Najveća "mrtva zona" u istoriji će se proširiti po Meksičkom zalivu: Za sve je kriv - čovek (FOTO)
Meksički zaliv bi mogao da zabeleži jednu od najvećih "mrtvih zona" ovog leta, kažu istraživači, prenosi CNN.
"Mrtva zona" je poznata u naučnoj literaturi kao hipoksija, što znači stanje smanjene količine kiseonika. Voda koja ima nisku koncentraciju kiseonika više ne može da bude pogodna za život.
Decenijama su istraživači pratili koliko će biti velika "mrtva zona" u Meksičkom zalivu. Mrtve zone su prvi put primećene u ovom području 70-ih godina i od tada se uvećavaju.
Naučnici misle da će Meksički zaliv zabeležiti drugu najveću "mrtvu zonu" u julu, a stručnjaci sa državnog univerziteta u Luizijani predviđaju da će ona iznositi oko 22.576 kvadratnih kilometara, i to u mestima gde ima ribarskih brodova.
Najveća zabeležena "mrtva zona" je ona iz 2017. godine, koja je iznosila 22.730 kvadratnih kilometara.
ŠTA JE UZROK "MRTVE ZONE"?
"Mrtve zone" sa nedovoljno kiseonika se u Meksičkom zalivu stvaraju svake godine, a glavni uzrok su velike količine azota iz reke Misisipi. Tamo dospevaju zbog đubriva sa farmi koja se dosta koriste u pojedinim američkim državama.
Zagađenje podstiče masovni razvoj fitoplanktona koji se posle smrti nakupljaju i razgrađuju na morskom dnu i stimulišu razvoj bakterija. One konzumiraju alge i velike količine kiseonika i na taj način ubijaju organizme koji žive na dnu mora.
Misisipi sada ima tri puta veću količinu azota od one koju su istraživači ranije viđali, a fosfor se udvostručio zbog ljudskih aktivnosti.
Američka agencija za zaštitu životne sredine ima i radnu grupu koja razmatra ovo pitanje. Države, navodno, rade na praćenju i smanjenju količine štetnih materija u zalivu.
(Telegraf.rs/CNN)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Voja
Koliko ameri guse meksikance uzese im i kiseonik iz mora
Podelite komentar