Korupcija je "pojela" plan za spas Venecije: Italijanski dragulj uskoro bi mogao da bude pod vodom

"Grad mostova", "Nevesta mora" ili jednom rečju Venecija je grad koji mami uzdahe mnogima. Grad sačinjen od čak 118 malih ostrva, odvojenih kanalima, a opet povezanim sa čak 400 mostova ima istoriju koja seže daleko u prošlost. Odlazak u Italiju postao je nepotpun ako se usput ne obiđe i Venecija, ali nažalost ovaj grad se sve češće nalazi u udarnim vestima i to zbog ne baš predivnih prizora.

Grad tone, prošle nedelje je bio pod vodom, a kada nije pod talasima onda ga preplave milioni turista. Zbog toga brojne organizacije apeluju na reakciju vlasti, a zvaničnici uvode različite mere kako bi ograničili broj turista koji dolaze u grad na svega nekoliko sati.

Preporučujemo

Jedna od tih organizacija je "We are here Venice" (Ovde smo, Venecijo) koja ima pet osnovnih ciljeva: zabrana dolaska velikih kruzera, zaštita lagune, sprečiti dalji pad populacije i povratiti stanovnike, uspostaviti kontrolu nad turizmom i podići svest kod ljudi.

Jedna od njenih osnivača Džejn Da Mosto kaže za Veneciju da je ogledalo sveta - "izvor inspiracije i mikrokosmos mnogih najvažnijih globalnih izazova".

Foto: Pixabay.com

Talas koji je potopio grad

Veneciju su prošle nedelje pogodile poplave kakve nisu viđene poslednjih 50 godina. Svega nekoliko centimetara grad je delilo od novog rekorda.

Iako poplave nisu iznenađenje, svakako da donose sve veću zabrinutost s obzirom na upozorenja naučnika da će klimatske promene doneti rast nivoa mora.

Fotografije i snimci iz Venecije zaprepastili su svet. Stanovnici su morali da nađu način da svoje svakodnevne aktivnosti obavljaju u vodi do kolena, a svima koji su baš u tom trenutku prvi put posetili ovaj dragulj sigurno je ostao gorak ukus u ustima.

- Poplave su jako poremetile svakodnevni život. Grad je bio potpuno paralisan na tačkama koje su najgore pogođene. Prodavnice i restorani su bili zatvoreni, a vlasnici su pokušavali da ispumpaju vodu iz objekata i da očiste ruševine koje su ostale. Marketi nisu radili nekoliko dana, što znači da je bilo teško kupiti hranu. Poremećen je bio i javni prevoz, a neke zgrade su ostale bez struje. I neki ljudi su evakuisani iz svojih domova - ispričala je za Telegraf.rs Kasia Ruskovski iz ove organizacije.

Ovako nešto u Veneciji nije viđeno od 1966. godine. I tada su ovaj grad pogodile katastrofalne poplave, a nivo vode se tada popeo na 1,94 metara. Nivo vode ovog puta bio je nešto niži - 1,87 metara.

Foto: Tanjug/AP

Ko je kriv?

Veneciju su u trenucima katastrofe posetili brojni zvaničnici. Gradonačelnik Luiđi Brugnaro je odmah objavio da šteta iznosi milione evra, a u objavi na Tviteru je za neobično visoku plimu okrivio klimatske promene.

Naučnici ipak ne mogu jedino klimatske promene da stave spisak krivaca, ali činjenica je da one utiču na rast nivoa mora, a to tek može imati užasne posledice po prelepi grad.

- Ne možemo ovaj konkretni događaj da povežemo isključivo sa klimatskim promenama, ali je svakako rast nivoa mora pogoršao problem. Visoka plima uglavnom je rezultat prevelike količine brodskog prometa koji prolazi Venecijskom lagunom. Zbog ovoga erodiraju osetljivi sendimenti i slane močvare na kojima je grad izgrađen, ostavljajući tako područje osetljivo na poplave poput ove - naveli su iz organizacije.

Posle rekordnih poplava iz 1966. godine, grad je odlučio da rešenje za poplave može da bude izgradnja visoke barijere. Ipak, ona ni danas nije izgrađena.

- Projekat MOSE je osnovan 1995. godine, a izgranja je počela 2003, s ciljem da se do 2011. godine potpuno završi. Međutim, omela ga je korupcija, a bivši gradonačelnik je uhapšen 2011. godine pod sumnjom da je proneverio sredstva iz projekta, koji je do danas koštao 6 milijardi evra. Novi datum završetka projekta je 2022. godina - dodaje Ruskovski.

Naučnici predviđaju da bi nivo vode mogao da poraste do čak 2,1 metar zbog klimatskih promena. To znači da bi posledice po Veneciju bile užasavajuće.

- Ukratko, Venecija bi mogla da bude gotovo skroz potopljena. Razorna plima 12. novembra dosegla je 1,87 metara, tako da bi porast nivoa mora od 2,1 metar u suštini značio kraj grada. Ipak, još se možemo nadati da ćemo sprečiti ovo preduzimanjem preventivnih mera i promenama u brodskom saobraćaju u laguni - navodi ona.

Uz to, Venecija je i grad koji tone. Pojedina istraživanja pokazala su da neki delovi grada potonu između 1 i 4 milimetra svake godine, a ceo grad se polako naginje ka istoku.

Foto: Tanjug/AP

Kad nema poplave, tu je "more" turista

Veneciju svake godine posete milioni turista. To je za lokalce koji se sve više iseljavaju postalo neizdrživo, te je grad morao da reaguje.

U ovom gradu će se 1. decembra održati referendum.

- Posebno upravljanje je ključno. Malo ljudi zna da se Venecijom efikasno upravlja kao predgrađem Maeste i Margere, dva obližnja industrijska grada na kopnu. Kao rezultat toga, premalo pažnje je posvećeno problemima koji su u vezi sa Venecijom i njenim jedinstvenim okruženjem. U decembru će da bude održan referendum o stvaranju namenske lokalne uprave za grad Venecijui nadamo se da će to rezultirati novom, specijalizovanom lokalnom upravom koje će doneti politiku za borbu protiv masovnog turizma i posledične depopulacije - navodi ona.

Poster kampanje organizacije; Foto: We are here Venice

A kako izgleda život u Veneciji kada je više turista nego stanovnika u gradu? Teško, dodaje ona.

- Velike grupe turista blokiraju čitave ulice i mostove. Takođe, postoji prenatrpanost javnog prevoza. Pronalaženje praktičnih svakodnevnih usluga poput prodavnica računara i električne energije, sportskih rekvizita i predmeta za domaćinstvo predstavlja izazov, jer kompanije koje ih snabdevaju neprestano odlaze iz grada i zamenjuju se unosnijim firmama koji su usredsređeni na turizam, kao što je prodavnica suvenira - naglašava ona.

(Telegraf.rs/Nevena Zdravković)