Španija ponovo izlazi na izbore: Evo šta treba da znate o političkoj situaciji u toj zemlji

Španija u protelih nekoliko godina često puni naslovne strane svetskih medija. Nedavno, nakon donošenja presude katalonskim liderima ponovo su izbili protesti i Španija je opet postala centar podela u Evropi. Ova zemlja će u danas još jednom da izađe na opšte izbore - četvrte u samo četiri godine. Evo šta treba da znamo o njima.

Kako je Španija stigla dovde?

Španija trpi hroničnu političku nestabilnost i zastoj od kada je zemlja ostala bez efektivne vlade pošto socijalisti nisu uspeli da usvoje budžet u februaru.

Od početka osamdesetih godina u Španiji su se na vlasti naizmenično smenjivali socijalisti i konzervativna Narodna partija (PP).

Međutim, opšti izbori održani u decemrbu 2015. godine tome su stali na kraj. Te godine su prvi put u parlament ušli i Građni (Ciudadanos), desnog centra i Podemos, stranka kranje desnice.

Prelom levice i desnice značio je da nijedna stranka od tada nije uspela da osvoji apsolutnu većinu u španskom parlamentu sa 350 mesta.

Novi izbori održani su u junu 2016. godine, a krajem oktobra je Marijano Rahoj konačno položio zakletvu za svoj drugi mandat kao premijer zahvaljujući podršci stranke Građani, čime je okončan desetomesečni period bez vlade.

Ipak, u junu 2018. godine, premijer je postao Pedro Sančez nakon što je Rahoju u parlamentu izglasano nepoverenje. Sančez je pobedio zahvaljujući podršci različitih formacija, uključujući Podemos, dve katalonske separatističke stranke i baskijsku nacionalističku stranku.

Sančezova manjinska vlada podnela je levičarski budžet sa Podemosom koji je povećao socijalnu potrošnju, u nadi da će tako nastaviti da vlada do kraja trenutne zakonodavne vlasti, odnosno do sredine 2020. godine.

Međutim, pregovori sa katalonskim separatističkim strankama, čiji je zahtev za pravno obavezujućim referendumom o nezavisnosti neprihvatljiv za Sančeza, su propali. Bez njihovih preko potrebnih glasova, budžet je odbijen u parlamentu 13. februara, a Sančez je kasnije raspisao prevremene izbore za 28. april. Pobedilo je u glasanju, ali je ponovo bio primoran na saveze.

Ipak, pregovori sa Podemosom, ljutim rivalom socijalista, propali su nakon četiri meseca, a Narodna partija i Građani su odbili da pomognu u formiranju manjinske vlade zbog čega su novi izbori raspisani za novembar.

Fragmentacija se nastavlja sa sada tri stranke na desnoj i tri stranke na levoj strani.

Izbori dolaze u vreme porasta tenzija u Kataloniji, kao i ekshumacije posmrtnih ostataka Franciska Franka.

Katalonija i jačanje krajnje desnice

Nakon godina mirnih demonstracija, katalonski separatistički pokret pokrenuo je haos 14. oktobra kada je španski Vrhovni sud osudio devetoricu lidera separatista na kazne do 13 godina zatvora zbog neuspešnog otcepljivanja 2017. godine.

Usledilo je 9 dana masovnih demonstracija u Barseloni i drugim katalonskim gradovima, koji su preko noći prerasli u haos, a demonstranti su postavljali barikade, bacali kamenje i Molotovljeve koktele na policiju.

Ovaj problem postao je centralna tema kampanje sa pravom pritiska Sančeza da obustavi regionalnu autonomiju Katalonije ili ukloni regionalnog predsednika Katalonije sa funkcije.

I dok Sančez odbija ove poduhvate, premijer jeste zaoštrio ton kada su u pitanju separatisti.

Ankete pokazuju da je katalonska kriza došla u pravo vreme za stranku Voks, koja je na izborima u aprilu osvojila 24 mesta u parlamentu.

Premeštanje Frankovih ostataka

Od kada je došao na vlast u julu 2018, Sančez je najavljivao svoju želju da se posmrtni ostaci Franciska Franka premeste iz mauzoleja gde je sahranjen 1975. u mnogo diskretniju porodičnu grobnicu.

Do toga je i došlo na kraju 24. oktobra, iako je bilo protivnika toj ideji.

Šta ankete pokazuju?

Así llegan los candidatos al gran debate de esta noche, según las encuestas publicadas hasta la fecha. La proyección de escaños de EL PAÍS sitúa a Vox como tercera fuerza https://t.co/weqXJo8DCk pic.twitter.com/6wygF1nUrw

— EL PAÍS (@el_pais) November 4, 2019

Španska socijalistička radnička partija verovatno će imati najveći broj mesta u parlamentu, ali gotovo sigurno neće imati većinu i možda bi čak mogla da izgubi neko od 123 mesta koje je osvojila prošli put.

Očekuje se da će PP poboljšati svoj položaj u odnosu na poslednje izbore. Predviđa se i da će najveći gubitnik da bude stranka "Građani" koja bi mogla da osvoji tek 14 mesta.

Loše bi prošao i Unidas Podemos, dok bi Voks išao napred i čak udvostručio broj mesta.

(Telegraf.rs/N.Z.)