Sutra nekoliko izbora u Rusiji: Sa izbornih lista skinuti vodeći ljudi opozicije, atmosfera napeta

U nedelju 8. septembra, u Rusiji se održavaju razni izbori, od dopunskih za Dumu, do izbora guvernera i predsednika u nekoliko saveznih jedinica, do onih za gradske skupštine i mesne odbore Sankt Peterburga, Astrahanja, Sahalina, Baškortastana, Čeljabinska, ali i za predsednika (anektiranog) Krima, kao i oni koji su ovog leta najviše izazivali pažnju i stvarali političku krizu i napetost - za zastupnike u moskovskoj gradskoj Skupštini.

Tokom jula i avgusta iz Moskve su stizale vesti o protestima koji su organizovani pod geslima "Za slobodu izbora" i "Dajte i nama da biramo". Dosta nam je dekorativne ili lažne demokratije, poručivali su demonstranti.

Preporučujemo

Gradske vlasti nisu želela da izdaju odobrenje za ta okupljanja, pa je policija vrlo žustro, a katkad i namerno brutalno, razbijala proteste, pa se dešavalo da privede više od polovine učesnika, piše Jutarnji.hr.

Razna sredstva pritiska korišćena su protiv organizatora i pripadnika demokratske i liberalne opozicije čije je kandidate Izborna komisija pod raznim tehničkim razlozima brisala s izbora. Najčešće se govorilo kako nemaju dovoljan broj potpisa ili da su se isti ljudi potpisivali više puta.

Vlast je postigla svoj cilj, na izborima neće biti vodećih ljudi opozicije, poput Ljubov Sobolj, Ivana Ždanova, Ilije Jašinam, Jelene Rusakove, Aleksandra Solovjova, Sergeja Mitrohina, Kirila Gončarova, Dmitrija Gudkova ili Julije Galjamove, poznatih moskovskih opozicionih političara i aktivista.

Vladimir Putin je odbacio da iza njihovog skidanja sa izbornih lista stoje politički razlozi, a čak je proteste uporedio s onima "Žutih prsluka" u Parizu, mada moskovski nisu bili ni nasilni, ni socijalni, već se tražilo samo "pravo na izbore".

Foto: Tanjug/AP

Zanimljivost ovonedeljnih izbora je i u tome da je veliki broj nezavisnih kandidata koji su zapravo članovi Putinove Jedinstvene Rusije. Da ne bude zabune, oni će i dalje biti na partijskoj liniji, bez obzira na svoj takozvani "nezavisni" status.

Kandidati su verovatno zaključili da im javno vezivanje uz vladajući stranku može samo nauditi, jer je njena popularnost rekordno niska, pa čak i neke režimski mediji i analitičari preporučuju njeno samoraspuštanje i osnivanje nove partije Kremlja.

I sada se očekuje tek koji procenat više, a neka istraživanja pokazuju da gotovo 90 posto Moskovljana uopšte nije zainteresovano za izbore, niti prati kampanju, mada je nešto manje od 50 posto njih najavilo "mogući izlazak".

Oni koji treba da izađu to će i učiniti, a ionako sva istraživanja pokazuju da će kandidati Jedinstvene Rusije ili "nezavisni" s njihovom podrškom proći i dobiti izbore.

Uloga novog saziva Dume

Uterivati ovakav strah u kosti nekome ko ne može suštinski nauditi sadašnjoj političkoj strukturi, neka je vrsta režimskog zaloga za ono što tek dolazi. To su parlamentarni izbori za Dumu 2021. godine.

Naime, taj saziv Dume će biti onaj koji je tu da osigura legitimitet za svaku odluku o tome kako "produžiti Putina na vlasti". Već sada su mnogi stratezi Kremlja zaduženi za traženje najboljeg rešenja u operaciji - Putin nakon Putina.

Ruskom predsedniku 2024. godine ističe četvrti i trebalo bi, poslednji predsednički mandat, ali vladajuća elita u grozničavoj je potrazi za načinom da Putinu osmisli o(p)stanak na vlasti, u prvom redu zbog svojih vlastitih pozicija.

Ipak, središnje pitanje ovih izbora nije koliko bi ili koliko će opozicija moći da postigne, kada im je medijski prostor zatvoren, a u njemu su otvoreno prikazani kao izdajnici i zapadni plaćenici, već zašto vlast tako bezočno pritiska vanparlamentarnu i liberalnu opoziciju koja ih objaktivno ničim ne ugrožava.

Tih nekoliko zastupnika u gradskoj skupštini ili čak pobednik u nekim moskovskim okruzima, naravno ničim ne mogu ugroziti ni Putina ni Kremlj, pa se postavlja pitanje zašto se to radi?

Naravno, jedan od razloga je da se svim silama spreči bilo kakava ozbiljna izlaznost. Moskva je i inače poznata kao ne sasvim pokorni grad u kojem liberalno-demokratska opozicija uvek skupi najveći broj glasova. Na prošlim gradskim izborima izlazak je bio 20 posto, a Kremlj bi i sada bio zadovoljan sa tom brojkom jer mu ignorisanje izbora garantuje nabolji rezultat.

I sada se očekuje tek koji procenat više, a neka istraživanja pokazuju da gotovo 90 posto Moskovljana uopšte nije zainteresovano za izbore, niti prati kampanju, mada je nešto manje od 50 posto njih najavilo "mogući izlazak".

Oni koji treba da izađu to će i učiniti, a ionako sva istraživanja pokazuju da će kandidati Jedinstvene Rusije ili "nezavisni" s njihovom podrškom proći i dobiti izbore.

Uloga novog saziva Dume

Uterivati ovakav strah u kosti nekome ko ne može suštinski nauditi sadašnjoj političkoj strukturi, neka je vrsta režimskog zaloga za ono što tek dolazi. To su parlamentarni izbori za Dumu 2021. godine.

Naime, taj saziv Dume će biti onaj koji je tu da osigura legitimitet za svaku odluku o tome kako "produžiti Putina na vlasti". Već sada su mnogi stratezi Kremlja zaduženi za traženje najboljeg rešenja u operaciji - Putin nakon Putina.

Ruskom predsedniku 2024. godine ističe četvrti i trebalo bi, poslednji predsednički mandat, ali vladajuća elita u grozničavoj je potrazi za načinom da Putinu osmisli o(p)stanak na vlasti, u prvom redu zbog svojih vlastitih pozicija.

Kako Putin, navodno, nikako ne pristaje na najjednostavnije i najelegantnije rešenje - promenu ustava kojom bi osigurao peti mandat, sada stratezi traže razne varijante.

Mada je ostalo još četiri godine, ne treba se opuštati. Vreme brzo leti. Kako kaže Leonid Savin, šef Međunarodnog evroazijskog pokreta, u ovom času nema puno osoba koje bi mogle nasledti Putina.

Dakle, ovako čvrsta reakcija režimskog vrha na moskovske proteste je stvaranje atmosfere u kojoj je vlast poslala poruku da se na predstojećim izborima za Dumu ne smeju dogoditi nikakva iskakanja i iznenađenja, te da demokratsko-liberalna antiputinovska opozicija ni na trenutak ne gaji nade da će moći iskoristiti taj trenutak Putinovog isteka mandata za svoje planove.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)