Umro Amerikanac koji je u izolaciji proveo više od 36 godina: Iz protesta je ubijao čuvare u zatvorima, a govorio je kako je humanije pogubiti čoveka
Tomas Silverstajn, nasilni beli nacionalista i ubica osuđen na doživotni zatvor, umro je u 67. godini. Smatra se da je u izolaciji proveo više vremena nego ijedan drugi američki zatvorenik - 36 godina.
Umro je 11. maja u bolnici u Lejkvudu , u Koloradu, zbog komplikacija nakon operacije srca. Imao je 67 godina. Njegova hospitalizacija je, piše Njujork Tajms, bila prvi put da je pušten iz samice od 1987.
U međuvremenu je postao utelotvorenje kampanje protiv produžene izolacije kao okrutne i neobične kazne, kakva je osmim amandmanom američkog Ustava zabranjena.
Silverstajn je u bolnicu prebačen iz maksimalno obezbeđenog zatvora u Floresu, koji je Federalni biro za zatvore (BOP) 1994. otvorio za teroriste, serijske ubice, šefove narkobandi i druge za koje se smatra da su nepopravljivi. Upravo je opasnost koja preti od zatvorenika poput Silverstajna bila glavni podsticaj američkim saveznim vlastima da izgrade takozvane supermaks zatvore kao što je Florens.
Ekstremni izostanak međuljudskog kontakta koji tamo vlada umanjuje mogućnost za incidente, ali u isto vreme izaziva zabrinutost zbog uticaja potpune samoće na mentalno zdravlje zatvorenika.
SLUŽIO TROSTRUKU DOŽIVOTNU KAZNU ZATVORA
Tamo je služio trostruku doživotnu zatvorsku kaznu za ubistvo dva zatvorenika i zatvorskog čuvara iza rešetaka. U zatvor je, pak, prvi put dospeo još 1975., ne zbog ubistva, nego zbog oružane pljačke.
Novinar i autor Vilbert Ridau, koji je i sam ju zatvoru zbog ubistva proveo gotovo 44 godine, u članku za Njujork Tajms je 2013. napisao da su Silverstajn i slični zatvorenici, prkoseći autoritetu i protestujući protiv svoje kazne, postali "primeri zloupotrebe moći i ponekad i tačka okupljanja za njihove kolege zatvorenike, koji znaju da ih jednog dana može zadesiti ista sudbina".
Američka unija za građanske slobode (UCLA) takođe je navela njegov slučaj u svojoj kampanji protiv dugoročne samice kao kazne za zatvorenike.
- Silverstajnova dela su odgovorna za uvođenje nove ere u savremenim popravnim ustanovama - piše Piter Irlej, bivši reporter Vašington Posta, koji je ovog ubicu intervjuisao za svoju knjigu "Vruća kuća: Život unutar zatvora Levenvort".
Silverstajn je rođen pod imenom Tomas Edvard Konvej 1952. u Long Biču, Kalifornija. Njegova majka Virdžinija završila je u zatvoru kao tinejdžerka zbog pljačke. Bila je trudna s Tomasom kad se razvela od svog prvog supruga i udala se za Tomasa Konveja, za kojeg Silverstajn tvrdi da je njegov biološki otac. Majka mu se četiri godine kasnije opet razvela i udala za Sida Silverstajna, koji ga je usvojio.
VRŠNJACI SU GA ČESTO MALTRETIRALI MISLEĆI DA JE JEVREJ
Tomasa Konveja, sada Silverstajna, kao dete su vršnjaci često maltretirali jer su mislili da je Jevrej. Njegova majka je jednom, priseća se, bacila cigle kroz prozor kuće jednog od školskih kolega koji ga je maltretirao nakon što ga je njegov otac nagovorio da se potuče s Tomasom.
- Takva je moja mama bila. Nije uzmicala. Ako bi neko išao na tebe s palicom, ti bi uzeo svoju palicu i išli biste jedno na drugo - rekao je jednom Silverstajn.
Kad je imao 14 godina, ukrao je auto, potom se potukao s policajcem koji ga je uhvatio, nakon čega je završio u popravnom domu. Kad je izašao, počeo je da se drogira, a onda i da krade kako bi mogao da nabavlja heroin. Zbog tri oružane pljačke osuđen je 1971. godine zajedno s rođakom i biološkim ocem.
USLOVI U ZATVORIMA
Prvo je završio u zatvoru San Kventin u Kaliforniji, a potom u Levenvortu, Kanzas, gde se navodno pridružio zloglasnoj belačko-nacionalističkoj zatvorskoj bandi Arijansko bratstvo.
Posebna ćelija u koju je smešten nije imala prozora, a fluorescentno svetlo na plafonu bilo je uključeno 24 sata na dan kako bi osiguralo stalan videonadzor. Obroke je dobijao kroz otvor u vratima ćelije. Posete su bile ograničene, a pravo na telefonski poziv je imao samo dvaput mesečno.
U Levenvortu je prvi put ubio zatvorenika, Denija Altvela, koji je odbio za njega prebacivati heroin unutar zatvora. Osuđen je na doživotni zatvor bez mogućnosti puštanja na uslovnu slobodu i prebačen u drugi zatvor, Marion u Ilinoisu. Tamo je zajedno s još jednim zatvorenikom, Klejtonom Fauntejnom, ubio Roberta Čapelea, pripadnika crnačke zatvorske bande D.C. Bleks.
Tokom suđenja, u Marion je prebačen Rejmond "Kadilak" Smit, koji je navodno nameravao da ubije Silverstajna iz osvete. Silverstajn tvrdi da su zatvorski čuvari znali za to, ali "nisu preduzeli ništa da me zaštite".
Silversajn i Fauntejn su, međutim, ubili Smita, izbovši ga 67 puta improvizovanim noževima, nakon čega su vukli njegovo telo po zatvoru kao opomenu drugim pripadnicima njegove bande. Silverstajn je osuđen na još dve uzastopne kazne doživotnog zatvora, iako je tvrdio da nije ubio Čapelea, a da je Smita ubio u samoobrani.
Do 1983. je u zatvoru postao samouki slikar. Te je godine, međutim, ubio zatvorskog čuvara Merla Klutsa, izbovši ga 40 puta improvizovanim nožem, nakon što se iz lisica oslobodio improvizovanim ključem. I ključ i nož mu je dodao drugi zatvorenik. Silverstajn tvrdi da ga je čuvar maltretirao i uništavao njegove slike, ali zatvorska uprava nije pronašla dokaze za to.
Na kraju je 2005. prebačen u supermaks Florens, gde je 23 časa dnevno provodio u ćeliji veličine sedam metara kvadratnih. Mogao je da vežba sat vremena dnevno na izolovanom dvorištu, a jedina veza sa spoljnim svetom bila mu je crno-bela televizija u ćeliji.
Kaznu uskraćivanja ljudskog kontakta odredio mu je direktor BOP-ja Norman Karlson još 1983., nakon što je divljački nasmrt izbo zatvorskog čuvara.
- Ne znam šta je drugo moglo biti učinjeno da se spreči dalje nasilje od strane čoveka koji nije imao šta izgubiti - napisao je Karlson u mejli Njujork Tajmsu..
U to vreme nije bilo predviđene savezne smrtne kazne za ubistvo zatvorskog čuvara.
NAPISAO NEKOLIKO ČLANAKA ZA NOVINE
Silverstajn je do smrti radio na autobiografiji, a napisao je i niz članaka za novine Prizn legal njuz i druge.
- Kap, kap, kap, minute, sati, dani, nedelje, meseci, godine, stalno kaplju bez kraja ili olakšanja koje se nazire - opisao je u jednom članku svoje iskustvo u samici.
Poslednji put kad je izašao iz samice, pre nego što je ove godine završio u bolnici, bilo je 1987. godine, kad su ga kubanski zatvorenici koji su pokrenuli pobunu u zatvoru nakratko oslobodili.
Silverstajn je tvrdio da ga je život u zatvoru promenio nagore.
ČUVARI HRANE ZVER KOJA ČUČI U NAMA
- Nisam ušao ovamo kao ubica, ali ovde naučite da mrzite. Ludilo je ovde kultivisano od strane čuvara. Oni hrane zver koja čuči u svima nama - napisao je.
Do 2007. je postao aktivista za mentalno bolesne zatvorenike, tvrdeći u isto vreme da mu se mentalno zdravlje u samici - popravilo.
- Sad imam više samokontrole, nakon 25 godina joge, meditacije, proučavanja budizma i kurseva kontrole besa - rekao je za lokalni portal Vestvord.
Ipak, samicu je opisao kao kaznu koja je gora od smrtne.
- Iako ne pogubljujemo ljude masovno, kao što rade u nekim drugim zemljama, naši lideri pokopaju ljude žive u cementnim grobnicama. Zapravo je humanije pogubiti nekoga nego ga mučiti, godinu za godinom - zaključio je.
- Zadivljen sam što nije (postao) potpuno lud (u samici) - rekao je o njemu urednik prethodno pomenutih novina Pol Rajt.
(Telegraf.rs/Index.hr)
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.