ISPRAVKA Ko je Džulijan Asanž i zašto se krio 7 godina? Genijalacu ne preti smrtna kazna

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž (47) uhapšen je danas u zgradi ambasade Ekvadora u Londonu, u kojoj je proveo poslednjih sedam godina. Asanža su britanski policajci izveli iz zgrade na silu, dok se on opirao nakon što mu je Ekvador ukinuo azil. Džulijan Asanž je australijski novinar koji je privukao međunarodnu pažnju kao osnivač internet stranice Vikiliks. Nakon hapšenja Velika Britanija je garantovala da osnivača Vikiliksa neće izručiti zemlji koja zakonom predviđa smrtnu kaznu.

Lenin Moreno, predsednik Ekvadora 2017. godine, objavio je da je od Velike Britanije dobio garanciju da Asanž "neće biti izručen državi u kojoj bi mogao biti izložen torturi ili smrtnoj kazni" (rizik od političkog progona ili smrtne kazne - koja i dalje postoji u SAD - bio je jedan od argumenata Asanžove odbrane u Velikoj Britaniji).

Preporučujemo

Nakon što je vlada Ekvadora ukinula azil osnivaču Vikiliksa, britanska policija je ušla u ambasadu Ekvadora u Londonu i uhapsila Asanža.

- Mogu da potvrdim da je Asanž u pritvoru i da je suočen sa pravosuđem Britanije -  rekao je britanski ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid, prenela je agencija Rojters.

Predsednik Ekvadora Lenin Moreno rekao je da je njegova zemlja ukinula azil Asanžu nakon što je on više puta prekršio međunarodne konvencije.

Ovo su svi detalji o novinaru:

KO JE DŽULIJAN ASANŽ?

Novinar, kompjuterski programer i aktivista Asanž je rođen 3. jula 1971. godine u Taunsvilu u Australiji. Imao je neobično detinjstvo, pošto je neke od svojih ranih godina proveo putujući okolo sa svojom majkom, Kristin i očuhom Bretom Asanžom. Očuh ga je kasnije opisao kao "oštrog klinca koji se uvek borio za gubitnika."

Svoj genijalni koeficijent inteligencije iskoristio je da bi upao u baze podataka mnogih organizacija visokog profila. U 2006. godine počeo je da radi na Vikiliksu, internet stranici namenjenoj prikupljanju i deljenju poverljivih informacija na međunarodnom nivou.

Foto: Tanjug/AP

Zbog svog predanog rada, aktivista je zaslužio titulu "Ličnosti godine" magazina Tajm 2010.

U nastojanju da izbegne izručenje Švedskoj zbog navoda o seksualnom napadu, Asanž je u ekvadorskoj ambasadi u Londonu bio od 2012. godine.

U 2016. godini, njegov rad je ponovo privukao međunarodnu pažnju kada je Vikiliks objavio hiljade mejlova između američkog predsedničkog kandidata Hilari Klinton i Demokratskog nacionalnog komiteta, za koje se veruje da su uticali na predsedničke izbore te godine.

OSNIVANJE VIKILIKSA

Asanž je strast prema kompjuterima otkrio kao tinejdžer. Sa 16 godina dobio je prvi kompjuter na poklon od majke. Ubrzo je razvio talenat za hakovanje u kompjuterske sisteme. Njegov upad 1991. na glavni terminal za Nortel, telekomunikacionu kompaniju, doveo ga je u nevolju. Asanž je optužen za više od 30 hakovanja u Australiji, ali je platio samo novčanu kaznu za štetu.

Foto: Tanjug/AP

Asanž je nastavio karijeru kao kompjuterski programer i programer softvera. Studirao je matematiku na Univerzitetu u Melburnu. Napustio je fakultet, a kasnije je tvrdio da je to uradio iz moralnih razloga. Asanž se usprotivio drugim studentima koji rade na kompjuterskim projektima za vojsku.

U 2006. godini počeo je rad na Vikiliksu, veb-stranici namenjenoj za prikupljanje i deljenje poverljivih informacija na međunarodnom nivou. Sajt je zvanično pokrenut 2007. godine i tada je vođen iz Švedske zbog snažnih zakona zemlje koji štite anonimnost osobe.

Od tada je Vikiliks objavio stotine hiljada dokumenata: o ekstrapravnim ubistvima u Keniji, o toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi, zatvoru Gvantanamo, bankama poput Julijus Ber i Kaupting, ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i diplomatske depeše američkih ambasada i konzulata u svetu.

Kasnije te godine, Vikiliks je objavio američki vojni priručnik koji je pružio detaljne informacije o centru za pritvor u Gvantanamu. Takođe je objavio i mejlove tadašnjeg potpredsedničkog kandidata Sare Palin koje je dobio od anonimnog izvora u septembru 2008. godine.

Foto: Tanjug/AP

SEKSUALNE PRIJAVE

Početkom decembra 2010. Asanž je otkrio da ima druge pravne probleme zbog kojih bi trebalo da brine. Od početka avgusta, on je bio pod istragom švedske policije zbog tvrdnji koje su uključivale dve tačke za seksualno zlostavljanje, jednu tačku nezakonite prinude i jednu tačku silovanja. Nakon što su švedske vlasti 6. decembra izdale evropski nalog za hapšenje, Asanž se predao londonskoj policiji.

Od 30. novembra 2010, Interpol ga je smestio na crveni spisak traženih osoba.

Nakon niza saslušanja o izručenju početkom 2011. godine, Asanž je 2. novembra 2011. godine saznao da je Visoki sud odbio njegovu žalbu. Tada je planirao da se obrati Vrhovnom sudu Velike Britanije.

DOBIJANJE AZILA

Prema Njujork Tajmsu, Asanž je došao u ekvadorsku ambasadu u Londonu 19. juna 2012. godine, nastojeći da izbegne izručenje Švedskoj.

Foto: Tanjug/AP

Dva meseca kasnije, 16. avgusta 2012. godine, Asanž je dobio politički azil od ekvadorske vlade, koja, kako piše Tajms, "štiti Asanža od britanskog hapšenja, ali samo na ekvadorskoj teritoriji, ostavljajući ga ranjivim ako pokuša da napusti ambasadu kako bi otišao na aerodrom ili železničku stanicu."

U avgustu 2015. godine manje optužbe za seksualno zlostavljanje iz 2010. godine - sa izuzetkom silovanja - odbačene su zbog zastarelosti od strane švedskih tužilaca. Statut ograničenja optužbi za silovanje ističe 2020. godine.

U februaru 2016. godine, komisija Ujedinjenih nacija je utvrdila da je Asanž bio proizvoljno pritvoren i preporučila je njegovo puštanje na slobodu i naknadu za lišavanje slobode. Međutim, i švedska i britanska vlada odbacile su te zaključke kao neobavezujuće i ponovile da će Asanž biti uhapšen ako napusti ambasadu Ekvadora.

Foto: Tanjug/AP

19. maja 2017. Švedska je saopštila da će prekinuti istragu o silovanju Džulijana Asanža.

- Iako je danas bila važna pobeda i važna potvrda, put je daleko od kraja - rekao je novinarima iz ekvadorske ambasade u Londonu.

- Rat, pravi rat, tek počinje - dodao je novinar.

Asanžu je i dalje pretio nalog za hapšenjem u Velikoj Britaniji zbog toga što se nije pojavio na sudu, a američko ministarstvo pravosuđa reklo je da preispituje da li će ga optužiti za otkrivanje tajnih podataka.

On je u decembru 2017. godine dobio državljanstvo Ekvadora, ali je njegov odnos sa svojom usvojenom zemljom ubrzo pogoršan. U martu 2018. godine vlada je prekinula pristup internetu na osnovu toga što su njegovi postupci ugrozili "dobre odnose koje zemlja održava sa Ujedinjenim Kraljevstvom, sa ostalim državama Evropske unije i drugim zemljama".

Foto: Tanjug/AP

UTICAJ NA PREDSEDNIČKU TRKU U SAD 2016.

Asanž i Vikiliks ponovo su se vratili na naslovne strane tokom leta 2016. godine kada se američka predsednička trka sužavala na dva glavna kandidata, demokratu Hilari Klinton i republikanca Donalda Trampa. Početkom jula, Vikiliks je objavio više od 1.200 mejlova sa Klintonovog privatnog servera tokom njenog mandata kao državni sekretar.

Kasnije u toku meseca, Vikiliks je objavio dodatnu rundu mejlova od Demokratskog nacionalnog komiteta koja je ukazala na pokušaj da se potkopa Klintonov primarni protivnik, Berni Sanders, što je dovelo do ostavke predsednika DNC-a Debi Vazerman Šulc.

U oktobru Vikiliks je otkrio više od 2.000 mejlova predsednika Klintonove kampanje Džona Podeste, koji je uključivao odlomke iz govora bankama na Vol Stritu. Do ovog trenutka, zvaničnici američke vlade su javno objavili uverenje da su ruski agenti hakovali DNC servere i dostavljali mejlove Vikiliksu, iako je Asanža više puta ponovio da to nije tačno.

Foto: Tanjug/AP

Uoči izbora, Asanž je saopštio da nije imao ličnu želju da utiče na ishod, napominjući da nikada nije primio dokumente Trampove kampanje za objavljivanje.

- Bez obzira na ishod predsedničkih izbora u SAD 2016. pravi pobednik je američka javnost koja je bolje informisana kao rezultat našeg rada - rekao je on. Ubrzo nakon toga, Tramp je proglašen pobednikom.

Napomena: U prvobitnoj verziji teksta objavljeno je da je Asanžu pretila smrtna kazna, te da su ga mnogi nazivali mrtvim čovekom koji hoda. Iste tvrdnje, koje nisu istinite, uklonjene su iz teksta. Naime, tvrdnja je bazirana na pogrešno prevedenom pasusu iz članka objavljenog 2012. godine u časopisu New York Times. Originalni članak, objavljen 16.8.2012, zapravo je sadržao navod da se Ekvador u svojoj odluci da Asanžu pruži azil pozvao na mogućnost da bi Asanž mogao da se “suoči s političkim progonom ili da bude poslat u SAD kako bi se suočio sa smrtnom kaznom”, što je izjavio tadašnji ministar spoljnih poslova Ekvadora Ricardo Patiño. U članku ne postoji tvrdnja da je mogućnost smrtne kazne stvorena odlukom o azilu.  

(A. M.)