Strah od Rusije: Švedska nije ratovala 205 godina, ali sad povećava budžet za vojsku

Pre nekoliko nedelja Švedska je obeležila 205 godina od potpisivanja poslednjeg mirovnog sporazuma, što znači da ova skandinavska kraljevina već više od dva veka nije bila u ratu. Iako je svoje poslednje branioce i ratne veterane sahranila još krajem 19. veka, Švedska nije zanemarila svoje oružane snage. Poslednjih decenija, doduše, izdvajanje za odbranu u stalnom je opadanju, ali pre nekoliko dana vlada levog centra, predvođena socijaldemokratama, najavila je sveobuhvatno i povećano ulaganje u odbranu.

Neki su političari izjavili kako se radi o istorijskom povećanju proračuna za odbranu, a brojke ukazuju na to da je zaista tako. Švedska je za svoju odbranu pre 40 godina izdvajala 3,1 posto BDP-a, da bi prošle godine brojka pala na 1 posto. Zato će odbrambeni proračun s ovogodišnje 52 milijarde kruna (oko pet milijardi evra) do 2025. godine narasti na 84 milijarde kruna i dosegnuti 1,5 posto BDP-a. Svake godine od 2021. izdvajanje za vojsku biće veće za dodatnih pet milijardi kruna.

Preporučujemo

Konkretni planovi još nisu izašli u javnost, ali izgleda da će se ulagati u sve vidove oružanih snaga, a najviše u kopnenu vojsku. Ukupan broj zaposlenih u oružanim snagama, uključujući i civile, trebalo bi s današnjih 60.000 do 2025. godine da naraste na 90.000. Kopnena vojska trebalo bi da oformi četiri nove brigade, ali profitiraće i ostali. Mediji nagađaju da će oružane snage, osim nabavke 60 novih Gripena E, zadržati i modernizovati 95 starijih modela Gripena C/D.

STRAH OD RUSIJE

Foto: Tanjug/AP

U planu je i modernizacija dve stare i izgradnja još dve nove podmornice, obnova radarskog sistema i modernizacija pet korveta. Zašto je onda zemlja, koja već više od dva veka uspeva da ne samo održi neutralnost nego i da izbegne vojne udare i građanske ratove i političko nasilje unutar zemlje, odlučila tako naglo i značajno da poveća izdatke za odbranu, odnosno za ionako dobro obučene i moderno opremljene oružane snage? Švedska je, istovremeno, u dobrim odnosima sa svim svojim skandinavskim i baltičkim komšijama. Odgovor je u već tradicionalnoj zabrinutosti, moglo bi se čak reći i strahu od moćne, agresivne, nedemokratske i ne previše prijateljski nastrojene Rusije.

- Rusko ponašanje sve je više sovjetsko pa tome mora da se prilagodi i Švedska. S većom vojskom i naprednijom teritorijalnom odbranom, bićemo spremniji i otporniji, što može uticati na to da do rata ni ne dođe - jednostavno je stanje stvari objasnio Alan Vidman, parlamentarni zastupnik švedskih liberala, koji podržavaju socijaldemokratsku vladu. Baltičko more je ''meki trbuh'' Švedske i poprište desetine incidenata godišnje u kojima dolazi do bliskih susreta švedskih i ruskih vojnih letelica, do ulaska ruskih aviona u švedski vazdušni prostor i do pojave ''neidentifikovanih'' podmornica u švedskim teritorijalnim vodama.

I DALJE NISU ČLANICA NATO

U svetu kojim dominira trgovinski rat SAD i Kine, Bregzit i postupni pad američkog interesa za ulogu međunarodnog policajca, Švedska je procenila da nije loše da ojača oružane snage. Uprkos stalnom zalaganju građanskih stranaka desnog centra, Švedska i dalje nije članica NATO, pa s te strane načelno ne može da očekuje pomoć. A od svih zemalja koja imaju izlaz na Baltičko more, Švedska trenutno za odbranu izdvaja najmanji deo BDP-a. Ali, s obzirom na članstvo u Evropskoj uniji, ipak nije sasvim bez saveznika.

Na NATO ne mogu da računaju, Foto: Tanjug/AP

Na trendove u švedskoj sigurnosnoj politici ukazuje i ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koji je ukinut 2010 godine. Iako je svake godine oko 95.000 18-godišnjaka obavezno da se javi vojnim vlastima, zapravo temeljnu obuku godišnje prođe tek njih 5.000, što je ipak dovoljno za redovnu obnovu oružanih snaga i održavanje borbene spremnosti.

DO NOVCA PREKO NOVOG POREZA BANKAMA

Naposletku, dobro organizovane i vođene države poput Švedske neće se upuštati u kreiranje i javno iznošenje strateških planova ako nemaju jasnu finansijsku konstrukciju. Budući da finansiranje oružanih snaga nauštrb životnog standarda građana ne dolazi u obzir, vlada je novac odlučila da potraži tamo gde ga ima najviše – u bankama. Pred novinare su izašli ministar odbrane Peter Hultkvist i ministarka finansija Magdalena Anderson i najavili da će najmanje četvrtinu potrebnog novca dobiti od nametanja novog poreza bankama.

- Primećujem da su četiri najveće banke prošle godine imale dobit od 112 milijardi kruna (oko 11 milijardi evra), što je tri milijarde više nego 2017. godine - jasna je bila ministarka Anderson.

(Telegraf.rs / Izvor: index.hr)