Kolone izbeglica, deca bez ruku i nogu, tela nastradalih koja trunu, oslikavaju sav užas rata: Stravične slike genocida u Ruandi teraju suze na oči (FOTO)

 
  • 18

Krvi žedni Hutu ekstremisti su koristili radio stanice i novine za propagiranje mržnje. Podsticali su svoje sunarodnike da "iskorijene bubašvabe", kako su nazivali pripadnike plemena Tutsi

Za samo 100 dana, između 6. aprila i sredine jula 1994. godine u Ruandi, vladajuće pleme Hutu ubilo je između 800 hiljada i milion pripadnika manjinskog plemena Tutsi, kao i pripadnika svog plemena koji su se protivili postupcima ekstremista naroda Hutu. Po proceni iz februara 2008. broj žrtava iznosi preko 1.074.000.

Žena u bolnici pije mleko. Veliki broj ljudi je ovde preminuo od posledica bolesti i brojnih povreda Foto: Tanjug/AP

Oko 85 odsto stanovnika Ruande čine pripadnici pleman Hutu, ali su Tutsi manjina i dugo su dominirali ovom malenom zemljom središnje Afrike. Naime, belgijska uprava pod kojom je bila Ruanda, a pre njih i nemačka, mogućnost obrazovanja i angažmana u kolonijalnoj administraciji pružila isključivo Tutsima, dok je u socijalnoj podeli, pripadnicima plemena Hutu bila namenjena uloga fizičke radne snage.

Ovo su optuženi koji su učestvovali u ratnim zločinima i genocidu Foto: Tanjug/AP

To je zapravo i koren strašnog krvoprolića, bratoubilačkog rata, koji se dogodio 1994. godine. Inače, oni govore istim jezikom, pripadaju istoj religiji i razliku izmeđi ova dva plemana teško je uočiti. Dok nisu kolonizovani Hutui su se prvotno bavili ratarstvom, a Tutsi stočarstvom. Ruanda je tek 1961. godine dobila nezavisnost od Belgije, piše 24sata.hr.

Dečak koji je preživeo masakr, noga mu je povređena mačetom Foto: Tanjug/AP

Sve je počelo kada su u avionskoj nesreći prilikom slijetanja u glavni grad Ruande Kigali poginuli su predsednik Ruande i njegov kolega predsednik Burundija, obojica iz plemena Hutu. Ekstremisti su odmah optužili Tutse da stoje iza napada i počeli sa progonima i masovnim ubistvima. A avion su zapravo oborile oružane snage Hutua kako bi dobile izgovor za masakr koji je usledio.

Telo žene i njenog deteta u blizini jedne crkve Foto: Tanjug/AP

Na ličnim kartama u Ruandi je u to vreme pisalo kojoj etničkoj grupi stanovnici pripadaju. Hutu policija je postavila blokade na putevima na kojima su masakrirali Tutsije, često sa upotrebljavali i mačete koje je većina građana imala kod svojih kuća.

Veliki broj izbeglica Foto: Tanjug/AP

Hiljade Tutsi žena je zatvoreno i zlostavljano kao seksualno roblje. Komšije su ubijale komšije, muževi žene (ako su bile iz plemena Tutsi), a kao opravdanje su govorili da su to morali učiniti kako njih ne bi ubila Hutu policija, jer se nisu svrstali na "pravu stranu".

Uplakani dečak pokušava da probudi majku. Fotografija je uslikana u izbegličkom kampu Foto: Tanjug/AP

Krvi žedni Hutu ekstremisti su koristili radio stanice i novine za propagiranje mržnje. Podsticali su svoje sunarodnike da "iskorijene bubašvabe", kako su nazivali pripadnike plemena Tutsi. Čak su imena ljudi koji trebaju da budu likvidirani čitana na radiju.

Telo ubijenog muškarca ispred crkve u Ruandi Foto: Tanjug/AP

Iako su u to vreme u Ruandi bile belgijske, francuske i trupe Ujedinjenih nacija oni nisu zasutavili masakr.

Ruandski patriotski front Foto: Tanjug/AP

NIKO NIJE HTEO DA IM POMOGNE

Francuske snage, koje su inače bile saveznice vlade većinskih Hutua, uspostavile su navodnu zonu bezbednosti ali su optužene da nisu ništa učinile da spreče progon i ubistva. Amerikanci ipak nisu hteli da budu uvučeni u još jedan sukob u Africi, a Ujedinjene nacije su u vreme najvećeg masakra donele odluku o smanjenju mirovnih trupa UN-a na svega 270 pripadnika, piše 24sata.hr.

Veliki broj ljudi u Ruandi je pretrpeo stravične povrede Foto: Tanjug/AP

Ruandski patriotski front koji su činili pripadnici Tutsija, izbeglih iz Ruande još krajem 50-ih godina kad je došla do prvih većih sukoba između dva plemena, kreću u odlučnu ofenzivu i do kraja jula 1994. uspevaju da celu teritoriju stave pod nadzor.

Deca mole da pređu most Foto: Tanjug/AP

U novembru 1994. godine Savet bezbednosti UN-a je  uspostavilo Međunarodni sud za zločine u Ruandi, gde je suđeno nekolicini istaknutih pripadnika bivšeg ruandskog režima. Od 1997. osuđeno je 29 osoba među njima i poznatog pevača Simona Bikindija koji je dobio 15 godina zatvora za svoj govor održan u junu 1994., kojim je pozvao Hutue da pobiju manjinske Tutsije.

Beba stara šest meseci, teška je samo 2,5 kilograma Foto: Tanjug/AP

Doživotnu kaznu je 2008. godine dobio i katolički sveštenik Athanase Seromba, jer je naredio da se bagerima sruši crkva u kojoj su se nalazili Tutsiji, a onda je pozvao vojsku da mačetama i pištoljima ubije ostatak preživelih.

Veliki broj dece je ostao bez roditelja, a pretrpeli su i amputacije ruku i nogu Foto: Tanjug/AP
Devojčica leži uz telo mrtve majke Foto: Tanjug/AP
Olupina aviona u kojem je poginuo predsednik Ruande 6. aprila 1994. godine Foto: Tanjug/AP

(Telegraf.rs)

Video: Jake policijske snage obezbeđuju Univerzitet Hauard

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Cika Velja

    4. april 2019 | 19:32

    Milion mrtvih,ali bezvrednih...tako je svet reagovao...jer takav je svet!?

  • Iki

    4. april 2019 | 20:38

    Eehh sto nemam neku moc...nebi ovoga ni u snu bilo..Uzasss boze pomiluj nas gresne..Spasi nas ratova i politike.

  • Daki

    4. april 2019 | 21:23

    Spasi Boze ljude svoje. Oprosti nam gresnima

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA