Za njihova imena verovatno nikad niste čuli, ali oni su se pre 33 godine spustili tamo gde niko nije smeo i tako spasli Evropu (FOTO)

Poslednja epizoda serije "Černobilj" emitovana je u utorak. Ovo ostvarenje HBO je najbolje ocenjena serija ikad i izazavala je lavinu emocija. Osim što nam je na neverovatan način pokazala šta se to dogodilo u noći 26. aprila 1986. i danima nakon toga, naterala nas je da zapamtimo imena ljudi koji su promenili tok istorije, a o kojima nažalost u školi nećete naučiti ništa.

Od katastrofalne eksplozije koja je umalo bila kobna za čitavo čovečanstvo prošle su 33 godine. Nuklearna katastrofa ostavila je posledice koje se i danas osećaju, a grad Pripjat u kom se nalazila elektrana verovatno će zauvek da bude zabranjena zona.

Preporučujemo

Osim Valerija Legasova i desetine naučnika koji su pomogli da se razreši misterija eksplozije koja je, mnogi su mislili, nemoguća, izdvajaju se imena trojice radnika elektrane. Aleksej Ananenko, Valerij Bezpalov i Boris Baranov. Dobrovoljno su rizikovali svoj život spasavajući Ukrajinu, Belorusiju, Evropu, a verovatno i ceo svet.

Eksplozija u Černobilju najveća je nuklearna katastrofa u istoriji. Tačan broj smrtnih slučajeva nikada nije utvrđen, ali se veruje da brojka stiže i do pola miliona. Svi oni umrli su od posledica same eksplozije ili radijacije koja je poharala Evropu.

Foto: Tanjug/AP

U nuklearnoj elektrani Černobilj 26. aprila 1986. godine eksplodirao je reaktor 4 i u vazduh ispustio radijaciju 400 puta veću od one nakon atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine. To je isto kao da je bačeno 500 nuklearnih bombi.

Odmah su poginule 2 osobe u samoj elektrani, a 29 osoba umrlo je u naredna četiri meseca.

Iako je Černobilj najveća nuklearna nesreća u istoriji, moglo je da bude mnogo gore da nije bilo takozvanog "samoubilačkog odreda" trojice hrabrih volontera.

Požar u Černobilju ugašen je posle šest sati, međutim mnogo veći problem pojavio se kasnije. Iako je do eksplozije došlo krajem aprila, početkom maja jezgro reaktora se i dalje topilo.

Ispod reaktora nalazio se ogroman bazen sa vodom, služio je za rashlađivanje reaktora. Ono što je razdvajalo bazen i reaktor koji se topio bila je debela betonska ploča. Međutim, kako je jezgro nastavilo na se topi, beton je goreo, a radioaktivni materijal kretao se ka vodi.

Da su ikad došli u dodir jedan sa drugim to bi bila nezapamćena katastrofa.

- To je moglo da prozorkuje nuklearnu eksploziju koja bi, kako su sovjetski fizičari izračunali, dovela do ispuštanja goriva iz ostala tri reaktora na nivou od 200 kvadratnih kilometara, uništila bi Kijev, zagadila izvore vode koju pije 30 miliona ljudi i učinila severnu Ukrajinu nenaseljivom više od veka - napisao je novinar Stiven Mekginti.

Iako su vatrogasci uspeli da određeni deo vode ispuste, u bazenu su se i dalje nalazile ogromne količine.

Foto: Tanjug/AP

Trojica muškaraca, mašinski inženjer Aleksej Ananenko, viši inženjer Valerij Bezpalov i vođa smene Boris Baranov, dobrovoljno su se prijavili da uđu u kontaminiranu vodu kako bi našli ventile i koji bi ispraznili bazen i tako sprečili drugu eksploziju.

To je, kako su mnogi smatrali, bila samoubilačka misija.

- Muškarci su ušli u podrum u svojim odelima, radioaktivna voda im je bila do kolena u hodniku punom bezbrojnih cevi i ventila... Bilo je kao naći iglu u plastu sena - napisao je Endrju Lederbarou u knjizi "Černobilj 01:23:40".

Oni nisu bili ni prvi koji su ušli u taj podrum, ulazili su i drugi kako bi izmerili stepen radijacije, iako Laderbarou tvrdi da nikada nije utvrdio ko su oni bili.

Muškarci su u svojoj misiji uspeli. Zavrnuli su ventile i voda je ispuštena, izvršili su misiju pre nego što je radioaktivni metal dodirnuo tečnost. Njihov hrabar čin spasao je milione života.

Ananeko je u intervjuu za sovjetske medije 1986. godine rekao da su svi u elektrani nadgledali operaciju.

Džered Haris u ulozi Valerija Legasova; Foto: Profimedia/Youtube/HBO

- Kada je snop reflektora pao na cev, bili smo radosni. Cev je vodila do ventila, čuli smo nalet vode iz rezervoara i za par minuta su nas momci grlili - rekao je on.

Sećao se da mu je šef rekao da može da odbije da pođe u misiju.

- Ali kako sam to mogao da uradim kada sam ja bio jedina osoba u smeni koja je znala gde se ventili nalaze - rekao je on.

O njihovoj sudbini pojavilo se mnoštvo oprečnih informacija. Iako se njihova misija smatrala samoubilačkom, a mnogi su im davali najviše dve nedelje života nakon toga, njih trojica su zapravo preživela.

Problem sa kontradiktornim informacijama nastao je zbog zapadnih medija sa jedne i ruske vlade sa druge strane koja je i dalje pokušavala da zataška razmere katastrofe.

Prema poslednjim informacijama, Ananeko i Bezpalov su i danas živi. Baranov je umro 2005. godine i to nakon srčanog udara.

Kako je objavio Laderborou, do 2015. je znao da su dvojica od njih živa. Jedan i dalje radi u toj industriji, iako nije hteo da objavi njegov identitet, o drugom je te godine izgubio trag. Preživeli su jer je voda u kojoj su se nalazili apsorbovala radijaciju.

Kako piše "The Trumpet", nekadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko odlikovao je Ananenka, Bezpalova i posthumno Baranova za hrabrost.

Pogledajte video: Dan koji čovečanstvo treba da slavi kao drugi rođendan

(N. Z. )