Nišlijka gledala fotografije soba Aušvica, kada je pročitala jedno ime, pretrnula je i izgubila moć govora (FOTO)

 
 ≫ 
  • 14

Najveći koncentracioni logor nalazio se 286 kilometara od Varšave, a prema svedočenju njegovog komandanta u njemu je ubijeno 2,5 miliona ljudi

Jasna Ćirić sa tetkom Matildom i tečom Wolfom u Kanadi Foto: Privatna arhiva

Rodbina ljudi ubijenih u jednom od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu, zloglasnom logoru Aušvic i dalje pokušava da rasvetli njihovu sudbinu, pa s vremena na vreme iz mraka prošlosti isplivaju nova svedočanstva o užasima holokausta. Tako je predsednica niške jevrejske opštine Jasna Ćirić na fotografiji zida jedne od logoraških soba, objavljenih na poljskom vebsajtu koji se bavi istraživanjem pogroma Jevreja, prepoznala potpis svoga teče Poljaka Wolfa Zelmanowicza iz sela Kolo koji je čudom preživeo gubilište u kojima je kosti ostavilo više od dva miliona ljudi.

Jasna objašnjava da je u sinoć listala sajtove koji se bave stradanjem Jevreja u Drugom svetskom ratu kada je naišla na slike cigala sa logoraškim imenima uz poziv da se jave oni koji o njima nešto znaju.

- Kada sam pročitala ime, pretrnula sam, bukvalno sam izgubila moć govora... Postavljene su bile četiri slike sa ciglama iz logora, na jednoj od njih napisano je bilo Wolf Zelmanowicz... To je bilo ime supruga moje tetke, njegov logoraški broj i naziv sela iz koga je odveden u Aušvic.

On je rođen u mestu Kolo blizu grada koji se sada zove Poznanj, bio je vodoinstalater i taj zanat mu je spasio život, jer je radio po logoru pa mu je pošteđen život, dok su mu u logoru ubijeni žena, roditelji, sedmoro braće i sestara i pedesetak rođaka. Osim njega, užase Aušvica preživeo je i njegov brat Marek - priča Jasna.

Wolfov potpis na cigli nadživeo vreme Foto: Privatna arhiva

Nakon što su sovjetske trupe 27. januara 1945. godine oslobodile Aušvic, Wolf je prebačen u prihvatni logor za Jevreje u Italiji.

- Tamo je upoznao sestru moje majke Matildu koja je bila deportovana iz Albanije, venčali su se iste godine i otišli su brodom u Kanadu gde je teča promenio prezime u Zelman, i počeo uspešan privatni biznis. Bili smo veoma bliski, ja sam sedamnaest puta išla kod njih u Kanadu, a teča i tetka su dolazili u Niš. Poslednji put ovde je bio kada je imao 69. godina. Tetka je preminula 2004. godine, a on je poživeo još 11 godina i preminuo u svojoj 97. godini - kaže Ćirić.

Wolf i Matilda se upoznali u logoru Foto: Privatna arhiva

Aušvic, najveći koncentracioni logor nalazio se 286 kilometara od Varšave, a prema svedočenju njegovog komandanta na suđenju u Nirnbergu Rudolfa Hesa, u njemu je ubijeno 2,5 miliona ljudi.

Unesko ga je proglasio delom Svetske baštine, a dan oslobođenja Aušvica obeležava se kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Aušvic je na svojoj zloglasnosti dobio i zahvaljujući Jozefu Mengeleu, nacističkom lekaru poznatom po izvođenju prinudnih medicinskih eksperimenata na logorašima.

Na njegovoj meti posebno su bila deca blizanci, na kojima je izvodio jezive eksperimente u nameri da utvrdi način nastajanja višestrukih trudnoća a u cilju uvećavanja pripadnika arijevske rase.

Mengele je umro kao slobodan čovek u Argentini uprkos velikim naporima lovaca na ratne zločince da ga pronađu.

Jasnina majka Julijana sa Wolfovom suprugom, svojom sestrom Matildom u Kanadi, pored njegovog vozila Foto: Privatna arhiva

VIDEO: Hitler se družio sa jevrejskom devojčicom

(D.K.)

Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ja

    3. april 2019 | 21:12

    Postoji antisemitizam, ali ne postoji antisrbizam. Zlocin nad Srbima se ne spominje, a nad Jevrejima se uci i ucice se doveka. Zasto?

  • brko

    3. april 2019 | 22:11

    Da bi nas svijet cjenio moramo prvo naučiti da cijenimo sami sebe osvojio narod

  • Dejan

    3. april 2019 | 23:30

    Evropa je za svoj dan trebala da uzme datum oslobođenja Aušvica a ne da lukavo zatrpava dan pobede nad n acizmom ! Toliko.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA