Izbori za Evropski parlament veliki test za Evropu: Mogu li Salvini i njegov savez da iskoče u prvi plan

Izbori za Evropski parlament uglavnom predstavljaju obavezan dosadan posao za Evropljane. Međutim, ovoga puta, biće malo drugačije, piše "Blumberg".

Glasanje zakazano u periodu od 23. do 26. maja može da se opiše svojevrsnim referendumom o eksperimentu starom 60 godina, zvanom Evropska unija. Svakako, jedan od najznačajnijih razloga za to je što se glasanje odvija u trenutku kada se Velika Britanija sprema za izlazak iz bloka.

Preporučujemo

Očekivani sukob vrednosti i politika proširiće se mnogo dalje od samog parlamenta, sa velikim krajnjim uticajem i na druge evropske institucije i nacionalne politike.

S obzirom na to da je Velika Britanija zahtevala učešće u glasanju, pošto je još zvanično članica EU, izbori bi za Britance mogli i da budu momenat istine, odnosno iskazivanja mišljenja o Bregzitu.

Foto: Tanjug/AP

Zašto su onda izbori za Evropski parlament odjednom tako važni? Postoji više razloga.

Prvi je taj što u mnogim zemljama Evropska unija i njena uloga dominiraju i u domaćoj politici. Prvi put sada postoji mogućnost da anti-EU partije osvoje dovoljno mesta u Evropskom parlamentu, dovoljno da im se da mogućnost da ometaju zakonodavnu proceduru. To je slučaj sa Najdželom Faražom u Velikoj Britaniji, Marin le Pen u Francuskoj i Mateom Salvinijem u Italiji. Emanuel Makron koji je pobedio Le Penovu na predsedničkim izborima 2017. godine rekao je da su predstojeći izbori zapravo izbor "za ili protiv Evrope".

Posebna pažnja biće usmerena na evroskeptičnu frakciju koju predvodi Salvinijeva Liga i Nacionalno okupljanje Marin le Pen i to da li će uspeti da prošire svoju bazu.

Salvini je u kampanji formirao savez za nacionalističkim partijama iz Nemačke, Finske i Danske i razgovarao sa potencijalnim partnerima iz Poljske i Mađarske. Čak i bez novih saveznika, broj mesta u parlamentu ove grupacije porastao bi sa 5 na 8 odsto, rezultati su analize objavljene 18. aprila.

Tradicionalno, evroskeptične snage su podeljene i ne uspevaju da formiraju jedinstven blok, piše "Blumberg".

Većina kandidata nalazi se pod maskom domaćih partija koje su deo velikih evropskih političkih porodica, kao što su hrišćanske demokrate (namačka kancelarka Angela Merkel) ili socijalisti (španski premijer Pedro Sančes). Ovo olakšava formiranje saveza u Evropskom parlamentu posle svakih izbora. Zbog toga je i Salvini pokušao da ujedini nacionalističke snage evropskih zemlja pod isti program, dok je Makronov pokret "Napred" u koaliciji sa evropskim liberalima.

Foto: Tanjug/AP

Nacionalističke partije pomerile su se od ideje "uništavanja EU". Sada teže nečemu drugom, odnosno pripitomljavanjem, kao što je na primer obnova unutrašnjih granica.

Stiv Benon, nekadašnji savetnik američkog predsednika Donalda Trampa, osnovao je pokret u Briselu sa ciljem da pruži podršku populističkim partijama koje podržavaju nacionalni suverenitet i imigraciona ograničenja.

Blok je inače zbog toga mnogo osetljiviji i na mogućnost mešanja u izbore i predstavlja neke finansijske penale. Za to vreme, osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg pozvao je na nova pravila na Internetu koja bi, između ostalog, poštovala integritet izbora.

Izbori za Evropski parlament često služe i kao baza sa domaće izbore i ponekad predviđaju potencijalne promene u zemljama članicama. Ovog puta, na primer, rezultati u Italiji i Nemačkoj mogli bi da uzdrmaju njihove vladajuće koalicije.

Pitanje je da li Salvinijeva partija može toliko da bude ohrabrena da napusti svoje partnerstvo sa pokretom levog centra "Pet zvezica" i da li će nemačke socijalne demokrate reagovati na njihove projektovane gubitke.

Foto: Tanjug/AP

Tu je zatim i Velika Britanija. Dok se britanska premijerka Tereza Mej nastavlja da se muči sa sporazumom o izlasku Velike Britanije iz EU, političari se bore za 73 mesta u Evropskom parlamentu još od sredine aprila.

Ankete pokazuju da se Faražova novoosnovana Bregzit partija uzdiže dok raste i ljutnja zbog toga što su prošle tri godine od čuvenog refrenduma u Britaniji, a ta zemlja je još članica EU.

Još jedna nova partija pod imenom "Promeni Ujedinjeno Kraljevstvo", koju su osnovali konzervativci i bivši laburisti poziva na još jedan refrendum o povlačenju iz EU.

Za mesta u Evropskom parlamentu bore se sve članice EU. Broj mesta u parlamentu rastao je toko godina i sada ih ima 751 s obzirom da broj ljudi u EU premašuje 500 miliona.

Planirano povlačenje Velike Britanije smanjiće broj mesta na 705.

Pogledajte video: Goli upali na sred sednice parlamenta o Bregzitu! Da to su ekolozi

(Telegraf.rs)