Reka radijacije: Nuklearna katastrofa koja se dogodila pre Černobilja i dalje truje delove Rusije

Kada se pomene nuklearna katastrofa prve dve stvari koje vam padnu na pamet verovatno su Černobilj i Fukušima. Ipak, pored ove, postoji još jedna - treća najveća nuklearna kataastrofa ikada i ona se dogodila u istočnom delu Urala.

Ime "Kištim" vam verovatno neće mnogo značiti, ali je zato "Raša tudej" pokušala da pokaže kakav je život u mestu na kom se dogodila jedna od najvećih katastrofa.

Preporučujemo

BOMBA PO SVAKU CENU

Kištim je ime malog grada u Čeljabinskoj oblasti u Rusiji. Nalazi se na lokaciji koju okružuje na desetine malih jezera. Petnaestominutna vožnja automobilom vas može dovesti do mesta koje se zove Ozjorsk. Pre šest decenija ne biste ga našli ni na jednoj javnoj mapi jer je to bilo ključno mesto sovjetskog nuklearnog programa - postrojenje Majak.

Sovjetska vlast je smatrala prioritetom stvaranje zaliha plutonijuma za oružuje dok su brige za okolinu ostavljene po strani. Nešto od "manje opasnog" radioaktivnog otpada bilo je jednostavno bačeno u reku Teča, dok su najopasnije materije završile u bunkerima pod zemljom.

Zapečaćeni čelični kontejneri, ojačani betonskim zidovima debljine jednog metra, smatrani su dovoljno jakim da izdrže sve. U septembru 1957. godine se ova pretpostavka pokazala kao pogrešna kada je jedan od kontejnera ekplodirao sa procenjenom snagom od 70-100 tona TNT-a.

Ovo se dogodilo zbog nepopravljenog rashladnog sistema koji je omogućio da radioaktivni otpad gradi toplotu i delimično se osuši formirajući sloj eksploziva, pokazalo je kasnije istraživanje.

Slučajna iskra je bila dovoljna da raznese poklopac rezervoara od 160 tona, ošteti obližnja skladišta i razbije svako prozorsko staklo u krugu od tri kilometra.

Visina radioaktivnog otpada je izbačena duboko u vazduh. Oko 90 odsto materijala je palo natrag, kontaminirajući to područje i povećavajući zagađenje u reci Teča, ali su neke raspršene putovale severoistočno.

Područje dugo 300 kilometara i široko 10 kilometara bilo je pogođeno.

Printskrin: google.maps

PRIKRIVANJE

Katastrofa je naravno bila zataškana u sovjetskim medijima koji su tvrdili da su neobična svetla na noćnom nebu zapravo, iako g je prouzorkovala radijacija, zapravo neobičan događaj povezan sa aurorom. Stanovništvo je znalo da nešto nije u redu jer je evakuisano oko dve desetine obližnjih sela, a dekontaminacija je izvođenja narednih nekoliko godina.

- Aurora u sovjetskim Uralima - tako je glasio jedan naslov u novinama o svetlosnom fenomenu.

- Moj otac i mnogi lokalci su bili mobilisani kako bi se to čistilo. Preorali su zemlju pola metra duboko, a uveče bi otac i njegovi prijatelji došli kod nas da se okupaju - rekla je Ljudmila Morozova koja je preživela katastrofu.

Zvanično je nivo katastrofa do kraja osamdesetih godina.

Nuklearni kompleks Majak u Rusiji; Foto: Wikimedia/Carl Anderson, US Army Corps of Engineers

OTROVNA REKA

Reka Teča ostala je kontaminirana i danas, mnogo kasnije od kada je postrojenje Majak prestalo sa radom. Radijacija je relativno mala, ali stajanje pored nje nije mnogo gore od putovanja avionom. Hiljade ljudi je prelazi vakog dana preko mosta koji spaja Čeljabinsk i Ekaterinburg.

Jedino naseljeno selo uz reku zove se Brodokalmak i nalazi se na oko 85 kilometara od Ozjorska i 50 kilometara od mosta. Lokalci su veoma dobro upoznati sa prošlošću, ali ih to ne sprečava da pecaju.

- Ne pecam ribu za sebe, to je za mog ljubimca. Nismo dosad imali dvoglave mačiće. Toksini se nalaze u kostima, tako da sve što treba da uradite je da izvadite riblje kosti - rekao je stanovnik Aleksej Morozov.

Dozimetar koji je RT poneo sa sobom pokazuje da je ovaj čovek u pravu. Njegov ulov je samo za nijansu radioaktivniji nego čitava okolina. Očitavanja ispod mosta su bila 35 puta veća.

Na pola puta između mosta i Brodokalmaka nalazi se selo Musljumovo. Bilo je naseljeno do pre jednu deceniju, kada je Rostatom, kompanija za nuklearnu energiju, ponudila da prelocira 2.500 ljudi. To je sada selo duhova.

Drugo mesto koje je imalo kontakt sa otpadom je Metlino, grad na oko 25 minuta udaljen istočno od Izjorska. Neki stanovnici su bili nespretni te su bili izloženi radijaciji tri puta u životu, kaže Ljudmila Krestinina, koja vodi laboratoriju u lokalnom medicinskom centru za radijaciona istraživanja.

Prvo su živeli nadomak reke Teča, onda se dogodila nuklearna katastrofa, a onda je radioaktivni oblak sve to nosio dalje.

Pogledjate video: Dan koji čovečanstvo treba da slavi kao drugi rođendan

(Telegraf.rs/N. Z.)