Omar el Bašir je 3 decenije bio neprikosnoveni lider Sudana: Ratovao je i sarađivao sa teroristima, a sada je zbačen vojnim udarom (FOTO) (VIDEO)

Omar Hasan Ahmed el Bašir bio je general-potpukovnik vojske Sudana, i predsednik od 1989. do 2019. godine, kada je svrgnut vojnim pučem sa vlasti. Protesti protiv njega su trajali nekoliko meseci, a kada je predsednik podneo ostavku, narod je slavio na ulicama. Sada očekuju da će država krenuti u pravom smrtu i da će narod živeti u uređnom društvu.

Ipak ne može da se porekne činjenica da je 30-godišnja vladavina Omara el Bašira, ostavila duboki trag u Sudanu i da će državi trebati vremena da se oslobodi nasleđa koje je ovaj sada omraženi lider ostavio.

Preporučujemo

MLADOST I DOLAZAK NA VLAST

Rođen je 1944. u mestu Hoš Banaga, južno od grada Kartuma. Stupio je u sudansku vojsku 1960. godine. Studirao je na egipatskoj vojnoj akademiji, a diplomirao na sudanskoj vojnoj akademiji u Kartumu 1966. godine. Od 1975. bio je vojni ataše u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a 1981. postao je zapovednik oklopne padobranske brigade.

Oženjen je svojom rođakom Fatimom Khalid, a takođe ima i drugu ženu po imenu Vidad Babiker Omer, koja ima nekoliko dece iz prvog braka. El-Bašir nema svoju decu.

Omar el Bašir je vladao Sudanom 30 godina Foto: Profimedia/Zuma Press - News

Na vlast je došao 1898. godine kao brigadir u sudanskoj vojsci. Predvodio je grupu oficira u vojnim udaru koji je smenio demokratski izabranu vladu premijera Sadika al-Mahdija nakn što je počela pregovore sa pobunjenicima na jugu.

Revolucionarno veće je raspušteno 1993. godine, a Bašir se proglasio predsednikom i povećao svoja ovlašćenja. Sva izvršna i zakonodavna vlast bila je u njegovim rukama. Od tada je tri puta biran za predsednika na izborima koji su uvek bili pod proverom zbog izborne prevare.

SADARANJA SA AMERIKOM I EVROPSKIM ZEMLJAMA

Od početka 1990-tih, nakon što je el-Bašir preuzeo vlast, njegov režim je bio u sukobu sa američkom spoljnom politikom koja je dominirala u regionu.

Sudan je podržavao Irak u invaziji na Kuvajt i optužen je za skrivanje i pružanje utočišta i podršku islamističkim terorističkim grupama.

Sarađivao je sa brojnim svetskim liderima Foto: Tanjug/AP

Uloga Sudana na radikalnoj Pan-arapskoj islamskoj konferenciji koju je predvodio Hasan al-Turabi, prestavljala je veliku zabrinutost za bezbednost američkih zvaničnika i drugih lica u Sudanu, pa su SAD rešile da evakuišu svoje osoblje iz Kartuma, sredinom devedesetih godina.

Američka vlada je bila zabrinuta zbog navodnih terorističih veza koje su vlast Sudana navodno imale sa međunarodnim terorističkim organizacijama. Tako su 1993. godine, imenovale Sudan za sponzora terorizma i suspendovali su aktivnosti američke ambasade u Kartuma 1996. godine.

Bašir je tada tajno sarađivao sa francuskim specijalističkim snagama kako bi uredio hapšenje Karlosa Šakala na sudanskom tlu.

Tokom 1996. godine Bašir je naredio svom ministru odbrane da organizuje seriju tajnih putovanja u SAD kako bi se održali razgovori sa američkim zvaničnicima.

Amerikanci su tražili od Baširove vlade i informacije o Osami bin Ladenu i drugim radikalnim islamističkim grupama. Klintonova administracija je tražila od Sudana da izbaci bin Ladena, što je Bašir ispoštovao.

Kontroverze su izbile oko toga da li je Sudan ponudio da preda bin Ladena u zamenu da im su ukinu američke sankcije.

ZLOČINI U DARFURU

U martu 2009. godine je optužen od strane Međunarodnog krivičnog suda zbog navodnog vođenja kampanje za masovono ubijanje, silovanje i pljačkanje civila u Darfuru.

U oktobru 2005. godine el-Baširova vlada je pregovorala o kraju Drugog sudanskog građanskog rata, koji je doveo do referenduma na jugu, što je dovelo do odvajanja Južnog Sudana.

U regionu Drafur je besneo rat koi je doveo do oko 10.000 poginulih, prema podacima sudanske vlde, ali većina stranih izvora kaže da je bilo između 200.000 i 400.000 žrtava.

Tokom njegove vladavine bilo je nekoliko borbi između milicije i pobunjeničkih grupa kao što su Sudanska oslobodilačka vojska i Pokret za pravdu i jednakost u obliku gerilskog rata u Darfuru.

Građanski rat je doveo do raseljavanja 2,5 miliona ljudi i stvorio je krizu u diplomatskim odnosima između Sudana i Čada. Zbog toga Bašir danas drži reputaciju jednog od najkontroverznijih vođa današnjice.

OPTUŽNICE

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda je u julu 2008. optužio Bašira za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u regionu Darfura. Sud je izdao zahtev za izručenje 4. marta 2009. zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, ali je zaključeno da nema dovoljno dokaza za optužbu za genocid.

Sud je potom 2010. godine izdao drugi nalog koji je sadržao tri odvojene tačke za genocid. Novi nalog je kao i prvi dostavljen sudanskoj vladi, koja ga nije priznala.

U optužnicama se ne navodi da je Bašir lično učestvovao u tim aktivnostima, umesto toga kažu da je osumnjičen da je krivično odgovoran, kao inderektni saizvršilac. Odluci suda suprotstavili su se Afrička unija, Arapska liga, Pokret nesvrstanih i vlade Rusije i Kine.

NAVODI O KORUPCIJI

El Baširova karijera je gotovo uvek bila prožeta ratovima. Uprkos obećanjima da će okončati građanski rat koji je trajao 21 godinu, sukob se nastavio i nakon što je on stupio na dužnost.

Tokom čestih borbi, optužuju ga da je pljačkao osiromašenu naciju. Prema američkim podacima, oko 9 milijardi njegovog bogatstva je skriveno u londonskim bankama.

Luis Moreno Okampo, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, istakao je da je Bašir sakrio svoje bogatstvo što je promenilo predstavu o njemu u Sudanu. Ljudi su verovali da je on krstaš u odnosu na ostale lopove.

Vikilks je izbacio podatke da je el Bašir proneverio 9 milijardi državnog novca, a Engleska Banka je insistirala da nije znala kakve veze taj novac ima sa Baširom. Portparol sudanske vlade je ovu tvrdnju nazvao smešnom i napao je glavnog tužioca.

Protesti u Sudanu su trajali meseci Foto: Tanjug/AP

PROTESTI I SVRGAVANJE SA VLASTI

Od decembra 2018. godine, Bašir se suočavao sa velikim protestima koji su zahtevali njegovo uklanjanje sa valsti. Kada je svrgnut 11. aprila 2019. godine, vest o tome su saopštile sudanske oružane snage na državnoj televiziji.

On je stavljen u kućni pritvor do formiranja prelaznog veća. U vreme kada je uhapšen, Bašir je vladao sudanom najduže od svih lidera te zemlje koja je nazavisnost stekla 1956. godine. Vojska je naredila hapšenje ministara iz njegovog kabineta.

Vojni puč je izveo general Ahmed Avad, posle čega je stavljen u kućni pritvor, a vlast u zemlji je preuzela vojska koja je raspustila parlament do izbora 2020. godine.

Bašir je u kućnom pritvoru Foto: Tanjug/AP

(Telegraf.rs/A.T.)