Bliski istok se ponovo probudio: 5 tačaka ključanja, hiljade ljudi na ulicama, stotine ubijenih

Svet je ove godine pokazao spremnost da izađe na ulice i iskaže svoje nezadovoljstvo. Osim Hongkoga i Južne Amerike, demonstracije su proteklih mesec dana buktale i na Bliskom istoku. Upravo tamo, demonstranti kažu da su krenuli da protestuju iz očaja i besa, a sada, povratka nema.

Ali Šamari je imao 29 godina kada je njegov dom u Faludži u Iraku bombardovan u borbama sa Islamskom državom. Krov je pao dok su u kući bili njegova žena, majka, otac, brat, sestra, sin i dve male ćerke. Šamari je jedini preživeo.

Pet godina kasnije, on živi u šatoru na Trgu Tahrir u Bagdadu, gde sve vreme protestuje protiv vlade, za koju kaže da je toliko korumpirana da "deca umiru".

- Nemam šta da izgubim, tako da nikada neću napustiti protest. Potrebna nam je bezbednost, zdravstvo, obrazovanje, pravda i posao. Ako nas ubiju ovde, umrećemo, a možda će sledeća generacija imati ova osnovna prava - rekao je on.

Stotine ljudi ubijeno je u protestima u Iraku tokom oktobra i novembra, a još stotine su povređene. Protesti su se donekle isplatili jer je premijer najavio ostavku, a na ulicama se slavilo, piše "Glas Amerike".

U Libanu su protesti uglavnom bili mirni u poslednja dva meseca, ali i tamo je došlo do sporadičnih obračuna.

Alžirci su na ulicama svake nedelje još od februara, a na stotine ljudi je uhapšeno u onome što mnogi nazivaju "Revolucija osmeha".

Nijedan od ovih protesta nema specifičnog lidera ili jasnu viziju toga kako bi "pobeda" izgledala. Oni ne pokušavaju da zbace "diktatore", već celokupne političke sisteme, da pokažu na nepravdu koja uključuje korupciju, nezaposlenost...

Bliski istok je bogat, kažu, ali narod je siromašan. Širom regiona, nastavljaju se protesti s obzirom na to da vlade obećavaju reforme, ali ili ne mogu ili neće da preduzmu konkretne akcije.

- Naša zemlja je puna nafte, a vlada nam ne daje ni kap pomoći - rekla je Najla al Džubori, 42-godišnja majka dvoje dece koja je protestovala u Bagdadu.

Liban, Irak, Iran, Alžir i Egipat - svaka država sa sopstvenim problemima, ali demonstranti dele neke zajedničke frustracije.

Liban

Protesti u Libanu počeli su 17. oktobra i traju i dalje. Najkraće se mogu povezati sa ekonomskom krizom, odnosno time što libanska vlada nije uspela da pronađe rešenje za nju.

Demonstranti su izaši na ulice zbog korupcije i trošenja javnog novca. Ipak, koren demonstracije seže mnogo dublje i odnosi se na "sektašku" vladavinu, duboko ukorenjenu korupciju javnom sektoru, kao i nemogućnošću vlade da svojim građanima obezbedi struju i vodu.

Neposredan povod za proteste bili su planirani porezi na benzin, duvan i pozive preko interneta.

Premijer Saad Hariri podneo je ostavku 29. oktobra kao odgovor na proteste, ali su se oni nastavili i pozivaju na formiranje nove vlade u kojoj će biti kompetentni i nezavisni stručnjaci.

Irak

Serija protesta u Iraku započela je 1. oktobra. Baš taj datum odredili su civilni aktivisti i pozvali na demonstracije putem društvenih mreža, te se proširtili na centralne i južne iračke provincije.

Protestuju zbog 16 godina korupcije, nezaposlenosti i neefikasnih javnih usluga, a porasli su i u pozive na svrgavanje administracije.

Iračka vlada je na sve načine pokušala da zaustavi demonstracije. Optužena je za upotrebu snajpera, vodenih topova, suzavaca protiv demonstranata.

Protesti su zaustavljeni 8. oktobra, pa ponovo nastavljeni 24. oktobra, a premijer Adil Abdul-Mahdi je najavio ostavku 29. novembra.

Ovo su najveći nemiri u Iraku od kraja Sadama Huseina.

Iran

Serija protesta i u ovoj zemlji izbila je 15. novembra u više gradova. Prvobitno, demonstracije su izbile zbog rasta cene goriva, ali su prerasle u masovne demonstracije protiv celokupne vlade i vrhovnog lidera Alija Hameneija.

Na internetu su se pojavili brojni snimci na kom se vidi nasilje na ulicama.

Iako su počeli mirno, vlada je iskoristila nekoliko taktika da uguši proteste, a procenjuje se da je ubijeno preko 450 ljudi.

Egipat

Nekoliko dana trajali su protesti i u Egiptu. Demonstranti u Kairu, Aleksandriji i još šest gradova pozvali su na zbacivanje Abdela Fataha el Sisija.

Ovaj talas protesta je bio najveći još od kada je Sisi došao na vlast još 2014. godine.

Alžir

"Revolucija osmeha" počela je još 16. februara, deset dana nakon što je Abdelaziz Buteflika najavio svoju petu kandidaturu za predsednika.

Protesti su bili mirni i zajtevali su ostavku Buteflike što se i dogodilo 2. aprila ove godine.

(Telegraf.rs/N. Z.)