Grenland će za nekoliko decenija učiniti da se svi koji žive na niskim nadmorskim visinama - isele

Grenland, orgomna teritorija pod ledom možda više neće biti toliko "ledena". Naime, ove godine otopila se ogromna količina belog pokrivača, a naučnici izdaju hitna upozorenja.

Samo tokom ove godine, na Grenlandu se istopilo toliko leda da je to dovoljno da globalni nivo mora podigne za više od milimetra.

Preporučujemo

Stručnjaci navode da su zapanjeni ubrzanjem topljenja i strahuju za budućnost gradova na obalama širom sveta.

Jedan glečer na jugu Grenlanda stanjio se za 100 metara od kada je poslednji put snimljen 2004. godine.

Toplotni talas koji ruši rekorde visokih temperatura u pet evropskih zemalja sada je nad Grenlandom, ubrzavajući topljenje ostrvske ledene ploče i uzrokujući velike gubitke leda na Arktiku. Foto: Tanjug/Caspar Haarløv, Into the Ice/AP

ZAŠTO JE GRENLAND VAŽAN?

Njegov ledeni prekrivač je nekada bio veličine sedam Velikih Britanija i na nekim mestima debeo 2-3 kilometra. Tu se nalazi toliko zamrznute vode, da kada bi se sve jednostavno otopilo, nivo mora bi se podigao za sedam metara.

Niko ne kaže da će se to dogoditi sa sto ili čak hiljadu godina, ali čak i mala količina topljenja koja dolazi u narednim decenijama može da bude pretnja za milione ljudi koji žive u područjima sa malim nadmorskim visinama.

Iako je Grenland udaljeno ostrvo koje se prostire od severa Atlantika daleko u Arktik, njegova sudbina može da ima značajan uticaj na poplave, a mogao bi čak u potpunosti da izmeni obale i natera stanovništvo na selidbu.

Jedan od naučnila koji proučava Grenland je Džejson Boks iz Geološkog instituta Danske i Grenlanda (GEUS) kaže da ga nerviraju potencijalne opasnosti.

- Sada kada počinjem da razumem posledice, to me zapravo drži budnim noću jer shvatam značaj ovog mesta u svetu i život koji je već pogođen porastom nivoa mora - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

KOLIKO SE GRENLAND OTOPIO?

Sve do nedavno, količina ledenog pokrivača bila je, moglo bi se reći, balansirana. Količina snega koja padne zimi bila je otprilike izjednačena količinom leda koji se otopi leti.

Prošle godine je čak bilo nešto više leda i to je bilo čak i relativno neobično je je poslednjih 30 godina, deceniju po deceniju, Grenland imao običaja da odbacuje sve više leda.

Ili se led topi na površini i šalje bujice vode oko okolnih mora ili se ogromni komadi leda odlepe od velikih "stena" i odlaze kao ledene sante koje se postepeno rastope.

U poslednjih nekoliko godina istopilo se na tone i tone leda, a grubi vodič za uticaj na nivo mora je da 362 milijarde tona leda povećava prosečni nivo okeana za milimetar.

To ne zvuči kao mnogo, ali je u 2012. Grenland izgubio oko 450 milijardi tona, a ove godine moglo bi da se dogodi isto ili čak i više, što neke naučnike navodi da kažu da bi ove godine nivo mora mogao da poraste za 2 milimetra.

- To je već smrtna presuda za ledeni pokrivač Grenlanda jer očekujemo da će temperature samo da se penju. Tako da, mi gubimo Grenland - pitanje je samo koliko brzo - rekao je Boks.

Sa rizikom koji donosi za milione ljudi, Grenlad je meta mnogih međunarodnih istraživanja.

NASA na primer ima prijekat u kom tačno želi da istraži šta uzorkuje topljenje i šta bi moglo da se dogodi u budućnosti.

(N. Z. / Telegraf.rs)