Pojavio se azijski dugorogi krpelj koji izaziva mnoge bolesti, a stručnjaci vrlo malo znaju o njemu

Krpelji su uobičajena pojava na istočnoj obali SAD-a, ali paukoliki insekt koji je zario svoje šiljaste čeljusti u 66-godišnjeg stanovnika Jonkersa u saveznoj državi Njujork, bio je prvi invazivni krpelj koji je stigao u SAD u poslednjih 50 godina i prvi put se dešava da je takav krpelj ugrizao čoveka u toj državi, piše veb stranica"Wired.com".

Žrtva se nije razbolela od ugriza tog krpelja, poznatog kao azijski dugorogi krpelj. Ali činjenica da se to uopšte dogodilo pokazala je naučnicima koliko malo znaju o tom insektu, o bolestima koje prenosi, o tome gde obitava, te kako uspeva da pređe tako velike razdaljine. Iza tih neodgovorenih pitanja pojavljuje se veći problem. Nije posvećeno dovoljno pažnje krpeljima, koliko drugim insektima koji prenose bolesti.

Preporučujemo

Sve donedavno, azijski dugorogi krpelj obitavao je samo u istočnoj Kini i Rusiji, Japanu, Australiji, Novom Zelandu i nekoliko pacifičkih ostrva. U tim zemljama prenosio je niz bakterijskih i virusnih bolesti koje napadu ljude, uključujući i potencijalno smrtonosnu hemoragijsku groznicu. Još je strašniji način na koji napada stoku. Ovaj krpelj razmnožava se aseksualno, polaganjem na hiljade jaja istovremeno i proizvodnjom talasa potomstva koji uzimaju toliko krvi da odrasla stoka slabi, a telad umire.

NA ŽENI BILO OKO 1.000 SITNIH LARVI

U avgustu 2017. godine žena koja je držala samo jednu ovcu na svom imanju na severozapadu Nju Džersija, u susedstvu velikih kuća i travnjaka, došla je u ambulantu okruga Handerton i požalila se kako je na životinji pronašla krpelja. Nije shvatila, sve dok joj užasnuti lekari nisu rekli, da i na sebi ima krpelja, kao i više od 1.000 sitnih larvi po svojoj odeći.

Krpelj; Foto: sxc.hu/serge8228

Istraživači sa Univerziteta Ratgers identifikovali su dugorogog krpelja, te potvrdili da se radi o prvom takvom slučaju izvan karantina (u kom su tokom 60-ih godina dvaput pronađeni na životinjama koje su dovezene u SAD). Nisu imali pojma odakle je krpelj došao.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavio je prošle srede kako je ova vrsta krpelja već pronađena u 11 saveznih država. Jedna od njih je i Njujork, u kojoj živi čovjek iz Jonkersa, koji je otprilike 130 kilometara od zaraženog pašnjaka. U vreme ugriza nije mnogo putovao. Nije prošlo ni mesec dana kako je napustio okrug Vestčester. Kad su istražitelji pregledali kuću ugrizenog čoveka, pronašli su krpelje i larve svuda. Pronašli su krpelje na mestima na kojima stručna predviđanja kažu da tu ne bi trebalo da budu, na sunčanom delu dobro održavanog travnjaka umesto u senovitoj visokoj travi. Azijski krpelj je stigao bez objašnjenja, kretao se bez najave, "procvetao" na područjima na kojima ne bi trebalo da opstane, a sada predstavlja i moguću pretnju ljudskom zdravlju.

- Zabrinuta sam, ali nisam iznenađena. Znali smo da je krpelj ovde i na osnovu slučaja iz drugih zemalja, sposoban je da ugrize čoveka. Pred nama je mnogo pitanja - kaže Bobi Prit, doktorka i patolog u klinici Majo u Minesoti, koja je za medicinski časopis napisala komentar nakon vesti o ugrizu krpelja.

Krpelj; Foto: Wikipedia/Gary Alpert

Problem je u pronalaženju odgovora. Činjenica je da rad istraživača krpelja nije finansiran dovoljno u poređenju sa ostalim insektima. Uostalom, američki sistem javnog zdravstva utemeljen je na borbi protiv komaraca. Prvo lokalno zdravstveno odeljenje, osnovano je u Filadelfiji, a nastalo je zbog razorne epidemije žute groznice. CDC se razvio iz programa iz Drugog svetskog rata, koji je bio usmeren na borbu protiv malarije na jugu, gde je bolest izazvala pustoš i probleme u pripremama za rat, ostavljajući vojnike nesposobne za dužnost, a radnike nesposobne za rad u fabrikama ratne opreme.

SEDAM NOVIH BOLESTI U SAD KOJE PRENOSE KRPELJI

Do danas CDC izrađuje nacionalnu kartu rasprostranjenosti različitih vrsta komaraca. Savezne države, okruzi i gradovi imaju pod ingerencijom više od 700 područja na kojima se radi na smanjivanju broja komaraca, a Američka asocijacija za kontrolu komaraca procenjuje da te ustanove zajedno godišnje potroše oko 200 miliona dolara na hvatanje, analiziranje i ubijanje tih insekata. Krpelji se ni približno ne posećuje toliko pažnje, niti se ulaže toliko novca. Američko entomološko društvo upozorilo je pre četiri godine da je Sjedinjenim Državama potrebna sveobuhvatna strategija protiv krpelja, samo je nekoliko saveznih država, poput Njujorka 2018. i Konektikata ove godine, izradilo programe nadzora i kontrole krpelja.

Krpelji i bolesti koje prenose, ne samo Lajmska bolest, nego i babezioza, erlihioza, anaplazmoza i druge, predstavljaju veliki problem javnog zdravstva. Prošle godine CDC je objavio da se broj slučajeva bolesti koje prenose insekti utrostručio od 2004. do 2016. Tri četvrtine od tih slučajeva uzrokovali su krpelji. U vreme te studije, CDC je identifikovao sedam bolesti koje krpelji prenose na ljude, neke od njih smrtonosne, a koje su inače nove u SAD-u.

Kad se te bolesti dijagnostikuju kod ljudi, CDC zahteva da se o njima podnosu izveštaji o njihovoj zastupljenosti. Naučnici koji se bave krpeljima već godinama govore da je najvažnije rutinsko hvatanje i uzorkovanje samih krpelja, kao što se već radi s komarcima. Tako se može spoznati koje se vrste razmnožavaju i koje bolesti prenose.

(Telegraf.rs/Index.hr)