Rusi žele da postave nuklearnu elektranu na Arktiku, a kritičari je zovu - "plutajući Černobilj"

Plutajuća nuklearna elektrana nazvana Akademik Lomonosov će sledećeg meseca biti vučena preko Severnog morskog puta do krajnjeg odredišta na Dalekom istoku, posle skoro dve decenije gradnje.

To je deo ruske ambicije da dovede električnu energiju u region bogat mineralima. Platforma duga 144 metra obojena je u boje ruske zastave, a prvo će otploviti do male arktičke luke Pevek, oko 6.400 km daleko od Moskve. On će snabdevati električnom energijom naselja i kompanije koje izvlače ugljovodonike i drago kamenje u regionu Čukotke.

Admiral Lomonosov će biti najsevernija operativna nuklearna elektrana na svetu i ključ je planova za ekonomski razvoj regije. Oko dva miliona Rusa boravi u blizini arktičke obale u selima i gradovima sličnim Peveku, naselja koja su često dostupna samo avionom ili brodom, ako vremenske prilike to dozvoljavaju.

Foto: rosatom.ru

Ali oni stvaraju čak 20% BDP-a zemlje i ključni su za ruske planove da iskoriste skrivena arktička bogatstva nafte i gasa, dok se sibirske rezerve smanjuju.

Teoretski, plutajuće nuklearne elektrane mogle bi pomoći u snabdevanju energijom u udaljenim područjima bez dugoročnih obaveza - ili da zahtevaju velike investicije u konvencionalne elektrane na zemlji koja je uglavnom nepodobna za život.

Međutim, koncept nuklearnog reaktora stacioniranog u Arktičkom moru izazvao je kritike ekologa. Lomonosov platforma nazvana je "Černobilj na ledu" i "plutajući Černobilj" od strane Grinpisa i pre nego što je javnost ponovo postala zainteresovana za katastrofu iz 1986. godine, u velikoj meri zahvaljujući istoimenoj HBO seriji.

Rosatom, državna kompanija zadužena za ruske nuklearne projekte, bori se protiv ovog nadimka, tvrdeći da su takve kritike neosnovane.

- Nije opravdano upoređivati ova dva projekta. To su neutemeljene tvrdnje, samo način na koji reaktori rade funkcionišu drugačije. Naravno, ono što se dogodilo u Černobilju ne može se ponoviti. A kako će biti stacioniran u arktičkim vodama, stalno će se hladiti, pa neće biti nedostatka hladne vode - rekao je Vladimir Iriminku, glavni inženjer Lomonosova za zaštitu okoline.

Sama ideja nije nova - američka vojska je koristila mali nuklearni reaktor instaliran na brodu u Panamskom kanalu šezdesetih godina. Za civilne potrebe, američka energetska kompanija PSE&G naručila je plutajuću fabriku koja će biti stacionirana na obali Nju Džersija, ali je projekat zaustavljen 1970-ih zbog javnog protivljenja i zabrinutosti za životnu sredinu.

Ruska civilna nuklearna industrija takođe se suočila sa javnim pitanjima nakon katastrofe u Černobilju, koja je decenijama pratila zabrinutost oko "miroljubivog atoma". Izgradnja više desetina nuklearnih elektrana je zaustavljena, što je uticalo ne samo na masovne projekte u Černobilju, već i na usporavanje korišćenja reaktora male snage kao što je onaj koji će postati plutajuća stanica (fabrika u Černobilju proizvela je do 4.000 megavata. Lomonosov ima dva reaktora koji proizvode po 35 megavata svaki).

Eksplozija u Černobilju direktno je izazvala 31 smrt, ali su milioni ljudi bili izloženi opasnim nivoima radijacije.

Konačan broj poginulih, kao rezultat dugotrajnog izlaganja radijaciji, diskutabilan je. Iako su UN predvidele do 9.000 umrlih od raka u 2005. godini, Grinpis je kasnije procenio do 200.000 smrtnih slučajeva, uzimajući u obzir dalje zdravstvene probleme vezane za katastrofu.

Foto: rosatom.ru

Rusija, glavni proizvođač nafte i gasa, takođe upravlja sa nekoliko nuklearnih elektrana. Državna korporacija za atomsku energiju Rosatom dugo je tvrdila da je njen industrijski rekord pouzdanost i sigurnost, te da su reaktori modernizovani i nadograđeni.

Neki nuklearni posmatrači povlače paralele sa nesrećom iz 2011. godine u Fukušimi u Japanu, a slike njegovih reaktora pod vodom još su sveže u sećanju.

Glavne prednosti ruske fabrike - mobilnost i sposobnost rada u udaljenim regijama - komplikuju neke ključne sigurnosne procedure, od rutinskog odlaganja nuklearnog goriva do operacija spasavanja u slučaju da platforma bude pogođena masivnim talasom.

Ali projektni inženjeri kažu da su naučili lekcije iz Fukušime.

- U slučaju cunamija, postoji rezervni sistem koji može da zadrži hlađenje reaktora 24 sata bez struje - rekao je Dmitrij Aleksenko, zamenik direktora fabrike Lomonosov.

Međutim, stručnjaci Belone, nevladine organizacije koja prati nuklearne projekte i uticaje na životnu sredinu, kažu da 24 sata možda neće biti dovoljno da se spreči katastrofa, ako cunami pogodi platformu između gradova sa dva aktivna nuklearna reaktora.

Neki ruski zvaničnici doveli su u pitanje cenu plutajućeg kompleksa reaktora od oko 450 miliona dolara, rekavši da će morati da uđe u serijsku proizvodnju da bi bila ekonomski održiva. Rosatom radi na privlačenju klijenata iz Azije, Afrike i Južne Amerike na kupovinu narednih Akademika Lomonosova, ali još nije objavio nikakve dogovore.

(Telegraf.rs/CNN)