Ikona mira završila na suđenju zbog genocida: Dobitnica Nobelove nagrade braniće svoju zemlju u Hagu
Liderka Mjanmara Aung San Su Ći pojavila se danas u Međunarodnom sudu pravde (ICJ) kako bi branila svoju državu od optužbi za genocid. Nekadašnja dobitnica Nobelove nagrade za mir čula je optužbe na račun Mjanmara koji se odnose na zločine protiv Rohindža muslimana.
Na hiljade Rohindža je ubijeno, a više od 700.000 je pobeglo u susedni Bangladeš tokom nereda koji su izbili 2017. godine. Mjanmar insistira na tome da se borio protiv ekstremističke pretnje.
Preporučujemo
Utvrđen predlog opoziva Trampa: "Opasan je po demokratiju, mora da ode"
Putin šokirao: Ako Ukrajina preuzme kontrolu nad granicom, može da se dogodi nova Srebrenica
Saslušanje na Međunarodnom sudu pravde ujedno će konačno označiti "pad" Su Ći, koju su nekad posmatrali kao "svetsku ikonu ljudskih prava". Sada je samo jedna od onih koji se nalaze na optuženičkoj klupi, među kojima su i ljudi koji su je godinama držali u kućnom pritvoru.
Ulazeću u sud u Hagu, Su Ći nije davala nikakve komentare. Na pitanje BBC da li "brani ono što je neodbranivo", Su Ći je ćutala. Sudu će se obratiti sutra.
Slučaj je na sud dovela Gambija, mala muslimanska afrička nacija u ime desetine drugih muslimanskih država.
Trodnevno saslušanje odnosiće se na privremene mere kojima bi Rohindže bile zaštićene, ali konačna presuda o genocidu je možda udaljena godinama.
Koje optužbe su u pitanju?
Početkom 2017. godine, u Mjanmaru (nekadašnjoj Burmi) bilo je milion Rohindža muslimana u tamošnjoj državi Rakine.
Ipak, Mjanmar, pretežno budistička država, smatrača je ove muslimane ilegalnim imigrantima i negirala im je državljanstvo.
Rohindže su se dugo žalile na progon i 2017. godine je vojska, Tatmadau, pokrenula ogromnu vojnu operaciju u Rakineu.
Prema zvaničnim podacima u Međunarodnom sudu pravde, vojska je optužena za sistematke operavije čišćenja protiv Rohindža muslimana koja je počela u oktobru 2016. i trajala sve do avgusra 2017. godine.
U spisima koje je predala Gambija, navodi se da je namera vojske bila da uništi Rohindža muslimane masovnim ubistvima, silovanjima, paljenjem njihovih domova, obično dok su ljudi još bili unutra.
I UN su potvrdile takve navode, dodajući da vojska Mjanmara mora da bude pod istragom zbog genocida.
U avgustu je objavljen izveštaj u kom se mjanmarski vojnici optužuju za silovanje, grupno silovanje i druge nasilne seksualne činove protiv žena, devojčica, dečaka, muškaraca i transvestita.
Sedam vojnika koji su uhapšeni zbog ubistva 10 muškaraca i dečaka pušteno je na slobodu ranije u maju.
Za sada Gambijatraži samo uvođenje određenih mera kako bi se zaštitili muslimani od daljeg nasilja. Krivica bi mogla da donese Mjanmaru ogromne sankcije, a samim tim i ekonomsku štetu.
Od početka operacije, Mjanmar je napustilo na hiljade Rohindža muslimana.
U kampovima u Bangladešu je do 30. decembra bilo njih 915.000. Skoro 80 odsto stiglo je između avgusta i decembra 2017, kao i u martu ove godine. Bangladeš je naveo da ih više neće primati.
U avgustu je ova zemlja predstavila plan volonterskog povratka, ali nijedan jedini nije odabrao da se vrati.
Bangladeš ima u planu da relocira 100.000 izbeglica na Basan Čar, alo ostrvo u Bengalskom zalivu, ali 39 agencija i grupa za ljudska prava se tome protive.
Ko je Aung San Su Ći?
Slučaj se odnosi na Mjanmar, ne na samu Aung San Su Ći. Međunarodni sud pravde ne može da kazni individualne ličnosti, kao što može Međunarodni krivični sud (i ICC istražuje ovaj slučaj).
San Su Ći je de fakto lider Mjanmara od aprila 2016, dakle pre nego što je navodni genocid počeo. Ona nema kontrolu nad vojskom, ali je optužena za saučesništvo.
U novembru je objavila da će lično predvoditi odbranu zemlje u Hagu kroz svoju ulogu ministarke spoljnih poslova zajedno sa "cenjenim međunarodnim advokatima".
Aung San Su ći je 1991. godine dobila Nobelovu nagradu za mir za nenasilnu borbu za demokratiju i ljudska prava. Nagradu su u njeno ime primili njeni sinovi, a iznos od 1,3 miliona dolara, koliko je tada iznosila novčana nagrada namenila je razvoju zdravstva i obrazovanja stanovnika Mjanmara.
Franucski reditelj Luk Beson je 2011. godine o njoj snimio biografski film "Dama".
(Telegraf.rs/N.Z.)
Povezane vesti
Ko je ko među muslimanima Bliskog istoka: Šiiti, suniti i ostali za koje verovatno ne znate, a veoma su važni
Na današnji datum Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu: Mihizov tekst o ovom podvigu nadahnjuje
Tači pred sudom u Hagu odložio izjašnjavanje o krivici za odavanje zaštićenih svedoka
<% post.title %>
Raste broj žrtava u rušenju bloka zgrada nakon eksplozije u Hagu
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Aleksandar
Sta ti je demokratija.. ko ne zna samo treba da baci pogled na CNN ili BBC, i eto informacije, uvek provereno istinite. Rohindze su zahtevale autonomiju, pravo odlucivanja ..pobijeni su vojnici i policajci u zasedama, pobijeni su civili koji nisu muslimani.. Pa oni zive tamo ceo zivot, eto bas tada je drzava i vojska Mjanmara odlucila da maltretira i ubija muslimane..zasto ih nikad pre nisu dirali..? Sad posteni svet brani Rohindze, uvlace se muslimanima jer ih cepaju i razvlace po celom svetu.. Ceh placamo mi, mali i nemocni.. sad je Mjanmar los, a svoju zemlju brane.. cepajte jos jace.
Podelite komentar