina ljudi se okreće i bira takve lidere. Uostalom, Tramp je odličan poslovni čovek, i tako vodi Ameriku.
- Protiv Trampa se trenutno vodi i proces impičmenta. Kako mislite da će ovaj slučaj da se završi? Ako Tramp "preživi" glasanje, da li će ovaj proces uticati na njegov uspeh na izborima?
Kao što sam već rekao, Tramp će "preživeti" ovu stvar, zbog republikanske većine u Kongresu, ali već neki republikanci ozbiljno upozoravaju partiju da bez obzira na većinu u Kongresu, ovaj zahtev demokrata ozbiljno shvate, ali Tramp po svom običaju se ne obazira na to, već poručuje Amerikancima da "opoziv nije protiv njega, nego protiv države i građana Amerike".
Kako rekoh, njegov drugi mandat zavisi od ekonomije i koliko prosečnom Amerikancu vredi njegov dolar i šta sve za taj dolar može da kupi.
- Postoje izveštaji da se Rusija umešala u američke predsedničke izbore 2016. godine, na kojima je pobedio Tramp. Iako je Putin to negirao, a Tramp rekao da mu veruje, da li slične optužbe možemo da očekujemo i sledeće godine?
To će sigurno biti, a takve optužbe će se pojavljivati sve više po zapadnim zemljama. Evo i primer sa ovih prostora, pred crnogorske izbore NATO će poslati specijalnu ekipu stručnjaka koji će pratiti eventualno "mešanje" preko društvenih mreža, ili uz pomoć interneta. Slično se govori oko hrvatskih predsedničkih izbora, da je jedan od kandidata finasiran od preduzeća koje imaju jako dobre veze sa Rusijom.
- Što se tiče Putina, koja pitanja će ruskog predsednika najviše brinuti sledeće godine? Da li će raditi na rešavanju pitanja u Ukrajini ili će pažnju posvetiti Berlinu i novonastalim tenzijama nakon proterivanja diplomata?
Putin će imati sve veće probleme, prvi najveći, kako da produži mandat, drugo ekonomija, koja ipak trpi zbog sankcija. Njegovo čvrstorukaško upavljanje Rusijom daje rezultate na kratku stazu, ali na dugu stazu ne, ekonomija trpi, sve više dolaze generacije koje će tražiti demokratiju, njegova izborna baza stari i odumire, i razumljivo je da ljudi traže da žive bolje, tranzicija se završila, ko se obogatio, obogatio se, i sad nastaje, polako ali sigurno srednji sloj građanske klase, koji i jeste osnova društva.
Ako Putin prepozna njihove zahteve, onda može da računa na doživotno predsednikovanje, ali Rusija sad pada na lestvici ekonomskih sila, i to je ozbiljno upozorenje za Putina.
- Stranka premijera Velike Britanije Borisa Džonsona osvojila je većinu u parlamentu. Da li će Džonson ovog puta ispuniti obećanje i izvesti zemlju iz EU do 31. januara? Kakav trgovinski sporazum možemo da očekujemo između Velike Britanije i EU?
Otvoren je put za izlazak Velike Britanije iz EU, ali taj izlazak može da bude i početak raspada Ujedinjenog kraljevstva, jer će Škotska imati zasigurno još jedan referendum o ostajanju u EU, odnosno o samostalnosti, i ovog puta rezultat će biti DA.
Ja ne vidim na koji način će Džonson to uspeti da spreči, a pitanje i u kakvom će odnosu biti Irska i Severna Irska. Ono što će biti veliki problem Borisu Džonsonu je pregovor sa EU o regulisanju odnosa. Istorija pokazuje da jači diktira uslove, a u ovom slučaju EU je neuporedivo jača. Džonson se nada da će EU popustiti, ali mnogi misle da mu je to velika greška.
Trgovinski sporazum će na kraju više odgovarati EU nego Velikoj Britaniji.
- Angeli Merkel uskoro ističe mandat, a i ove godine Forbs ju je proglasio najmoćnijom ženom na svetu. Da li Nemačka može da dobije naslednicu dostojnu Merkelove?
Teško će Nemačka u bliskoj budućnosti naći lidera kao što je bila Merkelova.
Nemačka se suočava sa političkom krizom, rastom desnice i krizom velikih partija. Ali, to neće mnogo ugroziti racionalnu poziciju Nemačke, ali da će imati neku krizu liderstva, to da.
- Ko će od svetskih lidera da zauzme mesto Angele Merkel na evropskoj sceni? Da li je to Makron?
EU će imati dva centra, jedan će biti osovina Pariz-Bon, istina ti odnosi nisu u poslednje vreme baš najbolji, jer Nemačka nije bila zadovoljna unilateralnim potezima Makrona prema Rusiji, a takođe ni Merkelova nije bila zadovoljna što je Makron zaustavio proces proširenja EU.
Druga osovina EU biće zemlje Višegradske grupe, predvođenje populističkim političarem Viktorom Orbanom, tako da će se između ove dve grupe voditi najviše rasprava kojim putam i kako da se EU razvija. Ali može vrlo lako da se desi da za neka određena pitanja EU odustane od principa konsenzusa, već da bude većinsko odlučivanje.
- Francuzi trenutno protestuju zbog penzionih reformi, godinu dana nakon početka protesta "žutih prsluka". Da li će Makron uspeti da ogovori na sve zahteve građana?
Makrona očekuju velika iskušenja, čekaju ga izbori, desnica jača, zato je Makron njima učinio ustupak i blokirao proširenje EU.
Borba sa sindikatima oko reforme penzionog sistema biće teška, duga i oslabiće mu poziciju pred izbore. Zadovoljiti sve je nemoguće, pa će Makron ići da zadovolji većinu, koja će mu obezbediti pobedu. Ali, moguće je da mu to bude "Pirova pobeda".
(A. Marković - a.markovic@telegraf.rs)
Video: Postavka o Pokahontas u Smitsonijan Muzeju američkih Indijanaca
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Косингас
Отац му је био велики човек и велики новинар! О њему ништа нећу рећи...
Podelite komentar
rale
Ovaj kao da zele da bude vidovit a nalupao se covek
Podelite komentar
Sultan Bgd
Ako toliko sve znate kažite mi 7 da ubode loto. Hvala
Podelite komentar