Šta smo to uradili sa planetom? I na najdubljoj tački okeana nađena je plastika, a nivo ugljen-dioksida dostigao je rekorde

Na svakih 30 sekundi u zemljama u razvoju umre jedan čovek. Dijareja, malarija ili kancer samo su neki od uzroka za njihovu smrt, ali pravu opasnost koja puca i bez oružja treba tražiti malo dalje - na prvoj plaži ili reci.

Dve milijarde ljudi, odnosno jedna četvrtina svetske populacije ima problem sa smećem i nagomilanom plastikom koja se nalazi na ulicama, u rekama, jezerima, morima. Dok aktivisti pozivaju na rekaciju, multinacionalne kompanije nastavljaju da proizvode plastiku za jednokratnu upotrebu.

Preporučujemo

Za to vreme, prema podacima Ujedinjenih nacija, u okeanima se nagomilalo oko 100 miliona tona ovog materijala, a zarazne infekcije nastale zbog života u blizini deponija, legla zaraze, ubiju i do milion ljudi godišnje.

Foto-ilustracija: Profimedia/National Geographic

Najnovija analiza koju su sproveli Međunarodna agencija za pomoć i razvoj "Tirdand", Institut za razvojne studije i međuanrodna organizacija Flora i Fauna (FFI) pokazuje kakav uticaj zagađenost plastikom ima ne samo na životnu okolinu, već i na najsiromašnije ljude.

- Krajnje je vreme da pažnju potpuno posvetimo na jedan od najkritičnijih problema današnjice, sprečavanje krize zagađenja plastikom, ne samo zarad zdravlja naše planete, već za dobrobit ljudi širom sveta. Potrebno nam je liderstvo onih koji su odgovorni za predstavljanje plastike zemljama gde njom ne može adekvatno da se upravlja i potrebna nam je međunarodna akcija koja će biti podrška zajednicama i vladama koje su najteže pogođene ovim problemom - rekao je potpredsednik FFI Dejvid Atenborof.

PLASTIKA I NA NAJDUBLJOJ TAČKI OKEANA

Povod za objavljivanje izveštaja krije se u najnovijem otkriću. Istraživač Viktor Veskovo i njegov tim otkrili su u "Čelendžer dipu", najdubljoj tački Marijanskog rova u Tihom okeanu, nećete verovati - plastiku.

Teksašanin je na dubini od skoro 11 kilometara u Marijanskom rovu našao pored novih vrsta i morskih stvorenja i deliće plastične kese.

Kako je sve izgledalo prikazano je i na snimku, a iako rezultati zvaničnih testova još nisu gotovi, pretpostavlja se da će oni utvrditi da je zaista reč o plastici.

Ovo je inače treći put da su se istraživači spustili na toliku dubinu. Veskovo je tako oborio rekord iz 1960. godine. Tada se podmornica američke mornarice spustila na dubinu od 10.912 metara. Takođe, i režiser Dejvid Kameron spustio se 2012. godine svojom podmornicom i stigao do dubine od 10.908 metara.

U pomenutom izveštaju koji su objavili stručnjaci pozivaju se direktori multinacionalnih kompanija da ne ignorišu više ovaj problem.

Izveštaj urgira na kompanije kao što su Koka Kola, Nestle, Pepsi i Uniliver, da promene svoje modele poslovanja tako što će prijaviti količinu jednokratne plastike koju su iskoristili za izvoz u zemlje u razvoju do 2020. godine i da taj broj prepolove do 2025.

Foto: Tanjug / AP

Problem je najveći u zemljama gde sistem nije razrađen, tačnije smeće se ni ne sklanja. Ono prvo završi u rekama, dovede i do poplava, a onda se i prošire opasne zaraze.

Mnogi pokušaji da se smeće ukloni tako što se ono spaljuje stvara opasnu paru, a takođe u nekim zemljama to onda dovodi i do stvaranja najveće emisije ugljenika.

I U SRBIJI REKE KAO DEPONIJA

Reke u Srbiji takođe sa sobom nose veliku količinu smeća. Tako je nedavno zemlju obišao snimak Južne Morave, koja je zbog padavina nabujala, ali u vodi jasno vidi šta ona sa sobom nosi.

Tako, ne treba čak ni da se posebno zagledate, videćete flaše, čaše, stiropor, kartonske kutije i kese.

I radna akcija na Gabrovačkoj reci donela je šokantne prizore, pa je tako iz te rečice izvučena "dnevna soba".

Članovi Radne akcije Delijski vis iz Niša izvukli su dve fotelje, par automobilskih guma i na desetine džakova različitog otpada. Nađena su uramljena slika, plišani meda, stare patike.

- Radili smo skoro osam sati i izbacili oko 10 kubika đubreta. Dole se nalazilo sve i svašta, od obuće, do delova atomobila, građevinski šut, lutkice, kreveti, lusteri, ma cela jedna dnevna soba bila je u reci - rekao je Milovan iz ovog udruženja.

Foto: Radna akcija Delijski vis

Setimo se onda i Josanice i Novom Pazaru koja je doslovno postala reka smeća.

REKORDAN NIVO UGLJEN-DIOKSIDA

Plastika i smeće nisu jedini problem. Nestanak šuma, zagađenost vazduha, a koliko je čovek promenio svoju planetu govori i činjenica da je izmerena najveća količina ugljen-dioksida u atmosferi - 415 čestica u milion (ppm). To je mnogo više nego ikada pre u poslednjih 800.000 godina, odnosno u istoriji čovečanstva, piše CNN.

- Ovo je prvi put u ljudskoj istoriji da naša planeta u atmosferi ima više od 415 čestica CO2 u milion - naveo je na Tviteru ekolog Bil Mekkiben.

Tokom Pliocenske epohe, pre negde oko 3 miliona godina, kada su globalne temperature bile 2-3 stepena više nego danas, veruje se da je nivo CO2 u atmosferi bio između 310 i 400 ppm.

U to vreme Arktik je bio pokriven drvećem, ne ledom, a letnje temperature na krajnjem severu bile su oko 15 stepeni Celzijusovih. Nivo mora bio je za oko 25 metra viši nego danas, ako ne i još viši od te brojke.

Foto: Tanjug/AP

Visok nivo CO2 u atmosferi - prouzorkovan je sagorevanjem fosilnih goriva i sečom šuma - tako zemlji onemogućuje da se sama hladi, a za to je naravno kriv čovek. Toplota se nagomilava blizu površina što prozorkuje da globalne temperature rastu sve više i više, uz katastrofalne posledice.

Količina CO2 već je dovela do toga da globalna temperatura poraste za 1 stepen. U narednih deset godina treba sprečiti da ona nastavi da raste.

Prema različitim studijama, ako bi temperatura porasla za ukupno dva stepena, bilo bi više toplih dana i toplotnih talasa, 388 miliona ljudi živelo bi uz nestašicu vode, a 194,5 miliona uz suše.

Poplave i ekstremne vremenske nepogode kao što su cikloni i tajfuni takođe bi se pojačali. Životinjski svet takođe bi bio opustošen, uz rizik da može nestati čak milion vrsta. Ipak, preživeli bi komarci, pa bi onda čak 27 odsto planete moglo da pati od malarije i drugih zaraza koje prenose komarci.

Pogledajte video: Heroji čiste Beograd od smeća: Ako imate dva sata slobodnog vremena, možete biti jedan od njih

(N. Z.)