Zašto je Emanuel Makron na pravom putu da zauzme mesto Angele Merkel, lidera EU

Za francuskog predsednika Emanuela Makrona samit G7 održan baš u njegovoj zemlji bio je bez sumnje uspešan. Za samo dva dana, Makron se vratio u "listu dobrih" američkog predsednika Donalda Trampa, a širom sveta je i pohvaljen zbog svoje požrtvovanosti koja se tiče izdvajanja pomoći za saniranje posledica amazonskih požara. Takođe, izvojevao je i diplomatsku pobedu nakon što je rizikovao, te na samit pozvao iranskog ministra inostranih poslova Džavada Zarifa.

Susret lidera najmoćnijih zemalja sveta pokazao se kao još jedan Makronov dobro odigran potez kojim je još jednom pokušao sebe da pokaže kao pravog evropskog vođu, piše Euronews.

Preporučujemo

- On je zasigurno danas najaktivniji evropski lider, i kada su u pitanju predlozi oko EU, ali i onaj koji pokazuje više interesovanja preda Donaldu Trampu. Na kraju, on je tak koji okupira najviše prostora u odnosu na ode oko njega - rekao je Paskal Bonifejs, direktor francuskog Instituta ua međunarodne odnose i strategiju.

Foto: Tanjug/AP

ODA RADOSTI

Francuski lider nikada nije krio svoje evropske ambicije. Kada se prvi put popeo na govornicu kao predsednik, i to ispred Luvra 7. maja 2017. godine, pratila ga je "Oda radosti", zvanična himna Evropske unije.

Njegova pobeda na predsedničkim izborima bila je udarac za, kako je tada delovalo, nezaustavljive nacionalističke pokrete koji su se javili širom sveta. Čitavu kampanju žestoko se zalagao za EU.

Lider koji je tada bio glavni u bloku bila je Angela Merkel. Nemačka kancelarka, prvi put izabrana 2005. godine, imala je ključnu ulogu u usmeravanju evrozone od ivice nakon globalne finansijske krize.

Ipak, migrantska kriza koja je svoj vrhunac dostigla 2015. godine, dovela je do toga da njen položaj u domovini bude poljuljan, te da izgubi podršku. Njena odluka da se ne kandiduje ponovo za kancelarku 2021. godine samo je dokazala koliko je njena pozicija oslabila.

Nemačka vlada, međutim, nije jedina koja je nedavno u EU prodrmana, te je to Makronu dozvolilo da popuni prazan prostor.

- Mnogi od njegovih saveznika su u teškim pozicijama. Kanadski premijer Džastin Trudo će se uskoro ponovo naći na izborima. Italijanska vlada ne postoji, a britanski premijer Boris Džonson je tek stigao, a svoju pažnju moraće da preusmeri na Bregzit - rekao je Bonifejs.

Foto: Tanjug/AP

38%

U domovini, za Makrona nije baš sve bilo glatko. Planovi njegove vlade da poveća takse na gorivo doveli su do masovni protesta širom Francuske, poznatih kao "protesti žutih prsluka".

Više od 200.000 ljudi učestvovalo je prvog dana nacionalne akcije u novembru, ali su vremenom protesti postali i nasilni.

Makronova popularnost je u tom trenutku žestoko pala i tek je pomalo počela da se oporavlja. Prošlog meseca su ankete pokazale da ga podržava 38 odsto birača.

Ipak, kada su u pitanju spoljni poslovi, podržava ga čak 48 odsto birača verujući da brani francuske interese u svetu.

Foto: Tanjug/AP

ODNOS SA TRAMPOM

Svoj stav prema američkom predsedniku pokazao je od početka. Tako je tokom NATO samita 2017. preskočio Trampa te se prvo rukovao sa Angelom Merkel. Kada je konačno došao red da upozna i predsednika SAD, Makron je toliko čvrsto stegao Tramovu ruku, koji je inače poznat po svojoj dominaciji u rukovanju, tako da je ovaj morao da popusti. Snimak rukovanja je obišao svet.

Njihov odnos s vremena na vreme varira, ali kako navode stručnjaci za govor tela, uvek se vodi borba između njih dvojice ko će se u susretima pokazati kao dominantniji.

- Obojica su u duelu, stiskaju jedan drugom ruku i niko ne pobeđuje, sve dok Tramp nije morao da stavi ruku na Makronove grudi i tako mu kaže da je on jači - rekao je Havijer Torengrosa, stručnjak za neverbalnu komunikaciju.

I sa drugim evropskim liderima Makron ima slučnu taktiku.

Kada je u pitanju Bregzit, problem koji sada već nekoliko godina muči Uniju, on i Merkel su igrali uloge "dobrog i lošeg policajca". Čvršći stav imao je Makron.

Tokom prošlonedeljne posete premijera Velike Britanije Borisa Džonsona Parizu, Makron je, kako kaže Torengrosa, u nekoliko puta ponavljao "autoritativne gestove". Naime, narušavao je privatan prostor Džonsona, a i uvrtao je zglob Džonsonu tokom rukovanja.

Ipak, i pored svega toga, kaže Torengrosa, Makron nije baš u potpunosti siguran u sebe i pokazuje znake nervoze.

(Telegraf.rs)