Kriza oko Irana preti da eskalira, strahuje se od najgoreg: Da li će ova država postati novo žarište i ko se u ovom slučaju igra vatrom?

Nakon što je predsednik SAD Donald Tramp pre godinu dana najavio da se njegova zemlja povlači iz nuklearnog ugovora sa Iranom i pooštrio ekonomske sankcije Teheranu, ovih dana situacija eskalira: iranski predsednik Hasan Rohani je zatražio od zemalja-potpisnica Ugovora da ukinu sankcije u bankarskom i naftnom sektoru. U zavisnosti od stava tih zemalja, Iran će možda potom takođe da se u potpunosti povuče iz Ugovora.

Vlada u Teheranu je odlučila da svoje zalihe obrađenog uranijuma više ne prodaje inostranstvu, kao i da se prerada uranijuma intenzivira. Zemlje EU koje su potpisnice Ugovora su odbile da ispune zahtev Teherana i samo zatražile da Iran i dalje poštuje svoje ugovorne obaveze.

Preporučujemo

Predsednik SAD-a Donald Tramp je nakon novog zaoštravanja odnosa rekao kako je novi sporazum s Iranom o nuklearnom programu moguć, dodavši kako su ekonomske sankcije uticale na smanjivanje iranskih aktivnosti za koje Vašington tvrdi da stoje iza niza nedavnih napada na Bliskom istoku, piše Hina.

- Zaista verujem da Iran želi da postignemo dogovor i mislim da je to jako pametno od njih i da je to mogućnost koja će se ostvariti - poručio je američki zvaničnik.

- Ima šanse postati sjajna država pod istim vođstvom. Ne želimo promenu režima - želim da budem jasan oko toga. Mi želimo da nema nuklearnog oružja - dodao jeon.

RAST TENZIJA

Tenzije između Teherana i Vašingtona porasle su nakon napada na naftne tankere u Persijskom zalivu ovog meseca. Vašington, saveznik Saudijske Arabije, iranskog rivala u tom regionu, za napade je optužio Iran, što je Teheran odbacio.

SAD je u region poslao nosač aviona, bombardere i dodatnih 1,5 hiljada vojnika, zbog čega se pojačao strah od direktnog sukoba.

Trampova izjava dolazi nakon što je njegov savetnik za nacionalnu sigurnost Džon Bolton u subotu rekao da SAD poseduje "ozbiljne" informacije o iranskim pretnjama, ne otkrivši više detalja.

Ova situacija je glavna tema gotovo svih svetskih medija, a evo kako je komentarišu nemački dnevni listovi.

Kako će lideri rešiti ovu krizu? Foto-montaža: Tanjug/AP, Profimedia/AFP

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): "Pretnja da će ponovo početi prerada uranijuma je igranje vatrom. Ako bi došlo do toga, Sporazum iz 2015. godine bi postao samo mrtvo slovo na papiru. Apeli ostalih pet ugovornih država su prodorni i razumljivi. Ostaje da se vidi hoće li iransko vođstvo da bude zastrašeno vojnim pretnjama.

Kriza je dovela evropske zemlje i zemlje EU u dilemu koja ne može lako da se reši. Kako te zemlje da zaštite iranski naftni i bankarski sektor od američkih sankcija? Da li da se u konfliktu postave protiv SAD i tako – na stranu iranskog režima?"

Miteldojče cajtung (Hale): "Onaj ko jednostrano traži krivicu režima pojednostavljuje stvari. Jer, i nekoliko meseci nakon što je predsednik Tramp najavio da će se povući iz Sporazuma, režim se nije odlučio na potpuno poništavanje svih odredbi: najava da se Teheran neće pridržavati samo određenih odredbi, daleko je iza onoga što su htele radikalne snage – utoliko je gluplje ponašanje Donalda Trampa u regionu. On je još na početku svog mandata zario zube u Sporazum i išao na konfrontaciju".

Iran je još od revolucije antiamerički nastrojen Foto: Tanjug/AP

Štraubinger tagblat: "Ne, Iran nije bezazlen. Ne, nuklearni sporazum nije bio savršen. Ali, Iran koji ima sporazumne obaveze bio je mnogo uračunljiviji od Irana koji se povlači. Niti razgovora su pukle, mogućnosti upliva se smanjuju.

Malo više pritiska i rafinirane diplomatije ne bi štetili da se Iran – koji se prema saznanjima Međunarodne agencije za atomsku energiju pridržavao Sporazuma – navede na još neke ustupke. Zveckanje oružjem koje je upravo počelo neće učiniti svet sigurnijim."

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): "Zar Donald Tramp ne poznaje reč deeskalacija? Ili on namerno provocira vojno odmeravanje snaga u starom konfliktu između Amerike i Irana da bi svetu demonstrirao novu snagu supersile pod svojom komandom?

Kako god odgovorili na ovo pitanje, zaključak ostaje isti: opasnost od izbijanja velikog rata na Srednjem istoku je sada realnija nego što je to bila u poslednjih 15 godina, otkako su počele kontroverze oko navodnog programa nuklearnog naoružavanja Islamske republike."

List dalje piše da "ne treba očekivati da će protesti Evropljana uticati na Vašington. I pored toga, EU sada ne sme da propusti nijednu šansu i ne sme da štedi truda na planu deeskalacije. U to spadaju i ponude za posredovanje, garantije da će evropski trgovinski odnosi sa Iranom i pored kaznenih mera SAD biti dalje razvijani – i poziv predsedniku Rohaniju da ignoriše bombama nakrcan nosač aviona Abraham Linkoln koji se kreće prema regionu."

Hajlbroner štime (Hajlbron): "Onaj ko postavlja fitilj na bure baruta zvano Iran, svejedno sa koje strane, računa sa mogućim sukobom koji bi potresao ne samo region, već i šire područje. Jedna jedina pogrešna reakcija mogla bi izazvati direktnu vojnu konfrontaciju. Donald Tramp je upravo pooštrio embargo na naftu i opremio jedan nosač aviona kao i eskadrile – klasična topovska politika umesto diplomatije."

"Predsednik SAD je pre godinu dana najavio povlačenje iz nuklearnog ugovora i time zadao udarac svojim partnerima iz EU. Bilo bi bolje da je tu vladalo veće jedinstvo. U administraciji SAD ima onih koji glasno traže promenu vlasti u Teheranu. Istorija nas uči da takvi pokušaji često završavaju katastrofom" zaključuje ovaj list.

VIDEO: Pitanje koje postaje neizbežno: Da li je treći svetski rat na pomolu?

(Telegraf.rs/DW)