Ovo su razlozi zbog kojih će Venecija možda potonuti

Teške poplave u Veneciji obeležile su rekordni rast nivoa mora sve do 187 centimetara. Ovim je istorijski i turistički dragulj nadmašio strašnu plimu iz 1966, otkriva "Vašington post".

Plima od 140 centimetara i više, koje u Italiji zovu "aqua alta", najčešće se beleži tokom zime kad oluje haraju Mediteranom.

Preporučujemo

Ova istorijska poplava, koja je potopila velike delove grada, delimično je posledica neuobičajeno snažne oluje na središnjem Tirenskom moru, a koja se žestokim vetrovima obrušila na grad.

"Vašington post" objašnjava da se ovaj vetar naziva "sirocco", zapravo je reč o istom vetru koji se na hrvatskoj strani Jadrana zove "jugo" i "široko", te da duva sve od severa Afrike preko Mediterana, da bi na kraju dostigao Jadransko more, "smešteno između italijanskog poluostrva i Hrvatske".

Foto: Tanjug/AP

Kako je Jadransko more izduženo, relativno usko i četvorougaono, njegov oblik može da pojača oscilacije nivoa mora s jedne strane mora na drugu. Vetrovi mogu da dovedu do toga da "naguraju" more na severozapad, baš gde je smeštena Venecija.

Kako vetar sprečava vodu da se vrati sa severozapadnog kraja Jadrana, u Veneciji dolazi do mnogo viših plima u odnosu na druge delove Mediterana.

A sve zbog geografije.

Ranije, plime dovoljno visoke da poplave grad, bile su relativno retke, svakih 20 ili 30 godine. Sada, međutim, one se događaju sve češće, svakih pet godina ili i u još manjim razmacima.

Od 10 najgorih plima u istoriji Venecije, čak pet ih se dogodilo u poslednje dve decenije, a poslednja prethodna od pet najgorih - prošle godine.

Foto: Tanjug/AP

Jasno je da je oluja u bitnoj meri bila uzrok ove najnovije poplave. Ali, ovakve poplave postale su s vremenom sve razornije kako je širom sveta počeo da se diže nivo mora usled globalnog zagrevanja koje je prouzorkovalo čovečanstvo.

Venecija je, takođe, grad izgrađen na samo nekoliko centimetara iznad morskog nivoa, a istovremeno još protokom vremena polako i tone, što rast nivoa mora čini još i gorom pretnjom.

- Ovo je verna ilustracija onoga što će se u budućnosti dogoditi većini obalskih područja - rekao je Majkl Openhajmer, jedan od autora najnovijeg UN-IPCC-ovog izveštaja, inače profesor na Univerzitetu Prinston.

Dodao je da su poplave u Veneciji danas posledica kombinacije tonjenja grada i rasta nivoa mora, ali da će obalski gradovi širom sveta već oko 2050. godine trpeti redovne poplave uzorkovane već i samim rastom nivoa mora.

(Telegraf.rs/Express.hr)