Za njih izreka "Crk'o sam na poslu" ima bukvalno značenje: U ovim zemljama ljudi masovno umiru jer previše rade (FOTO) (VIDEO)

Sa dolaskom modernog doba ljudi iz svih krajeva sveta rade sve više, a poslovni život im uzima daleko više vremena nego što se to dešavalo ranije. Zbog toga s vremena na vreme naiđemo na vest da je neka osoba preminula zbog toga što je previše radila. To je najčešći slučaj u azijskim zemljama, gde čak imaju i posebne nazive za ovu sve rasprostanjeniju pojavu.

JAPAN

Preporučujemo

Reč "karoši" se sa japanskog može prevesti kao "smrt zbog previše posla", a predstavlja slučaj iznenadne smrti. Glavni medicinski uzroci ovakve smrti su srčani i moždani udar, kao i gladovanje. Često se dešava da ljudi zbog prevelikog stresa oko posla počine i samoubistvo. Ovaj fenomen je rasprostarnjen i u drugim delovima Azije.

Prvi slučaj "karošija" je zabeležen 1969. godine kada je umro 29-godišnji radnik najveće japanske novinske kompanije. Termin "karoši" je utemeljen 1978. godine kada se povećao broj ljudi koji su umirali od šlogova i srčanih udara zbog prekomernog rada. Knjiga o ovom pitanju iz 1982. godine je ovaj termin uvela u javnu upotrebu.

Tek od sredine pa sve do kraja 1980. godine, nekoliko važnih biznismena je iznenada umrlo bez ikakvih znakova bolesti.

Ovaj fenomen je viđen i kao ozbiljna pretnja radnoj snazi u azijskim zemljama. Godine 1987. japansko ministarstvo rada je počelo da objavljuje šokantne podatke o "karošiju".

Godine 1988. anketa je pokazala da četvrtina zaposlenih muškaraca radi više od 60 sati nedeljno, dok je propisano radno vreme u toku nedelje bilo ukupno 40 sati.

Shvatajući da ovo uzima sve više maha, grupa pravnika i lekara su uspostavili "karoši hotlajn", kako bi se pomoglo ljudima koji traže konsultacije u vezi sa ovim problemom.

Nakon Drugog svetskog rata, veliki broj građana Japana je bio posvećen obnovi devastirane zemlje, pa se veruje da je ovaj problem tako i počeo, što je kasnije dovelo do prave epidemije.

Prepoznato je da zaposleni ne mogu da rade više od 12 sati dnevno, šest do sedam dana u nedelji, godinu za godinom, bez fizičke i psihičke iscrpljenosti. Obično im prekovremeni rad nije ni plaćen.

Slučajevi "karošija" u Japanu:

* Gospodin A je radio u jednoj kompaniji za obradu hrane i to 110 sati nedeljno, a umro je od srčanog udara sa samo 34 godine. Smatra se da je do njegove smrti došlo zbog toga što je previše radio;

* Gospodin B, vozač autobusa je preminuo zbog previše posla, pošto je radio 3.000 sati godišnje. Nije imao nijedan slobodan dan punih 15 godina, a onda je 37 godina umro od šloga;

* Gospodin C je radio za jednu štampariju u Tokiju i radio je 4.320 sati godišnje. To je uključivalo i noćni rad, a onda je umro od moždanog udara u 58 godini života. Njegova udovica je dobila kompenzaciju zbog smrti svog muža tek 14 godina nakon njegove smrti.

* Gospođa D, medicinska sestra (22) je preminula od srčanog udara jer je pet puta u toku meseca radila 34 sati u kontinuitetu.

* Prošle godine se pojavila vest da je čak 63 profesora iz Japana umrlo od prekomernog posla u periodu od deset godina (2006-2016).

Zvanični podaci Vlade Japana pokazuju da je od marta 2014. do marta 2015. godine više od 2.000 ljudi izvršilo samoubistvo zbog stresa na poslu, a zaključak je da kod svakog petog zaposlenog postoji rizik od smrti zbog prekovremenog rada.

Pored fizičkog pritska na poslu, ljudi doživljavaju i mentalni stres što takođe dovodi do "karošija".

Šta sve može da dovede do "karošija":

* Kada se radi čitavu noć, do kasno uveče ili tokom praznika. Ili kada osoba ima duži prekovremeni rad;

* Tokom ekonomske recesije, nakon kolapsa koji je nastupio 1980-tih i 1990-tih, mnoge kompanije su smanjile broj zaposlenih ali se obim posla nije smanjio. To je nateralo zaposlene da rade više, što je dovelo do velikog stresa;

* Mnogi zaposleni su bili frustrirani jer nisu mogli da postignu ciljeve koje im je nametnula kompanija. Psihiloška opeterećenja su postajala sve veća;

* Prisilna ostavka, otpuštanje i maltretiranje. Ljudi su radili za svoje kompanije i trudili se. Smatrali su da su lojalni, a onda se odjednom od njih tražilo da podnesu ostavke.

MLADI SVE VIŠE RADE DO SMRTI

U Japanu je poslednjih godina problem "karošija" uzeo maha najviše među mladima. Naoja Nišigaki (27) radio je u kompaniji za telokomunikacije, a preminuo je jer se zbog prekomerkog posla predozirao lekovima.

Njegova majka ističe je nakon samo dve godine posla počeo da joj stalno govori da je zauzet, a kada je došao na sahranu svog dede nije mogao da ustane iz krevete i tražio je od majke da ga pusti da spava.

Ona je potom od njegovih kolega čula da često radi čak do poslednjeg voza, a ako ga propusti onda prespava u za svojim stolom. Dešavalo mu se da radi celu noć i ponovo potom ceo dan do 22 časa uveče, pa često imao smene od 37 sati.

Japan je potresao i slučaj Matsuri Takahaši (24). Ova devojka je na Božić 2015. godine skočila u smrt. U javnost je isplivalo da je ona jedva spavala nakon što je radila više od 100 sati prekovemeno u toku meseca.

Foto: Facebook/Matsuri Takahashi

U ovu grupu spada i mlada japanska novinarka Miva Sado (31), koja je preminula od posledica prekovremenog rada, saopštili su inspektori. Sado je radila za nacionalnu televiziju NHK u Tokiju, a u mesec dana pre smrti imala je samo dva slobodna dana i 159 prekovremenih sati.

U julu 2013. otkazalo joj je srce, ali je njen poslodavac do sada krio taj slučaj, navodno zbog poštovanja prema njenoj porodici. Vest o smrti novinarke stavlja novi pritisak na vlasti da reše problem velikog broja smrtnih slučajeva izazvanih prekovremenim radom. Sado je pratila izbore u Tokiju u junu i julu 2013, a umrla je tri dana posle izbora.

ANN News/YouTube

ŠTA SE PREDUZELO DA SE REŠI PROBLEM?

Zbog toga je Vlada usvojila predlog da se broj prekovremenih sati ograniči na 60 sati mesečno, iako je nekim firmama dozvoljeno da u toku prevelikog obima posla to prošire i na 100 mesečno. Zamišljeno je da se poslodavci koji dozvoljavaju radnicima veći broj prekovremenih sati drastično kažnjavaju.

U lokalnim vladinim kancelarijama u Tošimi u okrugu Tokija su pribegli isključivanju svetla u 19 časova u pokušaju da prisile ljude da idu kući.

- Hteli smo da učinimo nešto vidljivo - rekao je menadžer Hitoši Ueno.

- Ne radi se samo o smanjenju radnog vremena, već želimo da ljudi budu efikasniji i produktivniji, tako da svako može da uživa u slobodnom vremenu. Želimo da promenimo radnu sredinu u celosti - ističe on.

Primera radi, iako se u Japanu puno radi, ova zemlja ima najmanju produktivnost od svih G7 zemalja.

Od pojedinih turista se može čuti da su Japanci uveli da poslednji voz polazi u ponoć, a da ako ga propustite nemate prevoz sve do ujutru. Cilj je da se ljudi koji rade nateraju da krenu kući bar pre ponoći kako ne bi celu noć radili u kancelariji.

Kritičari kažu da vlada daje prednost poslovnim i ekonomskim interesima na štetu svojih radnika.

- Japanci računaju na svoju vladu i veruju joj - kaže Koji Morioka, akademik koji fenomen "karošija" proučava 30 godina.

Majka jednog preminulog mladića ističe da se kompanije samo fokusiraju na kratkorični profit.

Foto: Profimedia

KINA

U Kini je ovaj slučaj takođe rasprostanjen, a u ovoj zemlji se zove "gulasi". Godine 2014. ova pojava je prijavljena kao veliki problem za Kinu. Ovde mnogi biznismeni rade prekovremeno, jer osećaju pritisak da svoju kompaniju dodatno razviju.

Većina je imala običaj da se nakon radnog vremena premesti u čajdžinice kako bi sa drugim bismenima razgovarali i kako bi sticali moćne poslovne veze. Danas je običaj da se nakon posla ide u noćne klubove gde se mnogo pije, a to se u svetu biznisa smatra neophodnim.

Ovakav model ponašanja može da dovede do velikih zdravstvnih problema, a jedan biznismen je završio u bolnici zbog toga što je na ovim događajima previše pio. On je istakao da ne može da prestane da radi jer veliki broj njegovih zaposlenih zavisi od njega i uspeha njegove firme.

Oko 600.000 ljudi godišnje umre u Kini zbog toga što previše rade. Ovo se dešava zbog velike konkurencije kojoj su ljudi izloženi, pa moraju da rade više zbog većih prihoda i napredovanja.

Poznati slučajevi u Kini:

* Saobraćajni policajac (55) iz centralne Kine umro je nakon što je radio 24 sata bez odmora. Dejli Mejl. Jiang Ruihua je doživeo krvarenje na mozgu i pronađen je mrtav u sredu ujuru u svojoj kancelariji. Pronašao ga je kolega.

Foto: cqga.gov.cn

Odmah su ga prevezli u bolnicu, ali je kasnije proglašen mrtvim. Ovaj slučaj je izazvao niz rasprava na društvenim mrežama u Kini. Jiang se pridružio policiji 1986. godine u februaru, a dva puta je dobio priznanje za najboljeg saobraćajnog policajaca.

Nakon što je radio 24 sata bez prestanka, on je hteo da se vrati na raskrsnicu kako bi regulisao saobraćaj prilikom jutarnjeg špica, a onda je doživeo moždano krvarenje i umro. Uprkos naporima da spasu, on je proglašen mrtvim.

Foto: cqga.gov.cn

* U decembru 2017. godine, lekarka Zhao Bianksiang (43) je doživela moždani udar i umro, nakon što je radila 18 sati bez prestanka.

JUŽNA KOREJA

U Južnoj Koreji se ova pojava zove "gvarosa". Ova zemlja ima najduže radno vreme na svetu, a ljudi rade čak više nego oni u Japanu. Velika većina radnika oseća prisak na svojim radnim mestima, što je uzelo danak po njihovo mentalno zdravlje.

Sve učestaliji smrtni slučajevi zbog previše posla su počeli da privlače pažnju javnosti tek kada je dosta vladinih službenika preminulo zbog toga.

Da bi se nekako ovaj problem rešio, vlada je donela zakon, kojim smanjuje broj radnih sati sa 68 na 52.

(Telegraf.rs/A.T.)