Fotograf iz Bangladeša nam je dao slike ove zemlje i opisao horor u kojem žive: Ne smeju ni da dišu

Devet od deset najzagađenijih zemalja na svetu nalazi se u Aziji. Svaka od tih zemalja bori se sa izuzetno visokom koncentracijom čestica PM2,5 koje mogu da budu veoma opasne po zdravlje. U Pakistanu, Indiji i Avganistanu ako ne nosite masku, zaista bi trebalo da brinete o onome što udišete. Najlošije stanje je u jednoj od najmnogoljudnijih zemalja na svetu - Bangladešu.

Prema izveštaju za prošlu godinu, koji je objavio sajt AirVisual, zemlja sa najzagađenijim vazduhom na svetu je Bangladeš. U njegovom vazduhu se u proseku nalazi 97,1 mikrograma čestica PM2,5. Prihvatljivo je svega 35.

Preporučujemo

Probal Rašid je fotoreporter iz Gazipura u Bangladešu. Odrastao je u tom novorazvijenom području, ali u industrijskoj zoni. Ta oblast bila je istorijski važna površina za uzgoj pirinča, ali je njena neposredna blizina prestonici Daki dovela do toga da se sve više industrija prebacuje na to područje u poslednjih 20 godina.

Foto: Probal Rashid, privatna arhiva

Rašid svojim fotografijama želi da pokaže svetu kako izgleda Bangladeš. Pokazuje upravo ono što bi svet trebalo da vidi - zagađen vazduh, prljave reke, ulice pune otpada i posledice koje takvo zagađenje ostavlja na ljude. Za Telegraf.rs objašnjava kako je Bangladeš postao rekorder u onome na šta sigurno nije ponosan.

- Svedočio sam ovoj promeni od početka i primetio sam kako je potpuno netaknuto ruralno područje progutano, kako su prirodni rezervoari vode postali otrovni, kako je izuzetno plodno poljoprivredno zemljište postalo neproduktivno.

- Zagađenje i opasnosti izazvane ljudskim delovanjem posebno su ozbiljne u Bangladešu zato što je industrijska proizvodnja u velikoj meri koncentrisana u jednom ili dva gradska regiona. U Bangladešu ima mnogo opasnih ili potencijalno opasnih zagađujućih industrija koje se nalaze usred gusto naseljenih regiona.

- U tim oblastima sada postoji proizvodnja tekstila, boje i štampe, hemijske fabrike, farmaceutska industrija, ali samo nekoliko njih uvelo je postrojenja za tretman otpadnih voda (ETP) - kaže Rašid.

Kao svedok te promene bio je primoran da počne da fotografiše industrijsko zagađenje 2009. godine, a onda je posetio i druge industrijske oblasti.

Foto: Probal Rashid, privatna arhiva

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 91 odsto svetske populacije živi na mestima gde (ne)kvalitet vazduha prevazilazi limite. Izvori PM2,5 čestica su strujna postrojenja, toplane, motorna vozila, avioni, gorenje drveta, šumski požari, paljenje njiva, vulkanske erupcije, pešcane oluje.

Pošto su male i lagane, imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice. Ovo povećava šanse da ljudsko telo ili životinja udahne čestice u pluća, a izloženost njima u periodu od nekoliko sati ili nedelja može da izazove kardiovaskularna oboljenja, smanjenja elastičnosti arterija, što potencijalno dovodi do srčanog udara ili šloga.

- Neselektivno ispuštanje tečnog otpada od strane industrije je uništilo velike delove reka i drugih prirodnih vodenih izvora, uzorkujući ogromnu patnju za ljude koji žive na obali, uništavanje riba i drugih vodenih vrsta. Industrijski tečni otpad i crni dim koji stvaraju peći udvostručio je patnju i mnogi seljani su bili primorani da se sele, a neki od njih suočavaju se sa bolestima poput tuberkuloze, raka pluća, problema sa disanjem, raka kože i tako dalje - rekao je fotograf.

Prema izveštaju Svetske banke u 2015. zabeleženo je 234.000 smrtnih slučajeva u toj zemlji, uključujući 80.000 u urbanim mestima zbog zagađenja životne sredine.

Foto: Probal Rashid, privatna arhiva

Reka Buriganga protiče kroz Daku i jedna je od najzagađenijih reka u Bangladešu. Četiri miliona ljudi direktno pati od posledica lošeg kvaliteta vode rečnog sistema. Daka ispušta oko 4.500 tona otpada svakog dana, od čega se maksimalno 30 odsto odlaže u označene deponije, što vodu čini neprikladnom za ljude i stoku.

- Najgore što sam video, to mora da je područje Hazaribagh, četvrt u starom delu Dake koji je nadaleko poznat po svojim fabrikama kože. Mesto se nalazi kao jedno od prvih 10 najzagađenijih mesta na svetu. Stvarno je teško napraviti dobru fotografiju koja ima sposobnost da izazove emocije, koja priča priču i koja poziva na reakciju strastvenih i predanih pojedinaca, kao i vlada, politicara, grupa i organizacija - naveo je Rašid.

Osim zagađenosti vazduha, Bangladeš se guši u smeću. Iako je ova zemlja prva koja je regulisala jednokratnu upotrebu 2002. kada je vlada zabranila njihovu jednokratnu upotrebu, one su svoj put na tržište ponovo pronašle. Procenjuje se da je tada u Daki bacano oko 9,3 miliona plastičnih vrećica svakog dana, a i uprkos upozoravajućem programu i mogućnošću kazne od šest meseci zatvora, nakon otprilike godinu dana kese su opet počele da se upotrebljavaju.

Foto: Probal Rashid, privatna arhiva

- Jedan od glavnih uticaja plastičnih kesa u Bangladešu je njihov uticaj na sisteme za odvodnjavanje. Plastične kese blokiraju cevi i odvode, prete urbanim sredinama i stvaraju ozbiljne probleme - kaže Probal.

Rašid je inače pogledao snimak koji je pre dve nedelje šokirao Srbiju. Snimak je nastao u Novom Pazaru i na njemu se vidi kako bager koji stoji na mostu zbog nabujale reke, plastične flaše prebacuje sa jedne na drugu stranu. Rašid kaže da je to "smešno" i da zasigurno ne može da bude put do trajnog rešenja.

- Plastične boce nisu mogle da prođu ispod mosta, a ljudi im pomažu da završe u okeanu. Mi znamo da se naši okeani i obale guše u plastici. Svi smo videli plastične flaše, omote za hranu i kese da zagađuju plaže i bili smo užasnuti pričama o morskim stvorenjima kao što su morske ptice i kitovi čiji su stomaci bili puni plastike. Fotografije mogu da pomognu ljudima da postanu svesni ovih posledica nesumnjivo, čineći ih odličnim sredstvima i modelima komunikacije. Plastični otpad može da uništi Zemlju za nekoliko vekova. Kroz fotografiju i globalnu saradnju ljudi mogu da shvate da su u istoj situaciji kao i ljudi u Bangladešu - naveo je on.

Foto: Probal Rashid, privatna arhiva

Dodaje da vlade širom sveta treba da povećaju budžet po ovom pitanju i ohrabre novinare, fotografe, istraživače i naučnike koji mogu da stvore svest kod ljudi o posledicama.

- Svi smo mi doprineli ovom problemu, uglavnom nesvesno i moramo da radimo na tome da ga iskorenimo - rekao je on.

Inače, prema pomenutom izveštaju o kvalitetu vazduha, Srbija se nalazi na 28. mestu, sa prosekom od 23,9 mikrograma PM2,5. Beograd je kao prestonica na 26. mestu. Katastrofalna situacije je u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Od 10 najzagađenijih gradova u Evropi, četiri su u BiH (Lukavac, Živinice, Tuzla i Sarajevo) i četiri u Makedoniji (Tetovo, Kumanovo, Bitolj i Skoplje).

Foto: Probal Rashid, privatna arhiva

Kada bi naša planeta mogla da govori verovatno bi rekla da nije zadovoljna svojim izgledom. Rekla bi da je njenim stanovnicima previše popuštala, a dodala bi i da nije ponosna na rekord koji je nedavno postigla.

Taj rekord odnosi se na nivo ugljen-dioksida u atmosferi. Iznosi čak 415 čestica u milion (ppm) što je više nego ikada pre u istoriji čovečanstva. Ako tome pridodamo i činjenice da nestaju biljne i životinjske vrste, da je plastičan otpad nađen i na najdubljoj tački Marijanskog rova u Tihom okeanu, kao i to da je u 2016. u svetu bilo 235 miliona tona plastičnog otpada, te da će uskoro indijska "planina smeća" da bude viša od Tadž Mahala, onda zasigurno možemo da kažemo da smo stigli do tačke sa koje nema povratka.

(N. Zdravković)