"Nuklearna grobnica" širi radijaciju: Maršalska ostrva su možda najopasnije mesto na svetu, a ljudi tamo i dalje žive (FOTO)

Maršalska ostrva nalaze se u centralnom delu Pacifika. Vrlo lako možete na internetu da nađete kako izgledaju egzotične plaže ovih atola. Međutim, ono što mnogi ne znaju, to je da ova ostrva kriju mračnu tajnu - "Grobnicu".

"Grobnica" je deponija Runit u kojoj je smešten nuklearni otpad na ostrvu Enevetak. Na tom, ali i okolnim ostrvima, SAD su pre više decenija izvele desetine nuklearnih testiranja. Iako mnogi tvrde da su ostrva danas bezbedna za život, novo otkriće izaziva zabrinutost. U džinovskim školjkama koje su veoma popularna hrana, kako na Maršalskim ostrvima, tako i u Kini, izmeren je visok nivo radijacije.

Preporučujemo

Sjedinjene Američke Države "uskladištile" su nuklearni otpad pre skoro 40 godina, a raste strah da se radijacija preko podzenih voda iz betonske konstrukcije širi do okeana i ulazi u lanac ishrane.

Otkriće je pokazalo da se radijacija ili širi iz zabetonirane deponije, što SAD tvrde da nije tačno, ili jednostavno radioaktivan materijal nije dobro očišćen i sve je ostalo od testiranja nuklearnog oružja.

Foto: Wikipedia/SiBr4

Kako smatra Teri Hamilton, veteran nuklearne fizike u Nacionalnoj laboratoriji "Lorens Lovermor", koji je održao prezentaciju na osnovu koje su i predstavljena nova otkrića, Runit je podložan curenju usled udara groma i porasta nivoa mora, a podzemne vode koje cure u lagunu i okean su kontaminirane.

Međutim, on kaže da radijacija u školjkama i laguni koja okružuje ostrvo ne dolazi iz 40 godina stare deponije. Dodaje da je analiza izotopa pokazala da je laguna kontaminirana zapravo još od inicijalnih nuklearnih testiranja.

Između 1946. i 1958. godine Sjedinjene Američke Države testirale su na Maršalskim ostrvima 67 nuklearnih uređaja, uključujući 44 na atolu Enevetak, jednom od 29 atola Maršalskih ostrva. Iako su ova ostrva bila "dom" za samo 6 odsto testova od ukupnog broja koje su izvele SAD, ta testiranja su najviše energije od svih testiranja nuklearnog oružja u SAD.

Ono što je ostalo nakon testiranja smešteno je u Runit, piše "Los Anđeles Tajms", a 377 stopa širok bunker sadrži podzemne vode u kojima nivo radijacije ide od 1.000 do 6.000 puta više nego u otvorenim vodama.

Neki stanovnici ostrva sumnjaju pak u priču da "grobnica" ne curi.

- Kažu ovde je bunker, a ovde u predelu lagune je radijacija... Ali ne mislimo da svod curi. Pa to nema nikakvog smisla - rekao je Džejms Matajoši, zvaničnik sa atola Rongelap, jednog ostrvceta koje je takođe pogođeno radijacijom od nuklearnog testiranja.

Matajoši i drugi lokalni zvaničnici primetili su da je u prezentaciji koju je održao Hamilton prikazana kratka animacija "grobnice" i uočili su određene promene kada dolazi do plime, što znači da voda može da uđe i izađe iz konstrukcije.

- Izgledalo je kao da diše - rekao je Matajoši.

Foto: Foter/flickr/Christopher.Michel

SAD su počele sa konstrukcijom "grobnice" 1977., nakon što su Maršalska ostrva decenijama zahtevala od SAD da počiste nuklearni otpad.

Mnogi stanovnici ostrva sa severnih atola Enevetak, Bikini i Rongelap bili su evakuisani tokom testiranja i naterani na selidbu.

Između 1977. i 1980. SAD su angažovale 4.000 američkih vojnika kako bi očistili to mesto. Mnogi od njih su rekli da su bili neadekvatno zaštićeni. Iskopavali su zemljište iz Enevetka i pretvarali tlo u betonsku kašu. Stanovnicima Enevetaka je 1980. godine rečeno da je bezbedno da se vrate kući.

Međutim, i tada je postojala zabrinutost o bezbednosti na atolu. Američka vlada je rekla da je "grobnica privremeno rešenje", ali prošlo je 40 godina.

Profesorka antroplogije na Univerzitetu Vašington u Sijetlu Holi Bejker rekla je da najnovije vesti nisu ublažile nijednu od tih zabrinutosti.

Ona je članica tročlane Nacionalne nuklearne komisije na Maršalskim ostrvima čiji je zadatak da traže pravdu i krivce za sve nesreće, povrede i uništenja koja su usledila zbog nuklearnog testiranja.

- Prezentacija u suštini govori da je laguna toliko kontaminirana, da je i curenje iz grobnice zanemarljivo. Što nas dovodi do pitanja, na koji način je to Runit bio očišćen - rekla je ona.

Istraživač Stiv Sajmon koji radi u Institutu za istraživanje kancera rekao je da ono što je predstavljeno u prezentaciji nije alarmantno i da nije iznenađujuće.

Test iz 1956. godine; Foto: Tanjug/AP

- Ovo nisu vesti. Znamo već decenijama da je ono što se nalazi na otpadu radioaktivno kao i okolna teritorija i materija - rekao je on.

Dodaje i da američko Ministarstvo energetike u prethodnih nekoliko decenija objavljuje izveštaje i da kontinuirano pokazuje da je atol bezbedan za život, sve dok ljudi izbegavaju da jedu ono što je živelo u blizini Runita, uključujući i školjke.

Čak iako su pojeli nekoliko, kaže on, to nije alarmantno.

- Ne merimo izloženost radijaciji kao jednokratni događaj. Merimo je tokom godine ili tokom celog života - naveo je on.

Kako tvrdi, ukupna radijacija na Maršalskim ostrvima je veoma niska. Postoji nekoliko "žarišta", ali zna se koja su to mesta i ljudi su upozoreni da ih izbegavaju.

Međutim, Bejker kaže da je problem taj na koji način Maršalci mogu da se približe kontaminiranom mestu. Pominje mesta kao što su Hanford ili Benton u SAD, gde je bio prvi reaktor plutonijuma na svetu, ta mesta su ograđena žicom i zatvorena za javnost.

Na Runitu ne postoji ograda, ne postoji znak upozorenja, ne postoji znak ni da ne treba jesti hranu koja raste na ostrvu. Zapravo, postoje dokazi da ljudi dolaze da kampuju i da su jeli krabe.

Lusinda Anitok (35) iz SAD, čija je porodica poreklom sa Runita rekla je da je nuklearni program Amerike uništio njenu porodicu. Njena baka, koja je odrasla na Enevetaku imala je tiroidni kancer. Njena majka koja je rođena tamo, imala je rak grlića materice. Njena sestra ima leukemiju.

- Ono što se dogodilo tamo je bilo pogrešno. Uništilo je, a i dalje povređuje mnoge živote - rekla je ona.

Pogledajte video: Dan koji čovečanstvo treba da slavi kao drugi rođendan

(Telegraf.rs)