10 minuta pre haosa Tramp se predomislio, ali šta da je ipak "povukao obarač" i napao Iran?
Jedno je sigurno, da je Tramp naredio napad, mnogo daleko bi otišao ovaj potez
Na nišanu američkog predsednika Donalda Trampa pre nekoliko dana se našao Iran. Nakon što je Teheran oborio američku bespilotnu letelicu koja je navodno ušla u iranski vazdušni prostor, SAD su imale nameru da odgovore oružjem. Međutim, Tramp se predomislio samo 10 minuta pre napada. Ipak, tenzije između dve zemlje traju duže vreme, a najave potencijalnog rata čuju se sve češće.
Tramp je odustao od napada na Iran jer bi, kako je rekao, to bio nesrazmeran odgovor. Ipak, ostavlja se pitanje šta da se to nije dogodilo, odnosno da je Tramp "pritisnuo obarač"?
Prema ocenama stručnjaka, prvi napad SAD verovatno bi bio ograničen. Amerika bi gađala raketna područja ili radare, koji su direktno odgovorni za obaranje američkog drona. Sa tim bi išlo i jasno diplomatsko upozorenje, a Tramp je čak uputio i poziv na razgovor.
Međutim, kako piše Džonatan Markus za BBC, da se napad dogodio, sledeći na potezu bi bio Iran koji je jasno stavio do znanja da za razgovore nije otvoren.
- Bilo kakav napad na Iran imao bi regionalne i međunarodne posledice - rekao je neimenovani iranski zvaničnik za Rojters.
Kako bi onda taj konflikt izgledao, verovatno je da bi postojalo nekoliko različitih verzija.
- Lakše je reći šta se ne bi dogodilo - piše Markus.
Kako kaže, Tramp možda jeste neumoljivi neprijatelj Irana, ali sigurno ne bi došlo do potpune invazije na iransku teritoriju kako bi se srušio režim.
- Ovo nije Irak Sadama Huseina, Iran je sve ukupno mnogo kompleksniji izazov i vojno i politički. Neki u Beloj kući očigledo žele promenu režima, ali će verovatno da budu razočarani. Tako da, isključite mogućnost velikog rata na kopnu - navodi Markus.
Bilo kakav odgovor Iranaca koji bi bio najverovatnije udar na neki brod ili letelicu skoro pa sigurno bi bio dočekan dodatnom eskalacijom. Iranska mornarica, vazdušne baze i tako dalje bili bi na udaru aviona i raketa sa brodova, pogotovo bi na udaru bila Iranska revolucionarna garda koja je odigrala dosta veliku ulogu u ključanju ovih tenzija.
Tačno je da ipak da bi i Iranci mogli da uzvrate.
- Može da koristi razne mere, od mina, gomilanja napada na male brodove ili podmornice kako bi se poremetile operacije u zatvorenim vodama Zaliva. Mogli bi da napadnu i naftne tankere i dako prisile Amerikance da preuzmu korake da i njih zaštite - naveo je on.
Ono u čemu SAD imaju očiglednu prednost je prikupljanje obaveštajnih podataka, kao i svest o samoj situaciji. Međutim, tu su i neke "rane". Sve što Iran može da misli da treba da uradi je da ošteti ili potopi nekoliko američkih ratnih brodova da bi cena ovog konflikta bila ona koju Tramp neće želeti da plati.
Ako bi izbio rat, on bi u svakom slučaju bio "asimetričan", piše BBC. To je način da se opišu dve strane, jedna jaka, druga slaba. Strane koje imaju potpuno drugačije ciljeve i drugačije tumačenje "uspeha".
- Ako rat zaista i izbije, SAD će pokušati da unište iranske oružane snage. Ono što Iranci treba da urade je da okrenu američko javno mnjenje protiv sukoba - navodi se u tekstu.
Iran bi, ako bude pod dovoljnim pritiskom, mogao takođe da nastoji da sukob proširi, da saveznike traži u Siriji, da prevlada Hezbolah, da pokrene raketne napade na Izrael. Cilj bi bio da se pokaže da ono što Tramp vidi kao kratkotrajnu akciju zaista može da zapali region.
- Ali, zašto da bilo koja država sebi dozvoli da sklizne u rat. Na kraju krajeva, nijedna država ne bi bila pobednik. Amerikanci bi trebalo da su naučili ovu lekciju vrlo dobro od Avganistana i Iraka. A Iran sigurno ne treba da razmišlja da može da porazi SAD u bilo kom smislu. Ali je stvarnost u tome da obe zemlje negde veruju da sa kaznenog napada sa jedne i potpunog konflikta sa druge strane, obe zemlje mogu da imaju neke strateške dobitke - navodi Markus.
Problem za Teheran je međutim u tome, što vreme nije na njegovoj strani. Ekonomski pritisak koji su donele američke sankcije i te kako je na to uticao. Predsednik Tramp, sa druge strane, tvrdi da "nigde ne žuri".
VIDEO Pitanje koje postaje neizbežno: Da li je treći svetski rat na pomolu?
(Telegraf.rs)
Video: Konferencija za medije povodom filma "Volja sinovljeva
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Лицемер
Ако сам добро прочитао текст, американци нису ни покушали да демантују да је њихова летилица оборена изнад туђе територије, већ планирају да се свете.
Podelite komentar
Nema imena
Svakako ce ovi robovi sto se spremaju u Hrvatskoj milogori sipci da ratuju za njih....
Podelite komentar
PRC
Vuna bato.
Podelite komentar