On je prvo nestalo dete sa slikom na kutiji mleka. Sede sa vama i gledaju. To se dešava i u Srbiji

Itan Pac je prvo dete čija se slika pojavila na tetrapaku mleka, a njegov slučaj postaće jedna od najpoznatijih priča o nestaloj deci. Dečak je nestao na Menhetnu 1979. godine kada je prvi put ubedio roditelje da sam ode na stajalište školskog autobusa. Iako je stanica bila samo dve ulice od njegove kuće, šestogodišnjak se tog dana nije ukrcao na bus.

U to vreme u Sjedijenim Američkim Državama nije postojao sistem koji bi pomogao da se pronađu ili prate nestala deca, pa je njegova priča motivisala razvoj novog zakonodavstva i metoda praćenja nestalih, objavila je fondacija Tijana Jurić.

Preporučujemo

Jedna od tih ranih metoda bila je štampanje slika nestale dece na tetrapak mleka.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

- Oni će sedeti sa vama i gledati vas dok jedete doručak - rekao je tada Džo Majo, komandant policije u Čikagu medijima 1985. godine, ubrzo nakon što je program sa tetrapakom pokrenut. - Ljudi će morati da misle o tome.

SLIKA NA MLEKU TEK 5 GODINA KASNIJE

Pokretanje ove inicijative trajalo je dugo, pa se slika Itana Paca pojavila na mleku tek pet godina nakon njegovog nestanka.

I, nije uspelo. Itan je 2001. godine proglašen mrtvim, dok je slučaj njegovog nestanka ostao nerešen.

PEDRO HERNANDEZ OSUĐEN ZA OTMICU I UBISTVO

Šesnaest godina kasnije, 2017. godine, Pedro Hernandez osuđen je za Pacovu otmicu i ubistvo. Hernandez je oteo Paca na putu do autobuske stanice, usmrtio ga u svojoj radnji, a potom je njegovo telo stavio u kesu za smeće, koju je sakrio unutar kartonske kutije.

Nestanak i sudbina Itana Paca uzdrmali su naciju. Datum njegovog nestanka proglašen je Danom nestale dece u SAD, 1983. godine.

Kampanja sa tetrapakom, koju je započelo Nacionalno veće za bezbednost dece i stotine mlekara širom zemlje, imala je za cilj da stvori posebnu vrstu obaveštenja o nestaloj deci koja će držati pažnju javnosti. Međutim, bilo je i oprečnih mišljenja. Pojedini istaknuti pedijatri smatrali su da fotografije nestale dece nepotrebno plaše decu i da ih treba ukinuti.

Osim toga, plastika je počela da bude sve popularnija, ljudi su ređe kupovali tetrapak i sve su se manje suočavali sa licima nestale dece. Na neki način, javnost se navikla da ih sa mleka gledaju deca o kojima se ne zna ništa i prestala je da obraća pažnju.

PRETEČA ZA AMBER ALERT

Krajem 1980. godine, prestalo je štampanje fotografija na ambalaži mleka. Alarmiranje javnosti putem tetrapaka smatra se pretečom Amber alert sistema. Sistem upozoravanja Amber alert razvijen je 1996. godine, a ime je dobio po devetogodišnjoj Amber Hagerman koja je oteta i ubijena 1996.

Amber alert upozorenja se šalju preko komercijalnih radio stanica, putem interneta, satelitskih radio stanica i televizije, pojavljuju se na ekranima mobilnih telefona, bankomata i bilborda.

Upozorenja su osmišljena tako da alarmiraju javnost kada dođe do otmice deteta. Najbitnije je brzo reagovanje, jer je po statistici istraživanja američkog Ministarstva pravde, čak 75% otete dece ubijeno u roku od tri sata.

Kao i tetrapak, kutije sa licima nestale dece na milion porodičnih stolova, Amber alert upozorenja su se proširila širom sveta, uključujući Kanadu, Francusku, Irsku, Holandiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju i Meksiko.

IGOR JURIĆ ZA UVOĐENJE U SRBIJI AMBER ALERTA

Ovaj sistem mogla bi da uvede i Srbija. Za to se zalaže Igor Jurić, otac otete i ubijene devojčice Tijane Jurić. Kako je ranije izjavljivao, bilo je vremena da se ona spasi da su javnost i policija obavešteni na vreme, ali da je ubica izašao sa njom iz naselja i odveo je. Zato treba uvesti "Amber alert", jer taj sistem podrazumeva alarmiranje celog društva, zatvaranje izlaza iz naselja, prekidanje programa medija sa relevantnim informacijama o nestalom detetu. Jurić ističe da, kada je dete u opasnosti, onda bi taj sistem omogućio da se brže reaguje.

U Srbiji godišnje nestane između 1.300 i 1.500 dece. Srećom, najveći broj njih vrati se kućama.

VIDEO: Šta treba da znamo kada neko nestane

(Telegraf.rs)