Ovo su 4 scenarija za budućnost Venecuele: Sve neizvesnija sudbina za 32 miliona ljudi koji žive u ovoj zemlji (FOTO) (VIDEO)
U poslednje dve nedelje situacija je dodatno eksalirala, a sada i Nikolas Maduro i Huan Guaido tvrde da imaju legitimitet da polažu pravo na mesto predsednika države.
Venecuela je duboko podeljena zemlja i u velikoj je krizi već duže vreme. U poslednje dve nedelje situacija je dodatno eksalirala, a sada i Nikolas Maduro i Huan Guaido tvrde da imaju legitimitet da polažu pravo na mesto predsednika države.
Nijedan nema nameru da se povuče, pa je sada pitanje šta Vencuelu očekuje u narednom periodu i kako će se kriza okončati. Šta očekuje 32 miliona ljudi koji žive u zemlji, ali i 3 milona onih koji su od krize i siromaštva pobegli u inostranstvo?
Gardijan je analizirao ovu temu, pa je naveo četiri moguća scenarija.
1. MADURO OPSTAJE - ALI KOLIKO DUGO?
Maduro je dva puta preživeo prethodne izazove koju su stavljeni pred njegovu vladu. Posle masovnih protesta 2014. godine, on je ciljao opozicione lidere, kao što je Guaidov politički pokrovitelj, Leopoldo Lopes, koji je uhapšen i zabranjeno mu je da se kandiduje.
Pet godina kasnije Lopes je još je u kućnom pritvoru. Nemiri su ponovo izbili 2017. godine, kada je Maduro oduzeo moć državnoj skupštini nakon što je opozicija tu osvojila većinu. Demonstracije su dočekane krvavom represijom: više od 120 demonstranata je poginulo, a više stotina povređeno. Sukob je izazvao međunarodnu osudu, ali Maduro je uspeo da učvrsti svoju moć i da ostane na vlasti.
Taj pristup se danas čini manje izvodljivim. Iako Maduro ima podršku glavnih saveznika kao što su Rusija, Turska i Kuba, on se našao pod međunarodnim pritiskom bez presedana, uključujući i desetak zemalja Latinske Amerike.
Vojni vrhovni činovnici pokazali su podršku svom glavnom komandantu, ali među mlađim oficirima ima dosta onih koji su sad na strani opozicije. Tokom proteklog vikenda, Madurov vojni ataše u ambasadi u Vašingtonu postao je najviša vojna figura koja je prešla u opoziciju, a zatim je to učinio i konzul u Majamiju, prenosi Gardijan.
Vojnici koji su na nižim položajima su osetili ekonomski uticaj krize u zemlji, ali je Maduro nagradio visoke oficire pozicijama u vladi i državnoj naftnoj kompaniji PDVSA. Međutim, američke sankcije ovoj kompaniji, koje su objavljene prošle nedelje, mogle bi to da promene. Ako Maduro želi da preživi ovaj trenutni izazov, moraće da zadrži vojsku na oku, a to znači da će treba da nađe način da im obezbedi plate.
2. MADURA MENJA DRUGI CIVI ILI DOLAZI DO VOJNOG PUČA
Drugi izlaz iz trenutne pat pozicije, iako ovaj ne bi bio dobar po vencuelanski narod, bio bi vojni puč nakon koga bi na čelu zemlje bio neki general i civil. To bi verovatno značilo povratak "uobičajenom poslu": kleptokratija, loše upravljanje i autoritarnost.
Potencijalni naslednici vlasti bi tada mogli da budu ili Madurov poručnik Diosdado Kabeljo ili ministar odbrane Vladimir Padrino Lopes, obojica su komandovali vojskom, ali su u narodu uglavnom omrznuti.
Civilni kandidati mogu biti potpredsednica Delsi Rodriges ili njen prethodnik Tarek El Aisami. Oboje su međunarodni izgnanici. U svakom slučaju, ovakva promena na vrhu ne bi smirila opoziciju, sada ohrabrenu i usredsređenu na obnovu demokratije.
A ako su političke opcije zauvek zatvorene, postoji veliki rizik da će se protivnici režima okrenuti oružanoj borbi - a Latinska Amerika ima problematičnu istoriju u kojoj su pobunjenici gubili. U međuvremenu, osim ukoliko novi lider ne bude mogao da obnovi uništenu ekonomiju zemlje, milioni će nastaviti da beže, dodatno destabilizujući region, prenosi Gardijan.
3. REŽIM KOJI ĆE IMATI PODRŠKU NARODA ILI PREGOVORI
Prelazak na demokratiju bi bio najlakši izlaz iz sadašnje pozicije, ali Maduro time ima malo toga da dobije, a može sve da izgubi predajom vlasti. Guaido je obećao amnestiju pripadnicima oružanih snaga koji "doprinesu ponovnom uspostavljanju demokratskog poretka".
Postoje pragmatični razlozi za takav potez, izjavio je Dimitris Pantulas, konsultant sa sedištem u Karakasu, koji je kao mogući primer ponudio mirovni sporazum vlasti Kolumbije sa levičarskim pobunjenicima iz Farka 2016. godine.
- Ne možete imati deset hiljada ljudi u progonstvu ili kojima sude obični sudovi, jer biste onda imali haos - rekao je on. Međutim, teško da bi maduro pristao na pregovore.
Maduro i njegov uži krug bi u ovom slučaju najverojatnije morali da napuste zemlju, ali nije jasno gde bi mogli da odu. Njegovi jedini veliki međunarodni saveznici su Rusija, Kina, Kuba i Turska, i nije jasno šta bi moglo motivisati nekog od njih da ga primi, prenosi Gardijan.
4. RAT
Maduro je dugo karakterisao probleme svoje zemlje kao rezultat višedecenijske imperijalističke kampanje "ekonomskog rata" koju su vodile SAD.U tome je dugo uspevao, okupljajući generale i ono malo ljudi što ga podržava iza zastave.
Sada, međutim, neki analitičari strahuju da bi jastrebovi u Vašingtonu i Karakasu mogli dovesti dve zemlje u pravi rat. Venecuelanska kriza izazvala je najveću migraciju u modernoj istoriji Latinske Amerike, a susedne zemlje očajnički traže brzo rešenje.
- Ako bi se trend pogoršao, pritisak za vojni napad, kako bi se izašlo iz ćorsokaka, verovatno bi se povećao. I to je ishod koji svi treba da izbegnemo - rekao je Fil Ganson, konsultant za krizne situacije iz Karakasa.
U ovom trenutku, takav sukob se i dalje smatra udaljenom mogućnošću, ali je moguće da desničarske vlade Brazila i Kolumbije mogu da postanu deo koalicije koju bi predvodile SAD protiv Madura.
Takav rat - prvi međudržavni rat u Južnoj Americi za više od 80 godina - bio bi dugotrajan, krvav i pun nepredvidivih varijabli, ali kada je Trampov nacionalni savetnik za bezbednost Džon Bolton slikan kako drži beležnicu zabeleškom u kojoj se navodi "5.000 vojnika u Kolumbiji", to je izazvalo zabrinutost da SAD ozbiljno razmatraju takvu opciju.
- Mislim da je Bolton samo blefirao, ali ako se to dogodi, te trupe bi bile okidač, spreman da pokrene slanje veće vojske ukoliko bi došlo do upada iz Venecuele - rekao je Adam Ajsakson, analitičar bezbednosti u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku.
On je rekao da je teško pretpostaviti kako bi dalje situacija eskalirala, prenosi Gardijan.
- Svaki rat koji uključuje Kolumbiju i Venecuelu bio bi poražavajući - obe zemlje imaju jake vazdušne snage tako da bi se rat vodio oko infrastrukture, vojnih baza i gradova - a ne samo granice.
VIDEO: Da li je američki zvaničnik slučajno otkrio plan za invaziju na Venecuelu?
(Telegraf.rs)
Video: VIP zvanice stižu i kod Kamale Haris: Neizvesna izborna noć u Americi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nikolas
AKO SE PENTAGON ODLUCI ZA RATNU OPCIJU BICE RATA SIRIH RAZMERA U SVETU!! 300 MILIJARDI BARELA NAFTE JE MNOGO DOLARA DA SE NEBI RATOVALO!!
Podelite komentar
Cici
Onaj američki picopevac iza sebe ima zapad, ali će narod kasno uvideti koje zlo podržava.
Podelite komentar
Dragan
Venecuela je potpuno nebitna.Ovde se kose interesi velikih sila.Profit posebno.A drzava i narod su samo koleterarna steta..Vec vidjeno..
Podelite komentar