Venecuela u sve većem problemu, a jedna iskra može da izazove nasilje: Narod umesto novca koristi zrna kafe, a rudnike zlata eksploatišu naoružane grupe (VIDEO)

Suočeni sa siromaštvom i oskudicom, hiljade građana Venecuele pokušali su da dođu do hrane i lekova u susednoj Kolumbiji čim je otvorena granica. Samu zemlju je u međuvremenu napustilo oko četiri miliona ljudi, stanovnici na razne načine pokušavaju da savladaju probleme izazvane ekonomskom krizom i hiperinflacijom, pa umesto obezvređene valute bolivar, između ostalog koriste i zrna kafe, pišu svetski mediji.

Hiljade ljudi u subotu su prešli u Kolumbiju kako bi kupili hranu i lijekove nakon što je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, nakon četiri meseca ponovo otvorio granicu, javila je agencija Associated Press dodajući da su na dva međunarodna mosta u blizini grada Kukute formirane duge kolone Venecuelanaca, od kojih su mnogi nosili decu na ramenima i koji su čekali da im kolumbijski policajci pregledaju dokumente.

Preporučujemo

Socijalistička vlada Venecuele naredila je u februaru da se granice sa holandskim ostrvima Arubom, Bonaireom i Kurakaom, kao i Brazilom i Kolumbijom zatvore, dok je opozicija pokušavala da dostavi hranu i medicinske potrepštine u zemlju. Međutim, Maduro je odbacio tu pomoć kao povredu suvereniteta Venecuele i zabranio joj ulazak.

U maju, vlada je ponovo otvorila granice sa Arubom i Brazilom, ali su međunarodni most Simon Bolivar i međunarodni most Francisko de Paula Santander do sada bili zatvoreni. S ponovnim otvaranjem, bujica ljudi je iskoristila priliku da uđe u susednu zemlju i osigura potrepštine koje su gotovo nedostižne u Venecueli.

Nacija nekada bogata naftom sada se suočava s ozbiljnim nestašicama osnovnih dobara i hiperinflacijom, za koju se, prema nedavnoj proceni MMF-a, očekuje da će ove godine premašiti postotak od 10 miliona. Haos je dodatno pogoršan američkim sankcijama za venecuelanski izvoz nafte, pa zemlju svakog dana napušta oko 5.000 ljudi, podaci su Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, koji takođe navodi da je do sada četiri miliona Venecuelanca, ili skoro 15 odsto stanovništva, napustilo zemlju.

Kako se Venecuela suočava sa nestašicama osnovnih zaliha zbog teške dugogodišnje ekonomske krize, zatvaranje granica, koje je u februaru naložio Maduro, izazvalo je probleme naročito za ljude koji žive duž granice s Kolumbijom, koji su se oslanjali na tamošnje gradove za nabavku osnovnih proizvoda i usluga, piše BBC.

Prema informacijama kolumbijskog ministarstva spoljnih poslova, granicu je u subotu prešlo više od 30.000 građana Venecuele, prenosi BBC i dodaje kako je poslednjih meseci mnoštvo ljudi ilegalno prelazilo granicu, pa su morali da plaćaju putarinu kriminalcima koji su kontrolisali prolazak.

Kriza u Venecueli produbila se u januaru, nakon što se Huan Gvaido, šef Narodne skupštine, proglasio sebe za privremenog predsednika, tvrdeći da je reizbor Madura prošle godine bio "nelegitiman". Od tada ga je priznalo više od 50 zemalja, uključujući SAD i većinu Latinske Amerike. Međutim, Maduro je zadržao lojalnost većine vojske i važnih saveznika kao što su Kina i Rusija.

U aprilu je Gvaido bez uspeha pokušao da pokrene vojnu pobunu protiv Madura, koji je akciju opisao kao deo državnog udara koji je orkestrirala SAD. Od tada su uhapšeni bliski saveznici Gvaida, koji, naglašava BBC, uprkos činjenici što mu je parlamentarni imunitet ukinut, do sada nije bio u zatvoru.

Gvaidov standard

Nakon što se probudio, Gvaido se zalio kantom vode. Bio je to njegov tuš. Kao i milioni Venecuelanaca, čovek koga desetine zemalja priznaju kao legitimnog lidera svoje slomljene zemlje ne može se osloniti na vodu iz slavine.

- To je jedna od stvari koju najviše mrzim - rekao je 35-godišnji član parlamenta u intervjuu za Blumberg, rekavši da je takvo tuširanje "simbol siromaštva, a tokom većeg dela svog života morao sam to da činim".

Pa ipak, dodaje Blumberg, on je u najvećoj meri zračio optimizmom, što njegovi kritičari opisuju kao naivnost, dok je govorio o tome kako bi Venecuela morala tolerisati mnogo više patnje u borbi protiv autokratskog Madurovog režima, i da uprkos bolu, kako je rekao, SAD ne bi trebalo da ublažavaju sankcije koje produbljuju najgoru ekonomsku krizu u istoriji zemlje – jer će se "sve pogoršati".

Na kraju, insistirao je on, pokret opozicije koji je ponovo zaživeo nakon što je u januaru postao lider Narodne skupštine, uspeo bi – novi izbori mogli bi biti održani za šest ili devet meseci.

Imajući u vidu sadašnje stanje stvari, te su izjave zvučale preterano optimistično, čak i "po Gvaidovim standardima", ocenjuje Blumberg napominjući kako je nakon neuspelog vojnog ustanka u aprilu, njegov pokret izgubio na snazi. Mnogi od njegovih najbližih saveznika su zatočeni, traže utočište u stranim ambasadama ili su u egzilu, dok je on sam bio u bekstvu, piše Blumberg i dodaje da je Gvaido dao intervju okružen krupnim telohraniteljima u istrošenoj kancelariji u zgradi u istočnom Karakasu.

Gvaido je dobio neviđenu podršku Trampove administracije, koja je sankcionisala pojedince, naftnu industriju, trgovinu zlatom i centralnu banku. Prema njegovim rečima glavni krivac za bedu u Venezueli, 24-satne kolone za kupovinu benzina, hranu koja propada zbog nestašice struje i široko rasprostranjenu glad je Maduro.

- Svako ukidanje sankcija kako bi se pomoglo okončanje patnje samo bi normalizovalo krizu - rekao je on za Blumberg.

Među svetskim silama koje ga ne podržavaju su Kina i Rusija, ali Gvaido kaže da njihove nedavne izjave ukazuju da su obe nacije spremne za pronalazak rešenja. Njemu nije smetao ni izveštaj američkog državnog sekretara Majka Pompea, koji je okrivio opoziciju u borbi protiv skidanja Madura s vlasti i koji je predvideo da će se, ako Maduro bude svrgnut, za predsedništvo boriti čak 40 ljudi.

- Mi smo ujedinjeni u želji i potrebi da se rešimo Madura -rekao je Gvaido. "Ako 40 ljudi želi da se bori za predsedništvo, oni su dobrodošli. To je demokratija."

Zrno kafe kao valuta

Kako Venecuela pati od jednog od najgorih ekonomskih kolapsa u modernoj istoriji, njeni gradovi se uvlače u sve primitivniju izolaciju, piše agencija Rojters, čiji su reporteri obišli tri sela u Venecueli i videli da stanovnici razmenjuju ribu, zrna kafe i ručno ubrano voće kako bi sastavili kraj s krajem u privredi koja se, prema podacima centralne banke, smanjila za 48 odsto tokom prvih pet godina vlade Madura.

U nekada prepunom odmaralištu na plaži Patanemo, turizam je splasnuo u poslednje dve godine jer se ekonomska kriza u Venezueli produbila, posetilaca je sve manje, a nema ni prodavača koji su hodali po pesku i turistima prodavali empanadu – tradicionalno slano pecivo.

Ovih dana, piše Rojters, karipska obala Pataneme, okružena šumovitim brdima, dobija drugačiji tip posetitelja: ljudi koji hodaju od obližnjeg grada noseći pirinač ili banane u nadi da će ih zameniti za sveže ulovljenu ribu.

S bankovnim novčanicama koje su postale beskorisne zbog hiperinflacije i bez lakog pristupa terminalima za debitne kartice koje su se često koristile za obavljanje transakcija u urbanim područjima, stanovnici Patanema se uglavnom oslanjaju na trampu. Valuta bolivar je izgubila 99 odsto svoje vrednosti od kada je Maduro preuzeo dužnost 2013. godine, ističe agencija.

U planinama centralne venecuelanske države Lara, stanovnici grada Guariko ove godine pronašli su drugačiji način plaćanja računa – zrna kafe. Stanovnici regiona sada menjaju pečena zrna kafe za sve – od frizure do rezervnih delova za poljoprivredne mašine.

Od vrhova Anda do južne savane, kolaps osnovnih usluga, uključujući električnu energiju, telefon i internet, ostavio je mnoge venecuelanske gradove u borbi za opstanak, zaključuje Rojters i ističe kako je ipak kriza uzela veliki danak u ruralnim područjima, gde je broj domaćinstava u siromaštvu dostigao 74 odsto u 2017. godini u poređenju s 34 odsto u glavnom gradu Karakasa, prema godišnjem istraživanju pod nazivom Encovi, koje sprovode privatni venecuelanski univerziteti.

Stanovnici retko putuju u obližnje gradove, zbog nedostatka javnog prevoza, sve većih nestašica goriva i previsoke cene potrošačke robe. U nekim regionima, putovanje zahteva pregovaranje na putevima koji su zabarikadirani od strane stanovnika čija je namera da pljačkaju putnike. Na jednoj takvoj barikadi u istočnoj Venecueli, Rojters je svedočio kako vozač puca iz vatrenog oružja u vazduh kako bi rasterao gomilu ljudi, navodi se u tekstu.

Zaboravljeni jug i nezakonita eksploatacija zlata

Venecuela tvrdi da poseduje neke od najvećih neiskorišćenih rezervi zlata na svetu i ima za cilj da do 2025. godine proizvede više od 80 tona zlata godišnje, a zlatna groznica u zemlji se pokrenula kada je Maduro najavio stvaranje ogromne površine od 112.000 kvadratnih kilometara namenjene rudarstvu, poznatoj kao rudnik Orinoko, napisao je istraživač i novinar Bram Ebus iz Bogote, u tekstu koji je objavio Gardijan.

U njemu se, između ostalog, ističe da u nezakonitoj eksploataciji sve više upravljaju različite naoružane grupe, te da svaka strana vojna intervencija može pokrenuti eskalaciju nasilja.

Projekat, koji je najavljen u februaru 2016. godine, trebalo je da pokrene razvoj, ali mnogi rudarski projekti koje je vlada najavila nisu uspeli da se materijalizuju, i čini se da "rudarski luk" sada služi za pljačku šireg opsega različitih nedržavnih oružanih grupa koje postepeno šire svoju vlast nad južnom Venecuelom, dodajući još jedan nepredvidivi faktor trenutnoj krizi u zemlji – i komplikujući sve napore za mirno rešenje, ukazuje Gardijan.

Njihove metode i poreklo mogu biti drugačiji, ali njihova motivacija je ona koja je dovela do nasilja u Latinskoj Americi još od vremena kolonije: glad za zlatom i drugim vrednim mineralima. U novije vreme su kolumbijski gerilci – disidenti iz sada demobilisanih Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (Farc) i pripadnici Nacionalne oslobodilačke vojske (ELN) - proširili svoj domet stotinama kilometara unutar Venecuele, piše Gardijan ističući da u divljim rudnicima radi najmanje 300.000 ljudi.

Sloboda sa kojom oružane grupe deluju južno od reke Orinoko odražava slabost venecuelanske države. Ali pretnja stranom vojnom intervencijom će jednostavno ohrabriti gerilce i ojačati njihove veze s Karakasom, ocenjuje Ebus i dodaje da je humanitarna pomoć od suštinskog značaja za stanovnike regiona, ali njen siguran ulazak zavisiće od pristanka venecuelanske vlade.

Spoljni akteri bi trebali da rade na račišćavanju venecuelanskih lanaca snabdevanja mineralima. Strane države trebaju da uvedu obavezne dubinske provere izvoznika minerala i tržišta s njima kako bi se minimizirali rizici od kupovine minerala kojima se finansiraju sukobi i kršenja ljudskih prava, ukazuje Gardijan zaključivši kako mir u Venecueli zavisi i od njenog zaboravljenog juga.

VIDEO: Novinar ranjen u navodnom minobacačkom napadu pobunjenika u Venecueli

(Teleglraf.rs/Radio Slobodna Evropa)