Šta znači Putinov potpis o suspenziji dogovora o nuklearnom naoružanju i kako će svet izgledati?

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin dugo je najavljivao da će potpisati zakon kojim će Moskva napustiti sporazum sa SAD o nuklearnim i konvencionalnim balističkim raketama srednjeg dometa, a ove nedelje to je i učinio.

Zakonom koji je Putin potpisao suspenduje se učešće Moskve u sporazumu koji su pred kraj hladnoratovske ere potpisali tadašnji lider SSSR-a Mihail Gorbačov i predsednik Sjedinjenih Država Ronald Regan.

Preporučujemo

Putin je povlačenje Rusije iz sporazuma najavio u februaru posle iznenadne odluke Vašingtona da se povuče iz ugovora o kontroli nuklearnih i konvencionalnih balističkih raketa srednjeg dometa (INF).

Trampova administracija još prošlog oktobra je najavila suspenziju sporazuma, koji je važio za temelj evropske bezbednosti od kada je stupio na snagu 1987. godine. Moskva je potom najavila "recipročni odgovor".

Putin potpisao zakon o suspenziji sporazuma o nuklearnom naoružanju; Foto: Tanjug/AP

Sporazum koji je odlukom Putina stavljen van snage, zabranjivao je upotrebu i razvoj nuklearnih i konvencionalnih balističkih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Obe strane su ranije optuživale jedna drugu za kršenje dogovora.

Spoljno-politički stručnjak i autor Centra za društvenu stabilnost Predrag Rajić, istakao je za naš portal da se, najpre međusobnim optužbama na relaciji Vašington-Moskva, za nepoštovanje dogovorenog, a onda i zvaničnom suspenzijom sporazuma o nuklearnom naoružanju, ne radi o lepoj vesti.

- Odluka o okončanju važenja Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa je svakako loša. Ona govori o uklanjanju jednog od instrumenata koji su služili sprečavanju jačanja intenziteta trke u naoružanju. Nikome ko se grozi nasilja i rata, ova vest ne može izazvati ništa drugo do samo negativne reakcije - ističe naš sagovornik i dodaje da uzrok ovakvoj odluci treba tražiti u dva razloga:

- Prvi razlog je veoma nizak stepen poverenja Vašingtona u Moskvu i Moskve u Vašington. Od Krimske krize ne postoji učestala komunikacija, međusobne inspekcije su retkost. SAD optužuju Rusku Federaciju da se već godinama ne pridržava sporazuma, da ne postoji transparentnost. I Tramp više ne želi da sputava svoj namenski kompleks. Drugi uzrok leži upravo u činjenici da su SAD najveći proizvođač oružja na svetu i da njihov izvoz iz godine u godinu raste. Tramp želi da okonča svoj mandat sa pokazateljima koji bi govorili u prilog jačanju vojne moći SAD u nadi da će mu to pomoći kod birača. Slično razmišlja i Putin kada je o njegovoj popularnosti reč kroz jačanje vojne sile - istiće Rajić za "Telegraf.rs".

Okružuju nas opasne geopolitičke okolnosti: Predrag Rajić; Foto: Centar za društvenu stabilnost

Zaoštravanje na liniji Vašington-Moskva, kaže naš sagovornik, govori nam o tome koliko su opasne geopolitičke okolnosti koje nas okružuju i zbog čega nam je na unutrašnjem planu preko potrebna stabilnost.

Spoljno-politički analitičar Zoran Spasić podseća da ugovor o suspenziji nuklearnog naoružanja zabranjuje proizvodnju, testiranje i raspoređivanje kopnenih krstarećih i balističkih raketa koje su Evropu načinile potencijalnom arenom nuklearnog rata osamdesetih godina prošlog veka.

- Rakete srednjeg dometa, koje su prvi put stacionirane u Evropi od strane Sovjetskog Saveza, omogućile su tadašnjim supersilama SAD i SSSR-u da vode ograničeni nuklearni rat na evropskom tlu bez korišćenja interkontinentalnih balističkih raketa, čime je povećan rizik masovnih uništenja. Zbog činjenice da projektili srednjeg dometa imaju vreme upozorenja samo nekoliko minuta, rizik od izbijanja rata je takođe bio velik. To je bio najuspešniji sporazum o razoružanju ikada, koji je okončao godine straha u Evropi. Do 1991. godine, kako je dogovoreno, svih 2.700 raketa iz ovog opsega su otpisane - ističe Spasić za "Telegraf.rs".

Neizvesno je korišćenje nuklearnog naoružanja u budućnosti: Zoran Spasić; Foto: Privatna arhiva

Međutim, smatra analitičar, nuklearna pretnja se ponovo vratila u Evropu, za šta postoje jednostavni razlozi. Za razliku od 1980. godine, danas i Kina i Indija razvijaju rakete srednjeg dometa. Takođe, treba obratiti pažnju i na raspoređivanje ruskih i američkih vojnih snaga u Evropi.

- Budući uticaj nulearnog oružja na svetski poredak je neizvestan. Ono je izvor kako stabilnosti tako i nestabilnosti. Stabilnost pružaju jer su dobar razlog da se ne upušta u rat, dok sa druge strane ne postoje potpune garancije niti sigurnost da ih njihovi vlasnici neće upotrebiti. Nije dovoljno samo se baviti problemom Ugovora o INF-u već i raspoređivanju snaga SAD i Rusije na čitav evropski kontinent. Poboljšanje ruske protiv-vazdušne odbrane čini praktično nemogućim da NATO avioni prođu i ispuste bombe. Stoga su SAD zainteresovane za dodatne mogućnosti u obliku krstarećih raketa dugog dometa koje bi se mogle koristiti na moru. Međutim, nema više strateških vrednosti u stacioniranju američkih nuklearnih oružija u Evropi, jer sama Evropa već ima dovoljno toga - tvrdi naš sagovornik.

Američko-ruski odnosi, pak, ostaju ključni za evropsku bezbednost. Te odnose, ističe Spasić, karakterišu tri najvažnije odlike. Prva se tiče recipročnosti atomskog kapaciteta za uništenje, druga se odnosi na ekonomsku međuzavisnost između SAD i Rusije, koja je, prema njegovom mišljenju na veoma niskom nivou, dok je treća strukturna karakteristika geopolitička moć u post-sovjetskom prostoru, zbog čega je narušen evropski bezbednosni poredak.

Zoran Spasić; Foto: Privatna arhiva

Što se potencijalnog konflikta između Rusije i SAD-a tiče, spoljno-politički komentator tvrdi da Putin i Tramp nisu sami u svojim opcijama.

- Na obe strane postoje igrači koji nisu zainteresovani za bolje odnose, bilo zato što misle da je kurs pogrešan, bilo zato što se plaše da će se njihov uticaj smanjiti. Jačanje konvencionalnog zastrašivanja moglo bi pokrenuti vojni zamah koji bi obostrano pojačao sigurnosnu dilemu i vojno učvrstio američko-ruski antagonizam. Vašington se sve više suočava sa izazovom da prihvati rusku sferu uticaja u interesu globalne saradnje i izbegavanje ratnih rizika ili da sa druge strane promoviše rivalstvo moći sa visokim potencijalom eskalacije sukoba - ističe Spasić i zaključuje da se ovde ne radi o novom "hladnom ratu", jer hladni rat praktično nikad nije ni završen, a sukobi između SAD i Rusije indirektno se vode na teritorijama Sirije, Ukrajine, Balkana i drugih kriznih žarišta.

(M. Živković/Telegraf.rs)