Uskoro će 2020. godina, a 2 miliona Amerikanaca i dalje nema tekuću vodu za piće

Kada je povoljan dan, duva povetarac, a putevi od crvene gline su prohodni na teritoriji američkih domorodaca Apača. Porodica Ledžine Vagner iz Svitvotera vozi 45 minuta da napuni posude s vodom na pumpi koju pokreće vetrenjača. Sadržaj tih posuda se potom troši štedljivo, pola šolje za njenog petogodišnjaka da opere zube, nekoliko litara dobro zagrejane vode da u vangli na kuhinjskom stolu opere sudove i nešto manje od 40 litara vode da potraje do kraja nedelje, za kupanje.

- Tekuća voda je luksuz - kaže Vagnerova uz pauzu da bi opisala kako bi njen život bio drugačiji da ne mora da ide napolje po vodu, prolazi pored raznih plastičnih kofa, lutajućih prasića do izvora "začinjenih" predivnih pogledom na vrhove severnoistočne Arizone prekrivene snegom.

Preporučujemo

Vagner je jedna osoba među više od 2 miliona Amerikanaca koji nemaju u kući tekuću vodu i sanitarni čvor, pokazuje istraživanje "Closing the Water Access Gap in the United States". Izveštaj, koji su objavile dve nacionalne neprofitne organizacije prošlog meseca, podvlači nejednakosti na osnovu rase - domaćinstva američkih domorodaca u odnosu na belačka domaćinstva 19 puta češće nemaju vodovod, dok je kod Latinoamerikanaca i Afroamerikanaca taj odnos dva puta češće nego kod belaca.

Foto: Profimedia

Sjedinjene Američke Države nemaju načina da navedu tačan broj ljudi koji žive bez pijaće vode u kući, navodi Džordž Mekgrou, osnivač neprofitne organizacije DigDeep (Kopaj duboko). Još je teže proračunati broj ljudi koji ne mogu sebi da priušte pijaću vodu iako joj imaju pristup, kaže Radika Foks iz organizacije "Water alliance".

Ona smatra da je taj broj mnogo veći od 2 miliona.

Ove dve organizacije su identifikovale šest zajednica sa slabim pristupom pijaćoj vodi, uključujući tu i Navaho naciju, najveći rezervat Indijanaca. Oko jedne trećine ove populacije od više od 300.000 ljudi nema takozvanu česmovaču ili toalet u kući.

- Voda je život - smatra narod Navaho. - "To ei iina".

Izvorska voda je ovde poznata po svom svežem mineralnom ukusu.

- Ljudi ne mogu da je se zasite - kaže Ledžina Vagner. Ali i neki izvori su presušili, što je jedna od nekoliko promena koju stanovništvo pripisuje klimatskim promenama i degradaciji životne sredine. Na mnogim izvorima stoji znak o mogućoj kontaminaciji, nekim toksinima kao što je arsen ili uranijumom, koji je nusprodukt rudarske industrije.

Foto: Profimedia

- Mnogi ljudi i dalje piju iz tih izvora, uprkos pokušajima edukacije stanovništva - kaže Džordan Begaj, čiji je posao bio da ispiše table obaveštenjem da je namenjena samo za pojenje stoke.

Ledžina Vagner se pita da li je autoimuna Stilova bolest od koje boluje zbog vode, pa iz tog razloga kupuje i flaširanu vodu u prodavnici udaljenoj sat vremena vožnje.

Američka asocijacija za vodu procenjuje da će održavanje i proširenje postojećeg vodovoda koštati dvanaestocifrenu sumu dolara u narednih 25 godina. Vodovod u Navaho zajednici koštao bi 200 miliona dolara.

(Telegraf.rs / Izvor: washingtonpost.com)