Godinama tražio dokaze da je ubijena: "Majstor ucene" u grob odneo sve tajne smrti princeze Dajane

Svet je još bio u blagoj neverici povodom vesti o smrti princeze Dajane i njenog prijatelja Dodija Fajeda prethodnog dana kada je u osvit zore prvog septembra 1997. tamnozeleni helikopter uzleteo sa helidroma u Batersiju, na obali Temze, i naglo skrenuo ka jugu, u pravcu Pariza. U letelici Dodijevog oca Muhamed Fajeda, bila su četvorica muškaraca: škotski patolog, Fajedov američki advokat, njegov šef obezbeđenja Džon Meknamara i novinar Tom Bouer, koji za “Dejli mejl” otkriva kako je Meknamara, bivši inspektor i šef odeljenja za prevare Skotland jarda, smislio kako da zaštiti svog poslodavca i uništi njegove neprijatelje.

- Taj sitni Škot, nalik na lasicu, bio je majstor ucene, lažiranja, ubacivanja u tuđe redove i korupcije, a o pretnji nasiljem da i ne govorimo - kaže Bouen.

Meknamara je krenuo u Pariz da proširi najsramniju laž - izmišljenu priču o tome da su se princ Filip i MI6 urotili da ubiju Dajanu i Dodija, kako bi sprečili njihov brak. Ubrzo posle toga, Meknamara je proširio vest da je nesreću izazvao misteriozni "fijat", još jedna izmišljotina koja je obišla svet, piše Bouen.

Njegov cilj je bio da sakrije pravu istinu o nesreći u tunelu Mosta kod Alme u kojoj je par smrtno nastradao.

Džon Meknamara, koji je preminuo prošle nedelje u 83. godini, poneo je sa sobom u grob mnoštvo tajni, ali Bouen tvrdi da je video dovoljno da bi znao koliko je bio zao. Meknamara je 28 godina radio za Skotland jard, a njihova nesposobnost da ga privedu pravdi je sramna, ocenjuje Bouer.

Tokom devedesetominutnog leta helikopterom za Pariz, izmenili su malo reči, jer ih je Dajanina smrt potresla.

Bouer je u to vreme bio blizak s Muhamedom Fajedom, koji mu je dozvolio da intervjuiše osoblje njegovog hotela "Ric" u Parizu, odakle su Dajana i Dodi neposredno posle ponoći odvezeni u smrt.

Dodi i Dajana su odseli u Kraljevskom apartmanu u "Ricu", ali su jedva čekali da pređu u stambeni blok blizu Jelisejskih polja, koji je takođe bio u Fajedom vlasništvu.

Jedan od svedoka telefonskog razgovora između Muhameda Fajeda i njgovog sina Dodija potvrdio je Bouenu da je otac predložio sinu da sa Dajanom napusti hotel kroz zadnji izlaz i da se odvezu do novog smeštaja kako bi se sakrili od paparaca koji su opkolili hotel. Meknamara, međutim, nije ni pomišljao da utvrdi istinu - ili bilo koju verziju istine koja ne bi bila dobra po njegovog poslodavca. Umesto toga, tvrdio je da su ljubavnici sami odlučili da odu u Fajedovo naselje.

Meknamara je takođe zatražio od dvojice konobara da opišu kako je Dodi kupio verenički prsten u obližnjoj zlatari kao nagoveštaj njihovog skorašnjeg venčanja.

Na kraju Bouenovog intervjua sa osobljem "Rica" Meknamara je ušao u sobu i bio je besan.

- Očigledno je prisluškivao moje razgovore sa osobljem hotela - kaže Bouen.

Meknamara je posle insistirao da Bouen intervjuiše još jednog svedoka, koji je rekao da je vozač slupanog automobila Anri Pol pre kretanja na kobno putovanje "popio samo bezalkoholni biljni liker u baru", za šta se kasnije ispostavilo da nije istina.

Meknamara je kasnije rekao Bouenu da ne može da prenoći u "Ricu", već u Fajedovom stanu.

Bouen je bio očajan što mora da napusti mesto zbivanja takve drame, ali se jedan sat kasnije utešio, jer je u stanu iznad njega stanovao neko ko će odigrati dragocenu ulogu u stvaranju verodostojne slike o onome što se događalo između Dodija i Dajane.

Rene Delorm je ranije tog leta bio Dodijev sluga i nekoliko dana je proveo s parom na Fajedovoj jahti “Džonikal”, dok je bila usidrena u San Tropeu.

- Te noći, Delorm mi je rekao dovoljno o njihovoj ljubavi da me uveri da je Meknamarina verzija lažna - kaže Bouen.

Delorm se sećao da je bilo tenzija između njih dvoje na jahti, a da je Dodijeva neočekivana odluka da ostanu u Parizu još više je naljutila Dajanu, jer je nameravala da provede neko vreme sa sinovima u Londonu pre nego što ponovo krenu u školu.

Dodi je, kako je kasnije tvrdio njegov otac, želeo da njih dvoje ostanu u Parizu kako bi mogao da kupi verenički prsten, ali Delorm je rekao Bouenu da Dajana nije bila raspoložena ni da bude zaprošena, a kamoli da pristane na brak.

Pošto se vratio u London i počeo da istražuje neautorizovanu Fajedovu biografju, Bouen se zapanjio kada je shvatio da je Meknamara mesecima, pa čak i godinama nakon Dajanine smrti, išao po Evropi tragujući za svedocima i tzv. stručnjacima kako bi dokazao apsurdnu tvrdnju da je princ Filip organizovao zaveru za ubistvo.

Počeo je tako što je obezbedio izjavu škotskog patologa profesora Pitera Vanezisa, koji je okarakterisao francusku policiju kao “nepouzdanu” zato što su rekli da je nivo alkohola u krvi Anrija Pola bio tri puta veći od dozvoljenog. Vanezis, koji je bio u pomenutom helikopteru za Parizu, izjavio je to iako nije bio u prilici da pregleda Anrijevo telo, niti da uradi analize krvi.

Meknamara je zatim pokušao da nađe razlog za sudar i počeo da tvrdi da je Dajana bla trudna i da je to bio motiv za njeno ubistvo. Angažovao je francuskog policajca da “dokaže” da MI6 stoji iza zavere i da je agencija postupala prema uputstvima princa Filipa.

Potom je izmislio priču o belom “fijatu uno” koji je u tunelu namerno naleteo na “mercedes”, u kome su bili Dajana i Dodi.

Kada je, “zahvaljujući” Meknamarinoj istrazi, “otkriven” automobil marke “fijat uno” i opisan kao oružje kojim je izvršeno ubistvo, svi su preneli tu vest - uprkos tome što je to vozilo već analizirala francuska policija i odbacila kao uzrok ubistva. Takve lažne vesti kružile su sve do 2008, kada ih je istraga o tragediji definitivno oborila.

Mekanamara je u unakrsnom ispitivanju priznao da nema dokaza da je Dajana žrtva zločina, da nije bilo dokaza da je trudna i da nema dokaza protiv princa Filipa, te da je lagao kada je tvrdio da Anri Pol nije pio alkohol te sporne noći u “Ricu”.

(Telegraf.rs/Express.hr)