Hoće li Tramp napasti Iran zbog napada na Saudijsku Arabiju? Ovo su opcije

Saudijska Arabija, najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte, prepolovila je svoju dnevnu proizvodnju nakon razornog napada dronovima na naftna postrojenja.

Za napad su odgovornost preuzeli jemenski pobunjenici Huti, koji su već napadali Saudijsku Arabiju i više od četiri godine su u ratu s jemenskom međunarodno priznatom vladom, koju vojno podržava upravo Saudijska Arabija. Saudijska vojna intervencija i pomorska blokada izazvala je humanitarnu katastrofu u toj zemlji, s desetinama hiljada mrtvih i milionima civila kojima preti smrt od gladi i bolesti.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

S druge strane, SAD i Saudijci odavno optužuju Iran da osigurava naoružanje i obuku za svoje šiitske saveznike Hute, što Iran poriče. Vlasti te zemlje poriču i optužbu američkog državnog sekretara Majka Pompea da je "Iran lansirao napad bez presedana na energetsku zalihu".

POMPEO: NEMA DOKAZA O NAPADU IZ JEMENA

Pompeo tvrdi i da nema dokaza da je napad došao iz Jemena. Iran, naravno, ima tehnologiju za izvođenje takvog napada.

- Već smo videli da Iran izvodi napade tog tipa - piše analitičarka za nacionalnu sigurnost Rebeka Grant u kolumni za Foks njuz.

Napad koji je izvršen u subotu bio je drugi takav napad na saudijsku naftnu kompaniju Saudi Aramko. 20 dronova je 17. avgusta pogodilo postrojenje za prirodni plin Šajbah i uzrokovalo požar.

25. avgusta Izrael je preventivno napao iransku bazu dronova u Siriji, a još 2017. američki piloti F-15 srušili su iranske dronove iznad Sirije kad su pokušali bombardovati američke snage koje su u toj zemlji bile smeštene s lokalnim savezničkim borcima.

NEVIĐEN NIVO SOFISTICIRANOSTI U NADGLEDANJU I PLANIRANJU

U svakom slučaju, napad na Saudi Aramko je najveći dosad i značajna je eskalacija dosadašnjeg sukoba s posledicama na međunarodnom nivou.

O tehničkom nivou napada svedoči i činjenica da je 17 meta tačno pogođeno, za šta je bio potreban dosad neviđen sofisticiranosti u nadgledanju i planiranju.

Saudijski Aramko već se dugo bavi naftom tako da preliminarno pretraživanje lokacije za koordinate meta ne bi bilo teško. Ipak, preciznost ovog udara sugeriše pomoć iz naprednijih država. Rusija i Kina su je u nekom trenutku lako mogle pružiti, a i Iran je mogao upotrebiti bespilotne letelice za određivanje koordinata.

Foto: Tanjug/AP

Napad na Saudi Aramko pokazuje i da Iran može pogoditi druge ciljeve u celoj regiji. Vazdušna luka u Dubaiju, nova nuklearna elektrana koja se gradi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i druga saudijska naftna postrojenja mogli bi postati mete iranskih dronova i krstarećih raketa.

KOJE SU OPCIJE?

Američki vojni lideri svakako će sada razmotriti sve opcije, među kojima i onu o napadu na Iran, a potom će ih predstaviti predsedniku Trampu.

Napad na bazu dronova bila bi jedna mogućnost, kao i ograničeni napad na iranska naftna postrojenja, poput onog iz 1988. godine.

Napad bilo koje vrste bio bi ograničen. Pre svega, napad bi bio izvršen samo u dogovoru sa Saudijskom Arabijom i drugim saveznicima - posebno Britanijom, Australijom i Bahreinom, zemljama koje su deo Operacije Sentinel, pomorskih snaga koje štite brodove u Persijskom zalivu.

- Tramp ne mora žuriti u akciju - piše analitičarka za nacionalnu sigurnost Grant. Već je dokazao da je po pitanju vojnih intervencija vrlo oprezan i da preferira pregovore umesto napada. A mnogo toga još uvek zavisi od toga šta će Saudijska Arabija odlučiti.

Rezerve od 700 miliona barela nafte skladištene su u Teksasu i Luizijani, a Tramp je objavio da je odobrio korišćenje tih rezervi, što SAD-u daje dovoljno vremena da donese odluku o potencijalnom napadu.

- Pritisak je sad na Ujedinjenim nacijama. Opšta skupština UN-a koja sutra zaseda u Njujorku treba se baviti ponašanjem Irana. Na kraju krajeva, upravo UN stoji iza iranskog nuklearnog sporazuma. UN takođe upravlja Međunarodnom agencijom za atomsku energiju koja je već potvrdila iranska kršenja tog sporazuma - piše američka analitičarka.

(Telegraf.rs/Index.gr)