Građani Izraela ponovo izlaze na izbore: Netanijahu nije uspeo da formira vladu (VIDEO)

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu ulazi oslabljen u nove izbore pošto nije uspeo da sastavi novu vladajuću koaliciju usled razlika između njegovih ultraortodoksnih i sekularnih saveznika, što može imati značajne posledice po budućnost dugogodišnjeg izraelskog lidera, ali i po američki plan za rešenje bliskoistočnog sukoba, pišu svetski mediji.

Raspušten parlament

Preporučujemo

Izraelski parlament izglasao je 30. maja svoje raspuštanje, pošto premijer Benijamin Netanjahu nije uspeo da formira vladajuću koaliciju u roku koji je istekao u ponoć.

Kneset, koji je formiran pre manje od dva meseca, glasao je za raspuštanje sa 74 glasa za i 45 protiv, prenosi AP. Građani Izraela izaći će tako na druge parlamentarne izbore ove godine i to 17. septembra. Prethodni su održani 9. aprila.

Netanijahu nije uspeo da formira koaliciju zbog unutrašnjih sukoba ultraortodoksnih i ultranacionalističkih saveznika, ali i zato što nije bilo saglasnosti o predloženim zakonima koji bi premijera zaštitili od tužbi.

Umesto da prepusti formiranje vlade nekom od svojih rivala, Netanijahuova partija Likud uputila je u parlament predlog zakona o raspuštanju.

Foto: Tanjug/AP

Prvi put u istoriji

U srži problema, zbog kojeg će Izrael ove godine dva puta ići na izbore, nalazi se pitanje regrutacije ultraortodoksnih Jevreja koji su izuzeti iz obaveznog služenja u vojsci, ukazuje BBC i ocenjuje da je nemogućnost Netanijahua da sastavi vladu izložila njegovu političku slabost.

Neuspeh Netanijahua, koji će u julu postati izraelski premijer sa najdužim stažom, sada znači da se prvi put u istoriji dogodilo da mandatar za sastavljanje vlade nije uspeo da obezbedi većinu glasova u parlamentu, ističe britanski javni servis.

Netanijahu je ušao u pregovore o vladajućoj koaliciji pošto je njegova stranka Likud na aprilskim izborima osvojila 35 od 120 mesta u Knesetu, što je trebalo da mu donese peti mandat. Bivši ministar odbrane Avigdor Liberman, čija je podrška bila neophodna, tražio je, međutim, da se ograniče izuzeća za vojnu službu ultraortodoksnih Jevreja, čije su partije takođe ključne za Netanijahuovu desničarsku koaliciju.

Netanijahu se opredelio za nove izbore kako bi sprečio da predsednik Reuven Rivlin nekom drugom da šansu da napravi vladu. Odbijanje Libermana da odustane od svog zahteva, ukazuje BBC, izložilo je sve veću političku slabost premijera, dok su njegovi rivali izgleda svesni njegove ranjivosti, osećajući da se možda približava kraj njegovog liderstva.

Pravne nedaće

S druge strane, ukazuje Asošiejtid pres, dublje pitanje u vezi sa Netanijahuom su njegove pravne nedaće – suočen sa verovatnom optužnicom zbog korupcije, on je tražio od koalicionih partnera da usvoje zakon koji bi mu dao imunitet i ograničio ovlašćenja Vrhovnog suda, čemu su se snažno usprotivile opozicione partije.

"Dramatično glasanje" u Knesetu unelo je neizvesnost u budućnost dugogodišnjeg lidera, ističe AP i ocenjuje da su muke Netanijahua da obezbedi većinu u parlamentu "šokantni preokret za dominantnu političku ličnost u zemlju".

Netanijahu je rekao da nije štedeo napore da se "izbegnu nepotrebni izbori", kritikujući bivšeg saveznika a sada rivala Libermana, dok je opozicioni lider Beni Ganc, kako prenosi AP, optužio Netanijahua da je izabrao "tri luda meseca" nove kampanje i milione potrošenih dolara zato što je "legalno onesposobljen" mogućim optužbama.

Kampanja će izgleda zakomplikovati Netanijahuov pravni status, ocenjuje AP, podsećajući da je državni tužilac predložio podizanje krivičnih optužnica protiv njega u tri odvojena korupcionaška slučaja, sa saslušanjima zakazanim za oktobar.

Čak i da Netanijahu ponovo pobedi na izborima, nije izgledno da će moći da obrazuje vladu i obezbedi političku podršku za dogovor o imunitetu pre očekivanih optužnica, što će ga odvesti na sud i staviti pod veliki pritisak da se povuče, podvlači američka agencija.

Problem i za Trampov mirovni plan

Novi izbori i pregovori o pravljenju koalicije koji bi se mogli otegnuti do novembra, mogli bi dalje odložiti napore SAD za plan predsednika Donalda Trampa za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba, ocenjuje agencija Rojters.

Čak i pre objavljivanja, Palestinci su odbacili plan, koji je Tramp opisao kao "dogovor veka", kao udarac nadama o svojoj državi, piše Rojters i prenosi izjavu glavnog palestinskog pregovarača Saeba Erekata posle raspisivanja novih izbora da je to "sada dogovor za sledeći vek".

Tim Bele kuće koji stoji iza mirovnog predloga, uključujući Trampovog zeta Džareda Kušnera, boravi na Bliskom istoku da obezbedi podršku za ekonomski skup u Bahreinu sledećeg meseca za podsticanje investicija na okupiranoj Zapadnoj obali i Pojasu Gaze, ukazuje Rojters.

Kušnerova poseta Jerusalimu za promociju mirovnog plana deluje kao da je naglo izgubila energiju posle krize u izraelskoj politici koja je gurnula zemlju u višemesečnu kampanju, ocenjuje Gardijan.

Bez garancija da će Netanijahuova vlada opstati posle leta, ističe britanski list, svaki napredak ostvaren s Kušnerom sledeća vlada bi mogla odbaciti.

Libermanova opklada

Odluka Libermana da ne podrži koalicionu vladu zbog pitanja regrutacije među ultraortodoksnim Jevrejima mogla bi biti povezana sa promenama na izraelskoj političkoj sceni i prilikom da iscrta novu mapu političkih rivaliteta, ocenjuje u rubrici “Mišljenja” u Njujork tajmsu, Šmuel Rosner i objašnjava da se za razumevanje poslednjih dešavanja u Izraelu treba vratiti više decenija u prošlost.

Mladi haredi, kako se nazivaju pripadnici ultraortodoksne zajednice, od osnivanja Izraela proučavaju Toru umesto da nose uniformu, što većina Izraelaca smatra nepravednim, dok je Vrhovni sud 2017. ocenio da je takav aranžman neustavan, tražeći novi zakon.

Posle nekoliko odlaganja, približio se rok za usvajanje zakona, što znači da mora biti usvojen u mandatu nove vlade kako bi se omogućio nastavak izuzeća za ultraortodoskne Jevreje, objašnjava Rosner.

Libermanova stranka "Izrael naš dom" predstavlja uglavnom glasače poreklom iz Rusije ili istočne Evrope koji su na desnici, ali su sekularni i bez mnogo simpatija za ultraortodoksne partije.

Levica je godinama bila vreća za udaranje desničarskih političara pošto izraelska javnost većinom ne voli levičare koji se povezuju s neuspešnim mirovnim procesom, slabom bezbednosnom politikom i naivnošću, ukazuje Rosner i dodaje da je sada levica marginalizovana – na poslednjim izborima je vođena bitka između Likuda i nove partije desnog centra Plavo i belo.

Ali, kako se ističe u tekstu, ultraortodoksni Jevreji su manje voljeni od levice – samo 20 odsto Izraelaca tvrdi da imaju veoma pozitivan doprinos zemlji, dok polovina kaže da je njihov doprinos negativan. Haredi nisu omiljeni ne samo zato što ne idu u vojsku i zato što njihovi političari drže vladu kao taoca, već i zato što manje učestvuju u radnoj snazi i plaćaju manje poreze.

Sabotiranjem desničarske koalicije i izazivanjem novih izbora, Liberman je glasačima na desnici postavio pitanje – koga više ne vole, levičare ili haredije. Netanjahu se kladi na borbu protiv levice, a Liberman na borbu protiv ultraortodoksnih Jevreja i, kako ocenjuje Rosner, možda je na dobrom tragu, jer više nema razloga da Izraelci brinu o levici, dok postoji dobar razlog da brinu da ultraortodoksni mogu zloupotrebiti svoju moć.

(Telegraf.rs/RSE)