Sumorna prognoza UN za 2020: Ratovi, krize i komarci širiće smrt na planeti
Prošle godine, Organizacija Ujedinjenih nacija (OUN) predvidela je za 2019. situaciju sa humanitarnim krizama sličnu kao u prethodnoj godini. Zaključuju i da su pogrešili, te da greška ne sme biti ponovljena.
Prema novoj prognozi za 2020, koju će organizacija danas predstaviti, a do koje je došao magazin "Špigl", zbog dramatičnog zaoštravanja više kriza istovremeno, sledeće godine ponovo se očekuje povećanje potrebe za humanitarnom pomoći.
- Potreba za humanitarnom pomoći zabeležiće rast usled ratova, nasilja, klimatskih šokova i ekonomskih teškoća - izjavila je pomoćnik generalnog sekretara OUN za humanitarnu pomoć Ursula Miler.
Oko 168 miliona ljudi biće upućeno na pomoć - za četvrtinu više nego što je bilo očekivano u prethodnoj godini. Da bi se pomoglo najugroženijima u 55 zemalja biće potrebno oko 29 milijardi dolara, pokazuju proračuni organizacije za humanitarnu pomoć UN - OCHA.
U fokusu izveštaja "Globalni humanitarni pregled 2020" nalaze se regioni poznati po nemirima - Sahel (granična zona u Africi između Sahare na severu i plodnije regije Sudan na jugu), Demokratska Republika Kongo, kao i ratna područja u Jemenu, Siriji i Južnom Sudanu.
Izveštaj najavljuje pogoršanje situacije u devet od 22 krizna područja. Očekuje se da će potrebe za pomoći porasti u Venecueli, Sudanu i Burkini Faso (na muslimanskom severu zbog suše i širenja radikalnih islamskih milicija).
U ekstremno teškim situacijama po pravilu se stiče nekoliko faktora istovremeno, u većini slučajeva, najmanje dva: rat i poplave u Južnom Sudanu, rat i zaraze u Jemenu, odnosno ekonomska kriza i suša u Zimbabveu.
Organizacija OCHA identifikovala je četiri trenda koji doprinose zaoštravanju krize širom sveta:
1. Klimatske promene širom sveta pogoršavaju već postojeće krize zbog ektremnih meteoroloških prilika;
2. Usled nepoštovanja međunarodnog prava u oružanim sukobima rekordno veliki broj dece biva proteran, ubijen ili ostaju invalidi. Ujedinjene nacije govore o "izgubljenoj generaciji";
3. U ratovima širom sveta, njih 41, ekstremno nasilje i korišćenje teškog naoružanja uzrokovalo je ogroman broj žrtava. Devedeset odsto ljudi ubijenih u ratovima su civili;
4. Humanitarni radnici sve češće su mete napada: u prva tri kvartala 2019. zabeležen je 791 napad na humanitarce, od kojih je 171 osoba umrla.
Kada tržište i privreda kolabiraju, bilo zbog rata, bilo zbog loše politike, kada nema reda, niti neophodne infrastrukture, ljudi gube pristup namirnicama i lekovima. Kada u Jemenu, u Siriji ili Etiopiji nema čiste vode, a stotine hiljada ljudi živi u logorima, onda ne čudi epidemija kolere.
UN predviđaju da će ebola biti raširena na istoku Demokratske Republike Kongo i 2020. godine, delimično zbog nesigurnosti u regionu. Zbog ponovnog napada na uporište UN, SZO je opet morala da povuče humanitarne radnike iz tog regiona.
Poplave i porast temperatura širom sveta 2019. doprineli su širenju malarije, a denga groznica, koju takođe prenose komarci, u međuvremenu preti 3,9 milijardi ljudi u stotinu zemalja. Jemen se nedavno suočio sa velikom epidemijom denga groznice, sa više od 3.500 obolelih.
Video: Ovo nije Kamp Nou za sirotinju ovo je genijalni rad jednog budućeg arhitekte
(Telegraf.rs/spiegel.de)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Kameleon
A zašto jednostavno nezaprašite Komarce ,a Ratove zaobiđete !!??
Podelite komentar
Срб
Па наравно да знају шта ће и где ће бити кад су они креатори свега
Podelite komentar
Kamikaza
Do 2025 god. mora pući prva Atomska Bomba ! I to je neizbežno ovim tempom u celom Svetu ! A 2030 god. Svet je manji za preko dve milijarde stanovnika ! Novi svedski poredak.... To je cilj !
Podelite komentar