Ko su bili Djatlov, Brjukanov i Fomin? Za najveću nuklearnu katastrofu dobili su po 10 godina prinudnog rada, ali su svi pušteni ranije

Reaktor broj 4 u niklearnoj elektrani "Černobilj" eksplodirao je u tačno 1:23:45 sati. Njegova eksplozija i radijacija koju je pustio u atmosferu uništila je mnoge živote. Sovjetski Savez tada, a i Rusija danas teško se mire sa činjenicom da je mnogo više smrtnih slučajeva prouzorkovano nuklearnom katastrofom nego što to pokazuje zvanična brojka. Ne priznaju, kao što ni kobne noći 26. aprila 1986. godine trojica muškaraca nisu htela da priznaju da reaktor jeste eksplodirao.

Zamenik glavnog inženjera nuklearne elektrane Černobilj Anatolij Djatlov bio je te noći u kontrolnoj sobi reaktora 4. Rukovodilac postrojenja Viktor Brjukanov i glavni inženjer Nikolaj Fomin došli su nekoliko sati kasnije. Iako su ljudi počeli naprasno da se razboljevaju zbog količine radijacije, njih trojica čak ni posle nekoliko sati nisu htela da priznaju šta se dogodilo. Ipak, nisu želeli sami da odu da se uvere da reaktor u vazduh ispušta otrov, već su lako uperili prstom i slali druge.

Preporučujemo

Trenutno najpopularnija serija "Černobilj" završila se suđenjem Djatlovu, Brjukanovu i Fominu, a iako su sva trojica osuđena na po 10 godina zatvora, odnosno prinudnog rada, nijedan od njih nije svoju kaznu odslužio do kraja.

Serija "Černobilj" na neverovatan način je prikazala trojicu muškaraca koji su, pored greške u konstruisanju RBMK reaktora, verovatno najveći krivci za katastrofu koja je pogodila ne samo jednu zemlju, već i čitav svet. Ipak, serija ne prikazuje još trojicu muškaraca koja su se našla na optuženičkoj klupi. To su bili viši inženjer i inspektor Juri A. Lauškin, direktor smene reaktora 4 Boris V. Rogozin i šef reaktora 4 Aleksandar P. Kovalenko.

Foto: HBO, Profimedia/Sputnik

Anatlij Djatlov

Djatlov je rođen 1931. godine u Krasnorajskoj Pokrajini. Studirao je u strukovnoj školi i radio kao električar pre nego što je primljen na Moskovski institut za inženjersku fiziku. Diplomirao je 1959. godine.

Posle diplomiranja radio je na brodogralištu u Komsomoljsku na Amuru, postavljajući reaktore u podmornice. U Pripjat se preselio 1973. godine kako bi radio na novoizgrađenoj nuklearnoj elektrani Černobilj. Njegov dugogodišnji rad sa pomorskim reaktorima na sovjetskom Dalekom istoku učinio je Djatlova jednim od tri viša rukovodioca u černobiljskoj stanici.

U noći kada se dogodila katastrofa nadgledao je test na reaktoru 4. Pošto je bio u kontrolnoj sobi u trenutku eksplozije zadobio je skoro fatalne doze zračenja. Djatlov je bio izložen dozi zračenja od 390 rentgena, što je uzorkovalo smrt 50 odsto pogođenih osoba nakon 30 dana.

Međutim, Djatlov je preživeo i zajedno sa Brjukanovim i Fominom suđeno mu je zbog nepoštovanja sigurnosnih propisa koji su doveli do najveće nuklearne nesreće u istoriji.

Te 1987. godinu dana od eksplozije osuđen je na 10 godina prinudnog rada, završio je u kolonijama, ali je posle samo tri godine dobio amnestiju i izašao iz zarobljeništva. Ipak, posle samo dve godine je umro (1995) od zastoja srca. Imao je 64 godine.

Do kraja života nije hteo da prizna krivicu. Napisao je knjigu u kojoj je tvrdio da je loša konstrukcija rekatora dovela do ekplozije, što jeste tačno, ali tvrdio je da njegove individualne krivice nije bilo. U kasnijim izveštajima potvrđeno je da je Djatlov pretio nekim radnicima elektrane gubitkom posla ako ne nastave testiranje te noći. Pretio je i Aleksandru Akimovu koji je video nedostatke u reaktoru i greške u planovima testa i te noći u nekoliko navrata zahtevao da se test obustavi.

Foto: Profimedia/Sputnik

Viktor Brjukanov

Bio je rukovodilac postrojenja, a nakon što je obavešten o eksploziji u Černobilj je stigao u 2.30h. S obzirom na nedostatak adekvatne opreme koja nije mogla u početku dobro da izmeri nivo radijacije, čelni ljudi elektrane ozbiljno su potcenili opasnost.

Brjukanov je tek u 3h pozvao zamenika sekretara za nuklearnu industriju, koji je potom lancem informacije preneo vest do samog Mihaila Gorbačova.

Nakon nesreće, Brjukanovu je oduzeto članstvo Komunističke partije. Uhapšen je u avgustu 1986.

Brjukanov je takođe 1987. godine osuđen na 10 godina zatvora. U njemu je proveo svega pet.

U svojim izjavama držao se istih tvrdnji kao i Djatlov. Nije on kriv, kriva je konstrukcija. U inervjuu za ruski magazin "Profil" 2006. godine rekao je da su naučnici prikrili punu istinu o projektnim greškama.

Printskrin: Youtube/HBO

Nikolaj Fomin

Glavni inženjer stigao je u kontrolnu sobu reaktora 4 tek pred jutro u 4.30. Naredio je konstantno sipanje vode u reaktor i prebacivao ljude u jedinicu 4 kako bi zamenili one koji su bili onesposobljeni zračenjem.

Nakon što je Djatlov otišao, Fomin je naredio fizičaru i zameniku glavnog operativnog inženjera Anatoliju Sitnikovu da se popne na krov i pogleda reaktor. Sitnikov je tamo zadobio fatalnu dozu zračenja. U 10 sati ujutru vratio se i obavestio Fomina i Brjukanova da je reaktor uništen. Nisu mu verovali i naredili su napajanje reaktora vodom. Voda je međutim tekla kroz odsečene cevi u niže nivoe postrojenja, noseći radioaktivne ostatke i izazivajući kratke spojeve.

Sitnikov je umro 30. maja 1986. nešto više od mesec dana nakon što se popeo na krov.

Nikolaj Fomin je pre presude pokušao da izvrši samoubistvo. Imao je nervni slom, razbio je svoje naočare i staklićima pokušao da prereže vene. I on je posle samo godinu dana pušten iz zatvora, ali je onda prema nekim informacijama, tri godine proveo u mentalnoj bolnici.

Nema mnogo podataka o tome šta se sa njim dogodilo nakon što je pušten iz bolnice, međutim, neki tvrde da se vratio da radi u toj industriji.

- Sudilo mu se, nekome je moralo! Dobio je 10 godina prinudnog rada, pokušao je da se ubije, ali je peživeo, a onda je nakon što je pušten iz mentalne ustanove dobio drugi posao u nuklearnoj elektrani - rekao je Edrijan Rolins koji tumači lik Fomina u seriji.

Otkrio je da prema nekim izveštajima Fomin uopšte nije bio kvalifikovan za funkciju koju je obavljao.

Aleksandar Akimov koji je bio u kontrolnoj sobi umro je 10. maja. Četiri dana kasnije umro je Leonid Toptunov koji je zajedno sa Akimovim upravljao kontrolnom tablom u trenutku eksplozije.

Pogledajte video: Dan koji čovečanstvo treba da slavi kao drugi rođendan

(N. Z. )