30 godina od pokolja na Trgu Tjenanmen: Ova fotografija ušla je u istoriju, a o čoveku na njoj nikad više se nije čula ni reč (FOTO)

Navršava se 30 godina od gušenja protesta na Trgu Tjenanmenu u Pekingu. Neki su izgubili supruga, neki dete. Tri decenije kasnije, rodbina žrtava i dalje traži istinu o tom događaju, najvećem tabuu u istoriji savremene Kine. Te proteste zauvek je obeležila jedna fotografija.

Fotografa agencije AP Džefa Videnera prvo je čovek koji je upao u kadar veoma iznervirao. Čovek u beloj majici i tamnim pantalonama nosio je torbe posle kupovine.

Preporučujemo

Videner je pomislio da će mu čovek upropastiti kompoziciju fotografije. Tada nije znao da će napraviti jednu od najznačajnijih fotografija u istoriji.

Bio je 5. jun 1989. i kineske trupe krenule su nasilno da razbijaju prodemokratske proteste koji su trajali na centralnom trgu Tjananmen u Pekingu više od mesec dana.

Videner je u Pekingu bio nedelju dana kako bi zabaležio demonstracije.

- Demonstranti su me 4. jula pogodili kamenom u glavu, a bio sam i prehlađen. Tako da sam bio prilično bolestan i povređen u trenutku kada sam fotografisao čoveka ispred tenkova sa balkona na šestom spratu hotela u Pekingu - ispričao je fotograf za CNN.

Foto: Tanjug/AP

Taj hotel ima najbolji pogled na trg, koji je tada bio pod vojnom kontrolom. Američki student Kirk Martsen pomogao je Videneru da se ušunja.

Sa tog balkona, Videner je gledao kako se čovek suprotstavlja koloni tenkova, kako staje tačno ispred njih. Tenk se zaustavio i krenuo da zaobilazi Kineza, ali se čovek pomerio još jednom i blokirao put.

U jednom trenutku čovek se popeo na prvi tenk i činilo se da priča nešto nekome ko je unutra.

- Bio sam oko kilometar udaljen od tenkova tako da nisam mogao ništa da čujem - priča Videner.

Posmatrači su na kraju sklonili čoveka. Nikada nije otkriveno šta se sa njim dogodilo posle.

Vojnici su tog juna u krvi ugušili  proteste studenata i radnika koji su tražili da se stane na kraj korupciji i više demokratije.

- Svi su mislili da vojska nikada ne bi otvorila vatru. To je bilo nezamislivo. Bili smo u periodu mira. Ljudi su podržavali zahteve studenata koji su se odnosili na borbu protiv korupcije, birokratije, inflacije... Gajili su velike sipatije prema njima. Stanovnici su im donosili da jedu, piju - rekla je Ju Veji (66), čiji je suprug tada poginuo iako nije protestovao.

U noći 3. juna, nju i supruga Jang Mingua probudili su oko ponoći pucnji koji su dopirali iz daljine: vojnici i tenkovi pristizali su iz predgrađa na trg u središtu grada, pucajući na civile na ulicama.

- Zabrinuli smo se za studente. Hteli smo tamo da odemo kako im se ništa ne bi dogodilo. Ali naš sin je imao samo pet godina. Tako da je moj suprug otišao sam - priča ona.

Foto: Tanjug/AP

Sutradan ga je našla teško ranjenog u "bolnici punoj krvavih ljudi", u suzama, s povredama od glave do stopala.

Pre nego što je preminio dva dana posle, u dobi od 42 godine, suprug je ispričao da ga je srušio rafal nedaleko od Tijananmena nakon što je nabasao na vojnike koji su pucali naslepo.

- Kada sam izašla iz bolnice, ugledala sam scenu koju nikada neću zaboraviti: na svakoj raskrsnici vojnici su držali oružje upereno u svim smerovima. A ljudi su stajali, gledajući ih u tišini - ispričala je ona.

Tačan broj mrtvih nije poznat. Dva dana nakon pokolja, vlada je objavila da je u suzbijanju "kontrarevolucionarne pobune bilo gotovo 300 mrtvih", uključujući vojnike.

Bivši britanski ambasador u Kini tvrdio je da je bilo 10.000 mrtvih, kineski Crveni krst 2.700, a opšte prihvaćena brojka, utemeljena na bolničkim podacima, kreće se između 400 i 1.000 mrtvih.

Vlada je naredila tišinu. Događaj se skoro nikada ne spominje u medijima, na internetu, u knjigama, školskim udžbenicima i filmovima, osim u retkim situacijama kada se opisuje kao "politički nemir 1989. godine".

Ipak, ostale su fotografije.

(Telegraf.rs/Index.hr/CNN)