Najstrašnija ratna fotografija godinama je skrivana: Iako ugljenisan, vojnik se bori za život
Ratne fotoreportere mnogi iz njihove branše ne smatraju umetnicima. Ipak, mnogi od njih čak i u takvim okolnostima mogu da snime fantastične prizore i pronađu neke tragove ljudskosti u okrutnom neljudskom okruženju.
Koliko bol i patnja mogu da budu užasni svedočile su brojne ratne fotografije tokom istorije, ali fotografija koju je 28. februara 1991. godine snimio Kenet Džarek u Iraku je po nečemu bila zaista posebna.
Irački vojnik je umro u teškim mukama. Pokušao je da izađe iz vojnog kamiona preko komandne ploče i razbijene šoferšajbne nakon što je vatra progutala vozilo. Nije uspeo. Ostao je zarobljen u grčevitom pokušaju da spasi goli život, dok je vatra njegovo telo ugljenisala.
The story behind the Iraq War photo no U.S. news outlet would run (@TheAtlantic) - http://t.co/8YkQ9HFXVg #Longreads pic.twitter.com/9CBO5Vx2pH— California Brief (@CaliforniaBrief) December 19, 2014
Tog dana Kenet Džerek je stajao ispred spaljenog čoveka i fotografisao ga. Samo trenutak pre, taj vojnik je bio živ. Imao je ime, borio se u vojsci Sadama Huseina, imao je čin, krenuo je na zadatak. Ili je možda to bio tek obični mladić s ulica Bagdada, kog su regrutovali i naterali u rat.
Kenetova fotografija bila je simbol tog Zalivskog rata, ali nikada nije ugledala svetlost dana. Nijedan urednik u Americi nije hteo da je objavi.
Upravo su ratne fotografije predmet rasprava o tome treba li ih objaviti ili ne. Ali sve one koje su objavljene imale su veliki uticaj na čitalačku publiku i izazvale antiratno raspoloženje u javnosti, piše "Atlantik".
Fotografija iračkog vojnika nije bila izgubljena. Nedugo nakon što su objavljivanje odbili američki mediji, "Observer" u Velikoj Britaniji i "Liberation" u Francuskoj su to uradili. Ipak, došla je prekasno da bi imala značajan uticaj na publiku.
(Telegraf.rs/Express.hr)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Antun-Tunja
Svojim očoma vidio kako gori vojnik-vodnik prve klase u tenku JNA na Vukovaru 1991.godine.Kolega i ja jedva smo ga uspili izvući iz gorećeg tenka.Donji dio tjela pougljenisao i pečen.Dok smo ga izvukli i do Vukovarske bolnice bio je živ,jaukao je, jer su to bile strašne muke.Nažalost umro je u strašnim mukama nakon 2 dana.Pokoj njegovoj duši iako je bio neprijateljski pod of,icir.Po mojem sjećanju utatoč proteku 28 godina u ovo vrijeme nekako,soba se zvala po dokumentima koje smo kod njega našli, Dragan Andrić.Nismo mogli reagirati ranije jer smo se bojali pješadije i vatre drugih oklopa.
Podelite komentar
Mako
Laka ti zemlja Iračka , mir tvojoj duši . A zlikovci če platiti , Bog sve vidi .
Podelite komentar
@ Kiki
Nijedan urednik nije teo da je objavi. Istina boli i ovde i tamo. Koliko fotografija urednici - bezdušnici nisu objavili A onda se iščuđavaju što je u svetu tako. Pa sve se vraća i plaća, a naročito krv. Zato je tako kako je.
Podelite komentar