Nišlijka gledala fotografije soba Aušvica, kada je pročitala jedno ime, pretrnula je i izgubila moć govora (FOTO)
Rodbina ljudi ubijenih u jednom od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu, zloglasnom logoru Aušvic i dalje pokušava da rasvetli njihovu sudbinu, pa s vremena na vreme iz mraka prošlosti isplivaju nova svedočanstva o užasima holokausta. Tako je predsednica niške jevrejske opštine Jasna Ćirić na fotografiji zida jedne od logoraških soba, objavljenih na poljskom vebsajtu koji se bavi istraživanjem pogroma Jevreja, prepoznala potpis svoga teče Poljaka Wolfa Zelmanowicza iz sela Kolo koji je čudom preživeo gubilište u kojima je kosti ostavilo više od dva miliona ljudi.
Jasna objašnjava da je u sinoć listala sajtove koji se bave stradanjem Jevreja u Drugom svetskom ratu kada je naišla na slike cigala sa logoraškim imenima uz poziv da se jave oni koji o njima nešto znaju.
- Kada sam pročitala ime, pretrnula sam, bukvalno sam izgubila moć govora... Postavljene su bile četiri slike sa ciglama iz logora, na jednoj od njih napisano je bilo Wolf Zelmanowicz... To je bilo ime supruga moje tetke, njegov logoraški broj i naziv sela iz koga je odveden u Aušvic.
On je rođen u mestu Kolo blizu grada koji se sada zove Poznanj, bio je vodoinstalater i taj zanat mu je spasio život, jer je radio po logoru pa mu je pošteđen život, dok su mu u logoru ubijeni žena, roditelji, sedmoro braće i sestara i pedesetak rođaka. Osim njega, užase Aušvica preživeo je i njegov brat Marek - priča Jasna.
Nakon što su sovjetske trupe 27. januara 1945. godine oslobodile Aušvic, Wolf je prebačen u prihvatni logor za Jevreje u Italiji.
- Tamo je upoznao sestru moje majke Matildu koja je bila deportovana iz Albanije, venčali su se iste godine i otišli su brodom u Kanadu gde je teča promenio prezime u Zelman, i počeo uspešan privatni biznis. Bili smo veoma bliski, ja sam sedamnaest puta išla kod njih u Kanadu, a teča i tetka su dolazili u Niš. Poslednji put ovde je bio kada je imao 69. godina. Tetka je preminula 2004. godine, a on je poživeo još 11 godina i preminuo u svojoj 97. godini - kaže Ćirić.
Aušvic, najveći koncentracioni logor nalazio se 286 kilometara od Varšave, a prema svedočenju njegovog komandanta na suđenju u Nirnbergu Rudolfa Hesa, u njemu je ubijeno 2,5 miliona ljudi.
Unesko ga je proglasio delom Svetske baštine, a dan oslobođenja Aušvica obeležava se kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Aušvic je na svojoj zloglasnosti dobio i zahvaljujući Jozefu Mengeleu, nacističkom lekaru poznatom po izvođenju prinudnih medicinskih eksperimenata na logorašima.
Na njegovoj meti posebno su bila deca blizanci, na kojima je izvodio jezive eksperimente u nameri da utvrdi način nastajanja višestrukih trudnoća a u cilju uvećavanja pripadnika arijevske rase.
Mengele je umro kao slobodan čovek u Argentini uprkos velikim naporima lovaca na ratne zločince da ga pronađu.
VIDEO: Hitler se družio sa jevrejskom devojčicom
(D.K.)
Video: Neko se baš potrudio da ukrasi ovaj automobil: Ovo je jelka na četiri točka
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Postoji antisemitizam, ali ne postoji antisrbizam. Zlocin nad Srbima se ne spominje, a nad Jevrejima se uci i ucice se doveka. Zasto?
Podelite komentar
brko
Da bi nas svijet cjenio moramo prvo naučiti da cijenimo sami sebe osvojio narod
Podelite komentar
Dejan
Evropa je za svoj dan trebala da uzme datum oslobođenja Aušvica a ne da lukavo zatrpava dan pobede nad n acizmom ! Toliko.
Podelite komentar